Roze dragulj za istančan ukus
Morganit - kralj srca

Boja dragog kamena utiče na naše emocije i stimuliše ih, čineći da se osećamo srećno, da budemo živahni ili smireni, da osetimo magiju ili slobodu. U fascinantnom svetu dragulja smaragd blista najlepšom zelenom bojom, akvamarin svetluca u svim nijansama plave, dok ružičasti morganit očarava žene širom sveta. Sva tri dragulja pripadaju porodici berila, koji je u osnovi bezbojan mineral.

Morganit je prvo otkriven na Madagaskaru 1911. godine. "Tifanijev" čuveni stručnjak za dragulje Džordž Kunc dao je ime morganitu po njujorškom bankaru i ljubitelju dragog kamenja Džonu Pirpoint Morganu. To potvrđuje da novac, pored emocija, ima važnu ulogu u svetu dragulja. Jedina legenda vezana za morganit kaže da je čovek po kome je kamen dobio ime poginuo na Titaniku. Istina je da je Morgan umro tek sledeće godine, u Rimu. Obimna Morganova kolekcija dragulja sada se može videti u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku.

Svi dragulji iz porodice berila su popularni ne samo zbog fantastičnih boja, već i zbog visokog sjaja i odlične tvrdoće. Morganit, kao i ostali berili, najčešće se seče u četvrtaste oblike jer jednostavan dizajn najbolje naglašava lepotu i čistotu ovog kamena.

Morganit se smatra kamenom ljubavi. On pomaže stvaranje fleksibilnijeg stava prema ljudskim različitostima. Leči netoleranciju i predrasude. Smatra se da morganit i smaragd vladaju srcem.

Ljubav koju spoznamo na Zemlji puna je opasnosti, rizika i izazova. Morganit se smatra domom bogova na Zemlji, koji nas bukvalno povezuje sa nebom. Ovaj dragulj svog nosioca osposobljuje da voli bezuslovno, povezuje ga sa energijama ljubavi, mira i neuništivog duha.

Prvi otkriveni morganit imao je savršeno blistavu roze boju, tako lepu da današnji primerci nikako ne mogu da je postignu. Ovo je veoma redak kamen i samo zato nije postao popularan kao njegovi rođaci. Da bi pokazao svoje najlepše boje, koje idu od nežno ružičaste do nežno ljubičaste, ovaj kamen zahteva velikodušnost darodavca jer manji primerci morganita nisu tako čarobnih boja.
S. I

Izuzetno redak dragulj dostupan samo plavoj krvi
Spinel sa kraljevskih kruna

Spinel je verovatno najveći uljez među mineralima. Mnogi čuveni krunski rubini su u stvari primerci spinela. Najslavniji je "rubin crnog princa", veličanstveni spinel od 170 karata koji danas ukrašava imperijalnu državnu krunu, a ima dugu istoriju.

Henri Peti ga je nosio na kacigi koju je nosio u borbu. Na "timorskom rubinu", spinelu od 352 karata koji je danas u posedu britanske kraljice Elizabete, ispisana je istorija. Imena šest indijskih šahova koji su ga nosili urezana su na njemu, među njima i Tamerlana, dok su druga imena izbrisana od strane kasnijih vlasnika.

U Mjanmaru, gde se iskopavaju spineli najlepših boja, ovaj kamen je prepoznat kao poseban dragulj još 1587. godine. Tada je burmanski kralj postavio dvorskog velikodostojnika na funkciju "Gospodara rudnika rubina, safira i spinela". U drugim zemljama maskarada je trajala još stotinama godina.

Kolekcionari i draguljari danas cene spinel ne zbog njegove sličnosti sa rubinima ili safirima, već zbog njegovog sjaja, tvrdoće i širokog spektra boja. Ovaj kamen se pored crvene javlja i u nežno roze i purpurnoj boji. Naročito je zanimljiva jarko roze boja s trunkom narandžaste, što je jedna od najspektakularnijih boja dragulja uopšte. Plavi, "kobaltni", spinel je veoma, veoma redak.

Ako za ovaj dragulj nikad niste čuli, to je zato što je veoma redak. Fine primerke spinela teže je naći nego rubine, a za razliku od rubina, veličanstvena crvena boja spinela ne zavisi od ugla pod kojim svetlost na njega pada.

Ime spinela potiče ili od latinske reči za trn, zbog šiljastih oblika kristala ovog kamena, ili od grčke reči za iskru, zbog plameno crvene boje nekih primeraka. Spinel se javlja u istom geološkom okruženju, to jest istim rudnicima, kao rubin.

Početkom 19. veka spinel je korišćen za otkrivanje ljudi s natprirodnim moćima, koji su proganjani zbog svojih sposobnosti. Navodno su takvi ljudi počinjali nekontrolisano da mlataraju rukama kad bi im prineli ovaj kamen.

Lažni rubin, to jest spinel, uvukao se i u kragnu engleskog kralja Henrija Osmog, krunu ruske carice Katarine Druge, Luvr, Fond dragulja u Moskvi i Persijske krunske dragulje u Iranu.
S. I

Aleksandrit jača samopouzdanje, intuiciju i donosi promene
Kamen za čulna zadovoljstva
   
   
   
   

Aleksandrit, veoma redak dragulj, ime je dobio po ruskom caru Aleksandru Drugom (1818-1881) jer su prvi kristali ovog kamena otkriveni oko njegovog 18. rođendana, u Smaragdnim rudnicima na južnom ogranku Urala. U poređenju sa drugim draguljima, aleksandrit je veoma mlad, ali je tim slučajem stekao grandioznu prošlost. Pošto pokazuje dve boje, crvenu i zelenu, glavne boje tadašnje ruske zastave, aleksandrit je neizostavno postao nacionalni kamen carske Rusije.

Pravi aleksandrit je veoma redak zato se retko koristi u savremenoj draguljarskoj industriji. Srećnici su se našli u posedu aleksandrita ugrađenog u nakit majstora ruskog draguljarstva, koji su izuzetno voleli ovaj kamen. Tifanijev najveći stručnjak za drago kamenje bio je fasciniran aleksandritom, tako da je ova firma krajem 19. i početkom 20. veka izbacila seriju komada nakita od aleksandrita i platine. Manji komadi aleksandrita povremeno su korišćeni u engleskom nakitu iz doba kraljice Viktorije.

"Smaragd danju, rubin noću", tako je jedan pesnik opisao kamen carske Rusije. Neverovatna promena boje je najljepša osobina ovog kamena. Jarkozelen na dnevnom svetu, aleksandrit na svetlosti sveće ili veštačkom svetlu boju menja u nežnu nijansu crvene, purpurno crvenu ili purpurno sivu. Promena boje, kvalitet i mala količina ovog dragog kamena na svetskom tržištu čine ga jednim od najskupocenijih dragulja na svetu.

Raritet aleksandrita uzrokovan je načinom njegovog nastanka. Kao i svo drago kamenje, aleksandrit je nastao pre više miliona godina kad je Zemlja još bila užarena masa. Aleksandrit je nastao kombinacijom dve vrste kamena, jedan je dao elemente aluminijum i berilijum, drugi hrom, koji uzrokuje taj redak optički fenomen promene boje.

U kritičnim situacijama aleksandrit jača intuiciju svog nosioca kako bi mu pomogao da nađe pravi put kad logika ne može da da odgovor. Za aleksandrit takođe kažu da jača kreativni impuls i inspiriše maštu. Navodno stimuliše čulna zadovoljstva i ljubav i koristi se kao amajlija. Uzburkane emocije dovodi u ravnotežu, daje samopouzdanje, jača samopoštovanje i pomaže promene.

Donosi sreću i uspeh. Sanjati aleksandrit znači borbu i napredak. Pomaže čoveku da dopre do suštine sopstvenog bića i da se duhovno razvija. Duhovnom regeneracijom i transformacijom aleksandrit leči mentalne i fizičke boljke. Zbog svoje carske prošlosti, ovaj kamen daje energiju koja podiže i oplemenjuje.
S. I.

Kamen harmonije, odanosti i ljubavi
Safir za Lejdi Di

Safir, simbol čistote i mudrosti, kamen je za one rođene u septembru. Stari narodi su verovali da je čitavo nebo jedan džinovski plavi safir u koji je ugnježdena Zemlja. Veruje se da štiti od zavisti i drugih mračnih sila, a neki stari pisci tvrdili su da su Deset zapovesti bile ispisane na safiru.

Reč safir odnosi se na sve primerke minerala korunda izuzetnog kvaliteta, osim crvenih, koji se zovu rubini. Safir može biti bezbojan, žut, u različitim nijansama plave, narandžast, zelen, žut, ljubičast ili crn. Plava je boja po kojoj je safir najpoznatiji. To je i omiljena boja polovine ljudi na planeti, koja asocira na saosećanje, harmoniju, prijateljstvo i odanost. Plava boja safira asocira na bilo šta postojano i pouzdano, to je jedan od razloga zašto žene biraju safir za svoj verenički prsten. Safir je simbol odanosti i vernosti, dok u isto vreme izražava ljubav i čežnju.

Boje safira

Dijamanti grupe korund, u koje spada safir, izuzetne su tvrdoće. Od njih je tvrđi jedino dijamant, najtvrđi mineral na Zemlji.

Korund se sastoji od čistog aluminijum-oksida, koji se davno u utrobi Zemlje, pod uticajem velike toplote i pritiska, kristalizovao u prelepe i sjajne dragulje. Mali procenat drugih elemenata, uglavnom gvožđa i hroma, daje boju korundu, i tako u osnovi beli kristal postaje plavi, žuti ili narandžasti safir. U draguljarstvu safir druge boje sem plave smatra se za "fensi" safir, i ispred takvog kamena obavezno se navodi njegova boja. Rubin je, tako reći, isto safir, samo je dogovoreno da safir crvene boje dobije ime rubin.

Plavi safir je najbolji za osobe koje vode uravnotežen život, odgovorne su i energične, otvorene za nove ideje i uticaje. Verenički prsten Ledi Di bio je s plavim safirom. Fensi safiri su simbol individualizma i savršen su izbor za žene koje vole dragulje jedinstvenih boja.

Postoji i narandžasta varijanta safira sa ružičastim prelivima, koju zovu "Padparadša", što znači "lotosov cvet". Drugi raritet su zvezdani safiri. To su dragulji oblikovani u polukupolu u kojima se javlja svetlost zvezdastog oblika i koja kao da izvodi magičan ples duž površine kamena kako se safir pomera.

Pošto safir prelama šest zraka svetlosti, a šest je broj Venere, ovaj dragi kamen je nekad bio ljubavna amajlija. Za njega takođe kaže da menja boju ili odbija da sija kad ga nosi preljubnik. Safir je navodno i protivotrov, zaustavlja krvarenje i leči bolesti očiju. Veruje se da je toliko moćan da štiti svog vlasnika čak i kad ga proda.

Štiti od bolesti

U Šri Lanki i na Tajlandu budisti veruju da safir štiti od otrova, bolesti i katastrofa. Budisti u Indiji safir smatraju za najdragoceniji od svih dragulja. Safir je u doba Rimskog carstva postao simbol svetog Pavla, a tokom srednjeg veka počeli su da ga u prstenju nose katolički nadbiskupi i pape.

Stari ljudi su verovali da je mudrost sadržana u ovom dragom kamenju. Takođe su verovali da kad nosilac safira naiđe na velike prepreke, moć kamena pomoći će im da nađu pravo rešenje. Pomaže u oslobađanju od nepoželjnih misli, donosi radost i mir, tako što um otvara za lepotu i intuiciju. Snaži životnu silu u sovm nosiocu i pomaže ispunjenje svesnih snova. Leči krvne bolesti i poremećaje na ćelijskom nivou.
S. I.

Akvamarin ublažava tugu

Akvamarin je kamen koji se javlja u raznim nijansama i izuzetno lepom rasponu (obično) svetlo plavih boja. Žene ga vole zbog fine plavičaste boje, koja se savršeno uklapa uz skoro svaku boju tena i očiju.

Svetloplava boja akvamarina izaziva osećanja poverenja, saosećanja, harmonije i prijateljstva. Obično se ova osećanja pretvore u dugotrajno prijateljstvo. Plava boja akvamarina asocira na uzvišena i večita osećanja (nebo) i životvorne osobine vode.

Prema legendi, akvamarin potiče iz kovčega s blagom sirena i godinama se verovalo da ovaj kamen donosi sreću mornarima. Poklanja se i ljudima koji često putuju morem.

Reč akvamarin izvedena je od latinskih reči "akva", što znači voda i "mare" - more. Navodno se moći ovog kamena najbolje razvijaju ako se kamen zaroni u vodu koja je stajala na suncu. Priče iz davnina kažu da nošenje akvamarina garantuje srećan brak i radost svom vlasniku. Nakit od akvamarina se poklanja za 16 i 19 godina braka. Ovaj kamen, navodno, ponovo budi ljubav kod parova koji su dugo u braku. Mladim bračnim parovima pomaže da izglade nesuglasice.

Legenda kaže da akvamarin u minđušama donosi ljubav. Takođe ublažava tugu i depresiju. Umiruje strahove i fobije. Poklanja se novom prijatelju kao simbol lepote, poštenja i vernosti. Svom nosiocu navodno daruje znanje, intuiciju, hrabrost i pomaže inspiraciju. Univerzalan je simbol mladosti, vernosti, nade i zdravlja.

Akvamarin je dragulj američke države Kolorado. Prema Asocijaciji američkih draguljara, on je moderan kamen za one rođene u martu. Povezuje se sa horoskopskim znacima riba i škorpija.

Ovaj kamen poboljšava komunikacione sposobnosti, sa drugima i sa samim sobom. Takođe pomaže harmonizaciju sa duhovnim nivoima svesti. Podstiče ideal humanosti i pomaganje razvoja čovečanstva. Svog nosioca čini bezbrižnim i kreativnim.

Akvamarin daje snagu da budete odgovorni prema sopstvenom biću. pomaže da se držite svojih ciljeva i ideala, garantuje uspeh u poslu.

Kažu da je dobar za grlo, žuč, imuni sistem, limfne žlezde. Naročito je dobar za usta i uši. Treba ga nositi za zaštitu, za spoznavanje ljudi, protiv alergija.
Pojačava samopouzdanje, osećaj svrhe, mir, komunikaciju, samosvest. Umiruje um i pročišćava organizam.
S. I.

Žad, simbol ljubavi i vrline

Žad je u Kini još od trećeg milenijuma pre nove ere cenjen kao kraljevski dragi kamen - "ju". Znak za žad u kineskom jeziku liči na veliko latinično slovo "i". Vrh tog znaka predstavlja nebo, dno zemlju, a centralni čovečanstvo.

Reč "ju" koristi se u kineskom za imenovanje nečeg dragocenog, kao u drugim jezicima "zlato". Žad je stavljan u grobnice careva, jer se verovalo da održava telo posle smrti. U jednom grobu nađeno je čitavo odelo od žada da bi se osigurala fizička besmrtnost njegovog vlasnika. Hiljadama godina žad je bio simbol ljubavi i vrline, kao i statusni simbol.

Centralnoamerički narodi, Maje, Asteci i Tolteci, takođe su poštovali žad i od njega pravili maske i razne predmete. Portugalci su žad nazivali kamenom za krsta, jer su verovali da je ovaj zeleni kamen jak lek za bubrege. Stari žad, rezbaren u Kini, danas se naziva nefritom, a "nefros" je grčka reč za bubreg. Žad iz Južne Amerike, po mineralnom sastavu različit od kineskog žada, naziva se "žadeit" da bi se razlikovao od originalnog nefrita.

Žadeit se danas smatra pravim žadom i dosta je skuplji od nefrita, jer se javlja u mnogo življim nijansama zelene boje i providniji je od nefrita. Žadeit se proizvodi u nekadašnjoj Burmi (danas Mjanmar). Najcenjeniji je jarkozeleni, ali se javlja i u bojama lavande, ružičastoj, žutoj i beloj. Nefrit se javlja u manje intenzivnoj zelenoj boji, beloj, braon i crnoj.

U kineskoj kulturi žad simboliše plemenito poreklo, savršenstvo, postojanost i besmrtnost. Milenijumima je žad bio integralni deo života Kineza i smatran je najvrednijim od sveg dragog kamenja. Verovalo se da žad u svojoj najčistijoj formi predstavlja vezu između fizičkog i duhovnog sveta. Žad je bio simbol savršenstva i prožimao je živote imućnih i umove učenjaka, odražavajući najviše kvalitete svetovnog uspeha i dostignuća.

Konfučije i Lao Ce su žadu pridavali najviše osobine. Pao Pucu, tao filozof, pričao je da je žad nekada tekao iz planina kao tečnost. Posle 10.000 godina kristalizovao se i pretvorio u supstancu čistu kao kristal. Ako se prava biljka doda žadu, veruje se da će se on ponovo vratiti u tečno stanje. Ko popije ovu tečnost, kaže legenda, živeće veoma dugo. Zbog toga ili nečeg drugog, kvalitetni primerci žada dostižu cene veće nego dijamanti, prelazeći crtu od 250.000 dolara.
   
      

Najveći safir na svetu

ŽENEVA - Aukcijskoj kući "Kristi" predstavila je juče najveći facetirani safir na svetu. Safir, poreklom iz Kašmira, četvrtasto sečen, težak je 486,52 karata, a procenjuje se da će dostići cenu od jedan do jedan i po milion dolara. "Plavi div Orijenta", kako se ovaj safir zove, biće prodat tokom aukcije "Kristijevih" dragulja, 19. maja u Ženevi.
      
      
      
   

Žad se povezuje za horoskopskim znacima ribe i bika, i simbol je Jupitera. Hiljadama godina žad je bio simbol ljubavi i svih vrlina, a smatran je i za statusni simbol. Prema starim kineskim knjigama, trebalo je pokrenuti specijalno ministarstvo koje bi regulisalo upotrebu žada. U tim knjigama navodi se da je žad korišćen u različitim ritualima - političkim, žrtvenim, uspostavljanjem saveza, ratovima, itd. Sudovi korišćeni u privatnom ritualu nisu smeli biti korišćeni za javne rituale i obrnuto.

Pošto su stari Kinezi verovali da je žad esencija neba i zemlje, oblikovali su ovaj dragi kamen u ptice i životinje i obožavali ih kao toteme. Vračevi su počeli da koriste žad kao udarački instrument, jer je njegov zvuk prijao uhu i putovao daleko.

Žad je u starim vremenima bio simbol moći i samo aristokrate su imale privilegiju da ga nose. Žad je postao i simbol moralnog ponašanja, Konfučije ga je povezivao sa 11 vrlina, kao što su dobrota, vernost, uljudnost, mudrost i iskrenost. Ovaj kamen, dakle, nije bio samo ukras, već simbol morala i normi. Tako je postalo veoma moderno da se nosi žad, od koga se nijedan muškarac pripadnik višeg staleža nije odvajao.

Verovalo se da žad povezuje nebo, zemlju, strane sveta i careve i da se može koristiti kao glasnik između neba i čovečanstva. Narod je verovao da žad ima natprirodne moći. Korišćenjem sudova i nakita od žada ljudi su verovali da su zaštićeni od zlih uticaja i priviđenja i da će biti bezbedni i srećne ruke. Drugi, većinom sledbenici taoizma, smatrali su da je žad jestiv i da će postati besmrtni ako povremeno progutaju koji kamenčić.

Žad je poznat i kao kamen snova, jer se veruje da, stavljen pod jastuk spavača, čini da se zapamti ono što se sanja. Verovalo se da svom nosiocu daje mir i mudrost, pomažući čoveku da dosegne do duhovnog sveta i da stekne okultne moći. Navodno pokreće inspiraciju i negativnu energiju pretvara u pozitivnu.

Takođe obezbeđuje samopouzdanje i pomaže, ako se pri tom drži u desnoj ruci, poslovnom čoveku da donese pravu odluku. Što se fizičke strane čoveka tiče, legenda kaže da je žad dobar za srce, kukove, bubrege, žuč i zdravu kosu.
S. I.

Biseri simbolišu nevinost,
savršenstvo i srećan brak

Biseri su nekad bili najdragoceniji materijal na Zemlji i statusni simbol u starom Rimu. Prirodni biseri su bili skuplji i ređi od dijamanata ili čak rubina, smaragda ili safira.
Na vrhuncu Rimskog carstva, rimski general Vitelijus finansirao je čitavu ratnu kampanju tako što je prodao jednu bisernu minđušu svoje majke. U staroj Kini, 2200 godina pre nove ere, porez je naplaćivan u biserima. Žak Kartije je svoju radnju na Petoj Aveniji u Njujorku kupio 1916. godine tako što je za nju dao dve biserne ogrlice.

Kleopatra se kladila sa Markom Antonijem da će mu prirediti najskuplju večeru na svetu. Uzela je veliki biser iz svoje minđuše, smrvila ga, rastvorila u vinu i popila. Antonije je odbio večeru, tj. biser iz druge minđuše i priznao da je Kleopatra pobedila. Prema zapisu Plinija, ta dva bisera vredela su današnjih devet miliona dolara.

Prema hebrejskoj tradiciji, biseri su Evine suze zbog izgnanstva iz Raja. U Bibliji postoje brojna pominjanja koja govore i vrednosti bisera, uključujući i čuveno "bacanje bisera pred svinje" u Besedi na Gori. Poznati su i kao Afroditine suze radosti, rosne kapi ispunjene mesečevom svetlošću, i Krišnin svadbeni poklon njegovoj ćerki i od davnina su povezivani sa romantičnom ljubavlju.

Biser je junski kamen. On je tradicionalni simbol čistote, skromnosti, čednosti i zdravlja. U Indiji opisan je kao dragulj ljubavi i danas je veoma popularan na venčanjima, jer u mnogim kulturama simbolizuje srećan brak.

Simbol čistote i savršenstva, biser su poštovale i Maje, koje su ga povezivale sa početkom stvaranja sveta. Za Induse biser je izvor vitalne energije sveta. U tradicionalnoj kineskoj kulturi biser predstavlja besmrtnost ili beskonačno obnavljanje života. Stari Persijanci su verovali da je biser otelotvorenje nevinosti.

U Srednjem veku vitezovi su na bojno polje često nosili bisere. Verovali su da će ih magična moć ovih dragulja zaštititi od zla.
Biser je simbol čistote uma i srca, nevinosti i vere. Poreklom iz mora, u sebi ima mnoge vodene i lunarne elemente i tako moć balansiranja osećanja, naročito kod vodenih znakova. Poznat je kao kamen iskrenosti i vernosti. Biser navodno obeshrabruje hvalisavce i pomaže nam da vidimo sebe onako kako nas vide drugi. Koristan je za tretmane digestivnih poremećaja i smanjenje nadutosti, neguje meke organe tela i olakšava porođaj.

Biseri su korišćeni za nakit već 6.000 godina, a danas se oko 70 odsto svih bisera naniže u ogrlice.
Biser nastaje u ostrigama ili mušulama, kao reakcija na strane čestice koje su ušle u školjku. Spoljni sloj omotača mušule, epitel, obično gradi školjku, ali i obuhvata strane čestice, čime nastaje biser.

Kultivisani biseri nastaju tako što se u mušulu ili ostrigu ubaci strana čestica, obično komad školjke. Tako se veštačkim putem izaziva prirodni proces stvaranja bisera. Čak u 13. veku Kinezi su stavljali figurice Bude u školjke da bi se biser formirao oko njih, a 1761. godine Karl von Line kultivisao je, prvi put, okrugle bisere.
Biseri mogu biti ružičaste, srebrne, krem, zlatne, zelene, plave i crne boje.
S. I

Smaragd, kamen maja

Smaragd je majski kamen, koji je nazivan i kraljica dragulja i dragulj kraljica. Koren reči polazi iz grčkog "smaragdos", što znači "zeleni dragulj".
Najcenjenija boja smaragda je takozvana smaragdno-zelena, koja je i dobila ime po ovom kamenu, ali se kamen može naći i u različitim nijansama zelene.

"Zelena vatra" bio je tako očaravajući i cenjen na evropskim dvorovima da su španski konkvistadori krenuli u krvavi rat da bi našli rudnike smaragda u Južnoj Americi. Rat je završen 1557. godine, otkrićem spektakularnih rudnika Muzo i Čivor na teritoriji današnje Kolumbije, koji su i danas najveći izvor smaragda u svetu. Stare Inke i Asteci u Južnoj Americi obožavale su smaragd kao sveti kamen.

Smaragd daje obilje, napredak, mir, harmoniju, strpljenje, ljubav, vernost i poštenje. Oslobađa od nesanice i depresije, leči sve bolesti, čisti telo od otrova. Ovaj kamen predstavlja vernost, srećan brak, besmrtnost, mladost, mir i normalnu trudnoću. Takođe se veruje da izoštrava vid i um svog nosioca i daje mu moć da predviđa budućnost.

Vede, svete knjige hinduizma, sadrže podatke o dragocenom zelenom kamenu i njegovim lekovitim moćima: "Smaragd obećava sreću i popravlja opšte zdravlje". Zato ne čudi što su sanduci s blagom indijskih maharadža i maharanija sadržali najlepše primerke ovog kamena. Jedan od najvećih smaragda na svetu je "mogul", iz 1695. godine, od 217,80 karata i visok 10 centimetara. Jedna strana "mogula" ispisana je molitvama, na drugoj su urezani cvetni ukrasi. Prodat je za 2,2 miliona dolara nepoznatom kupcu.

Smaragd je od davnina cenjen kao simbol novog života i ljubavi, a zbog svoje prelepe zelene boje smatra se i simbolom proleća.
Kleopatra je cenila svoje smaragde više od bilo kog dragulja i pričalo se da ima tajne rudnike. Ti Kleopatrini rudnici otkriveni su ponovo pre 1.000 godina, ali su već bili potpuno eksploatisani.

Rimski car Neron insistirao je da njegove naočare za sunce, koje je nosio dok je posmatrao borbe gladijatora, budu napravljene od pločica smaragda. Ova ideja verovatno je došla od Plinija, koji je tvrdio da je smaragd jedini dijamant koji prija oku.

Legenda kaže da je sotona nosio smaragd u svojoj kruni. Kada je sotona pao, kamen iz njegove krune oblikovan je u pehar, koji je Nikodemus dobio od kraljice od Šebe. Isus Hrist je pio iz ovog pehara na Poslednjoj večeri. Kad je Hrist raspet, Josif iz Arimateje skupio je nešto Hristove krvi u pehar, što je dalo specijalnu moć peharu, koji se od tada naziva Sveti Gral.

Smaragdi su korišćeni za zaštitu na putovanjima, jer se verovalo da donosi Božiju zaštitu, sreću, ima natprirodne moći i omogućava svom nosiocu da predviđa budućnost.

Smaragdi su dugo korišćeni zbog svojih emocionalnih i umnih moći. Mnogi veruju da nošenje smaragda obezbeđuje snagu volje, bistrost uma i odušak u stresnim situacijama. Smaragd je povezan sa obezbeđivanjem ljubavi i vernosti, inspiracije, mudrosti, harmonije, strpljenja, mira i izobilja.
S. I.

Dijamant je kamen aprila

Dijamant je aprilski kamen i širom sveta mlade čeznu da baš on ukrašava njihov verenički ili venčan prsten. U Velikoj Britaniji 60 odsto budućih mladi bira prsten sa dijamantom. Dijamant se smatra i tradicionalnim poklonom za 10 i 60 godina braka.

Kupid je, navodno, na svojim strelama imao dijamantske vrhove, ali je austrijski nadvojvoda Maksimilijan započeo tradiciju dijamantskih verenički prstenova kada je jedan takav poklonio Mariji od Burgundije, 1477. godine. Od tada se dijamant smatra simbolom večne ljubavi.

Simbol ljubavi

Kaže se da dijamant predstavlja nevinost i da je simbol ljubavi i hrabrosti. Simbol je svih vrlina koje kamen poseduje: postojanosti, čvrstine, izuzetnosti i retkosti, čistote i istrajnosti. Stari Grci su verovali da su dijamanti komadići zvezda koji su pali na Zemlju. Za dijamante se, takođe, govorilo da su suze Božije, kristalizovana munja ili okamenjene kapi rose.

Iako je uvreženo mišljenje da su dijamanti bezbojni, oni mogu biti i kanarinac žuti, braon, zeleni, ružičastoplavi, crveni ili crni. Dijamanti u boji su retki i veoma skupi.

Koren reči dijamant polazi iz latinskog, odnosno grčkog "adamas", "adamant", što znači neustrašiv, nepobediv. Adamas je ime najjačeg metala od koga je kovano oružje bogova.

U hindu mitologiji nosilac dijamanta smatra se zaštićenim od vatre, otrova, lopova, vode, zmija i zlih duhova. Indijci su koristili dijamante u medicini radi dugovečnosti, snage, energije i lepog tena. U 16. veku verovalo se da je dijamant otrov, i da je njegov prah koristila Katarina Mediči. Ova legenda održavana je kako bi odvratili lopove od gutanja dijamanata.

Tvrdi se da dijamanti povećavaju potenciju, sprečavaju raskalašno ponašanje, rasteruju noćne more, deluju kao protivotrov, čuvaju od zla i divljih životinja, leče bolest i donose sreću. Postoji i mit o detektoru laži - da dijamanti potamne u prisustvu krivca, a posvetle kad im se približi nevini. Takođe je povezan i sa plodnošću jer postoji mit da dijamanti poprskani jutarnjom rosom i ostavljeni u tami daju potomstvo.

Australija najbogatija

Glavna nalazišta dijamanata su u Bocvani, Rusiji, Južnoafričkoj Republici i Australiji. Najveće rezerve dijamanata su u Australiji, gde se mogu naći i veoma retki i cenjeni ružičasti i crveni dijamanti.

Radi boljeg izgleda, dijamanti se obrađuju laserom, a ponekad se u njih ubacuje druga supstanca da bi se popunile šupljine ili naprsline. Dijamanti mogu biti i podvrgnuti visokim temperaturama da bi dobili boju.

Prve količine dijamanta koje su dospele na površinu zemlje bili su stari 2,5 milijardi godina, a najmlađe naslage stare su oko 50 miliona godina. Dijamanti su tako tvrdi da mogu biti polirani samo drugim dijamantima. Potrebno je preraditi oko 250 tona rude da bi se dobio jedan karat neobrađenog dijamanta, a samo 20 odsto tog neobrađenog pogodno je za sečenje. Dijamant je tako gust da upola smanjuje brzinu svetlosti koja prolazi kroz njega.

Dijamanti su otkriveni u devetom veku pre nove ere, ali su ih sve do 19. veka nosili isključivo muškarci. Samo kraljevska porodica, plemstvo i sveštenici imali su pravo da poseduju i nose dijamante do 15. veka.

Najčuveniji dijamant je tamnoplavi Houp dijamant, koji je ime dobio po bivšem vlasniku Henriju Filipu Houpu i za koji se veruje da donosi nesreću vlasniku.
Veridbeni dijamanti nose se na trećem prstu leve ruke jer su Egipćani verovali da "vena ljubavi" povezuje ovaj prst sa srcem.
S. I.

Granat je januarski kamen, s kojim u povezane brojne legende i običaji. Prema hrišćanskoj tradiciji, granat crvene boje osvetljavao je put Noi za vreme Potopa, a prema Kuranu granat osvetljuje Četvrti raj muslimana.

Za razliku od drugog kamenja, granat ima i zaštitne i štetne osobine. Egipćani su verovali da je granat antiotrov za zmijski ujed i trovanje hranom, a krstaši su granat ugrađivali u oklop, verujući da će ih kamen zaštititi i dovesti na sigurno. Suprotno tome, neki azijski narodi stavljali su granat u metke, verujući da će razorna moć ovog kamena napraviti gore rane neprijatelju.

Samo savršeno sečeno i ispolirano kamenje, najsjajnije moguće, koristi se za lečenje. On, navodno, greje emotivno i fizički i pomaže lečenje artritisa, promrzlina ili paralize. Takođe pomaže oporavak od iscrpljenosti, vrši detoksikaciju organizma i jača mišiće, bubrege i krv. Tvrdi se i da stimuliše životnu energiju i seksualnost, hormonsku ravnotežu, plodnost.

Kažu da je ovaj kamen simbol iskrenosti i vernosti i da svom nosiocu daje sposobnost gledanja u mraku.
Ovaj poludragi kamen se javlja u više boja, a njegova braonkasto-crvena varijanta bila je veoma moderna u 18. i 19. veku. Izgleda da je granat ime dobio po latinskom nazivu za nar "granatum" zbog svoje sličnosti s bojom i oblikom semenki nara.
S. I.