tigrovo oko

Ok super je prica o poludragom kamenju ali nepotpuna, gde je prica o tirkizu,kvarcu,hematitu,zadu....
Mogao bi u skorije vreme da objavis pricu o tirkizu, ruzicastom kvarcu,tigrovom oku i ametistu obzirom da sam ih kupio u Istanbulu(gde je inace poludrago kamenje prilicno dostupno-prodaje se na grame kao zlato ali nije toliko skupo)
Inace u Turskoj imaju tradiciju lecenja poludragim kamenjem pa ono i nema samo estetsku-juvelirsku vrednost vec se koristi u razlicite svrhe.
Jako je bitno samo koristiti ga pravilno(pre nego se stavi oko vrata ili na ruku u vidu prstena, potrebno je da se cuva u kuhinjskoj soli minimum 21 dan da bi se ocistilo od neg. energije

Poz Worlock

ja imam Tigrovo oko, kupila sam u Severnoj Karolini...bas je prelep

A jel' ima nesto o rozen kvarcu? 

NemoNemoj ni pokushavati da stavljash tirkiz u slanu vodu. Tirkiz je porozan kamen i lako ga oshtete rastvori soli. Tako gubi sjaj i boju. Mogu ga oshtetiti i hemikalije koje se koriste za chishcenje kuce (skidajte prstenje i narukvice kada spremate kucu ili perete sudove) i parfemi. Chisti se u blagom rastvoru vode i bebi sapuna, zatim se ispira toplom pa hladnom vodom i na kraju ga treba istrljati mekom krpom (stara pamuchna majica ce dobro posluzhiti). Chesto se bojeni haulit prodaje kao tirkiz. Stari Persijanci su verovali da nakit od tirkiza shtiti od bolesti i nesrece. Arapi su mislili da sprechava pad sa konja pa su svoje konje bogato ukrashavali tirkizom. Budisti ga smatraju simbolom neba, a muslimani mocnim lekom. Najvece uvazhavanje je imao medju Majama i Actecima - bio je simbol boga vatre (zvali su ga i gospodarom tirkiza) i drushtveni polozhaj neke osobe je odredjivan kolichinom tirkiza koju poseduje. Savernoamerichki indijanci su govorili da tirkiz objedinjuje duhove neba i duhove mora da bi blagoslovili ratnike i lovce. Chesto su vrhove strela pravili od tirkiza. U Evropi su ga sve do sedamnaestog veka nosili skoro iskljuchivo mushkarci i smatrano je da mushkarac nije dobro odeven ako nema prsten sa tirkizom. Utiche na petu chakru, shtiti od urokljivih ochiju, donosi srecu i zdravlje.

Ruzhichasti kvarc je shirom sveta popularan kao "kamen ljubavi". Veruje se da ublazhava negativnu energiju, umiruje i podmaldjuje telo i duh. Koristi se za uravnotezhavanje emocija i privlachenje romantichne ljubavi (rubin je za strast), ali pre svega pomazhe osobi koja ga nosi da zavoli sebe. Pomazhe i pri otklanjanju ljubavnih boli. Ljudima u vezi donosi spokoj. Treba ga nositi u trenucima napetosti i rastrzanosti. Poklonjeni rozenkvarc mozhe biti i simbol prijateljstva.

Ametist
Prema grchkoj mitologiji, Dionisa, boga vina i zabave, uvredio je obichan smrtnik. Dionis se zakleo da ce se osvetiti prvom smrtniku na kog bude naishao. Stvorio je besne tigrove koji ce ostvariti njegovu pretnju i tada se pojavila prelepa devojka, Ametist. Ona je ishla do svetilishta boginje Artemide. Kada je Artemida videla da je devojka u opasnosti pretvorila ju je u statuu od biljura (chistog kvarca) da bi je spasla od oshtrih tigrovih kandzhi. Kada je video prelepu statuu Dionis je u znak kajanja proplakao suze od vina koje su obojile biljur u ljubichasto i stvorile kamen kakav danas znamo.
Zbog ove legende se verovalo da chovek koji pije iz pehara ukrashenog ametistom ne mozhe da se opije. Plinije stariji u delu Istorija prirode kazhe da ovaj kamen moc da shtiti od otrova i prirodnih nepogoda, da kozhu chini blistavom, tera tmurne misli i donosi radost. U kasnijim magijskim spisima ametist je spominjan kao kamen koji odgoni bes, donosi unutrashnji mir i sigurno shtiti od svih vrsta charolija. Mozhda ga je upravo iz ovih razloga prihvatila katolichka crkva chiji biskupi i dan danas nose prsten sa ametistom na levoj ruci i taj prsten vernici celivaju.
U mnogim istochnjachkim zemljama ljubichasta se smatra bojom pokajanja, a ametis kamenom duhovnosti koji jacha volju. Zato se neretko muslimanske brojanice izradjuju bash od ovog kamena (na stranu to shto je Turska bogata ovim mineralom).
Boja ametista varira od blede do intenzivno ljubichaste. Shto je kamen tamniji i shto mu je boja intenzivnija, to je skuplji.
Ametist nije osetljiv dragi kamen. Naravno, treba ga chuvati od udara ili pada, ali je mnogo izdrzhljiviji od vecine plemenitih minerala. Tvrdoca mu je 7 po Mosu. Osetljiv je jedino na toplotu i jaku svetlost. Predugo izlaganje sunchevim zracima mozhe mu izbledeti boju, a izlozhenost temperaturama preko 450 stepeni menjaju je u zhuckastu ili bledo zelenu.
Obradjuje se na razlichite nachine. Kvalitetan materijal se fasetira i chesto se stavlja u nakit sa veoma skupim mineralima. Mali, chisti komadi se glachaju u kaboshon oblik, a niskokvalitetni se lome, poliraju i od njih se prave atraktivne ogrlice.
Ko ne poseduje ceo kristal ne mozhe da primeti da kada se gleda iz jednog ugla pokazuje plavichaste tonove, a iz drugog ugla crvenkaste.
Ponekada "raste" zajedno sa citrinom i tako srasli se nazivaju ametrin.
Najvece geode koje sadrzhe ametist se nalaze u Brazilu. Ametist sa urala ima izrazheniju crvenu notu, a kanadski plavu. Ostala veca nalazishta su na Cejlonu, Indiji, Madagaskaru, Namibiji, Zambiji, Nemachkoj i Australiji. Materijal iskopan u Urugvaju je najlepshi i najskuplji.
Ovo je kamen za rodjene u februaru i simbolizuje doba Vodolije.

Hematit
Hematit je oksid gvozhdja (Fe2O3). Neproziran je, tamno siv, metalnog odsjaja, ponekad sa raznobojnim prelivima, amda ne mora pokazati nikakav sjaj. Mozhe da zardja. Ponekada se nalzi u obliku "gvozdene ruzhe" - listica poredjanih tako da podsecaju na ruzhine latice. Mozhe pokazati crvenu nijansu ako se iseche na tanke plochice. Kada bi se izdrobio i stavio u vodu, voda bi postala crvena. Zbog te osobine je i dobio ime. Hematit bi u prevodu znachilo krvavik, ali ga ne zovemo tako zato shto postoji kamen (bloodstone) koji nosi to ime.
Iz njega se u industriji ekstrahuje gvozhdje. U juvelirstvu se koristi za perle, kameje i kaboshone.
Stari Egipcani su od hematita pravili razne amajlije. Neke od njih su korishcene za lechenje ludila i upala. Hematit je u vezi sa bogom Marsom. Rimljani su ga obozhavali i nosili su ga za vreme bitaka kao amajliju. Njihova vera u zashtitu koju je pruzhao hematit je bila tolika da su chak verovali da ih on mozhe uchiniti nepobedivima. Severnoamerichki indijanci su od njega pravili crvenu boju za lice, a koristili su ga i kao lek protiv zubobolje, bubuljica i groznice (herpesa).
U novije doba se njegova zashtitna uloga premestila na duhovni nivo i veruje se da zbog visokog sjaja mozhe odbiti negativnu energiju ili zle misli. Takodje se veruje da stabilizuje emocije, smiruje um i oslobadja stresa. Donosi chvrst, miran san.
Pomazhe osobi da razvija svoju svest, samosvest i kreativnost. Poboljshava pamcenje i koncentraciju. Pozitivno utiche na logichko i matematichko rasudjivanje.
Zbog umirujuceg dejstva veruje se da je dobar za meditaciju i astralna putovanja.
Nazivaju ga josh i "pravnichkim kamenom" zato shto pomazhe da se chinjenice bolje sagledaju i donese pravednija presuda. Chini da chovek ostane veran sebi i chist pred sobom.
U alternativnoj medicini se koristi za lechenje bolesti krvi poput hemofilije i anemichnosti. Takodje se koristi za lechenje bolesti srca i krvnih sudova, bubrega i jetre. Olakshava menstrualne bolove i ublazhava krvavljenje (kako mrzim taj izraz) iz nosa. Preporuchuje se i posle porodjaja, operacija, obolelima od raka, protiv grcheva u nogama, nervog rastrojstva i groznice.
U vezi je sa Jarcem, Ovnom i Vodolijom - znacima kojima je potreban odmor i mir. Vladalac ovog kamena je Saturn, ali u rimskoj mitologiji on je simbol Marsa.
Nalazishta se nalaze u Brazilu, Shvedskoj, Nemachkoj, Norveshkoj, Engleskoj, Shpaniji, Novom Zelandu i na zapadu Severne Amerike.
Iz sedimentnih nalazishta u oblasti oko Gornjeg jezera (SAD) se godishnje izvadi 75 000 tona hematita shto ova nalazishta chini najvecim proizvodjachem ovog minerala.

neko je malo vise opsednut dragim kamenjem...tj. i moja citava moja porodica(njih sestoro) je opsednuta svim tim kamencicima ali ne bas ko ti...

Nisam ja opsednuta ovim, samo poshtujem prirodu koja je stvorila ovakve stvarchice.