Београд прескуп за Енглезе :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Овдашње тржиште je једно од најконцентрисанијих у Европи, каже професор Пол Добсон, светски стручњак за конкуренцију у области трговине на мало. – Опасност је ако постоји домаћи трговац који је толико моћан да спречава долазак нових и продор постојећих

Када је прошетао кроз београдске тржне центре и самоуслуге, професор Пол Добсон запитао се како просечан потрошач у Србији уопште преживљава. Био је шокиран ценама које су, прокоментарисао је, више него у Британији, а просечан Енглез зарађује месечно седам-осам пута више од нашег грађанина.

– Храна је прескупа, а није ми јасно како сок од јабуке може бити јефтинији од јабука, зачудио се и одмах упитао домаћине где они купују, да ли су као Британци лењи у потрази за нижим ценама или више „нагињу” купцима из Немачке који су врло образовани, обавештени и склони неуморним потрагама како би уштедели чак и један евро.

Један од најугледнијих светских стручњака за конкуренцију у области трговине на мало, претходних дана своја искуства применио је и на нашем тржишту, где је са Комисијом за заштиту конкуренције радио на још једној анализи српске трговине и учешћа у малопродаји. Иако је тек начео ову тему, после првог прегледа података којима располаже наша антимонополска комисија, закључио је да је тржиште Београда једно од најконцентрисанијих у Европи – испред нас само је традиционално „затворена” Шведска.

– Опасност је ако постоји домаћи трговац који је толико моћан да спречава долазак нових и експанзију постојећих трговаца. Спречавање монопола је важан посао, али је заустављање тог монополисте много важније. Ако он успе, монопол може постати трајан – каже Добсон, који је Србију сврстао у тржишта централне и југоисточне Европе која су претходних година пролазила кроз исте проблеме. Ипак, објаснио је, ако постоји конкуренција и страни ланци крену у Србију, тржиште малопродаје може бити коренито унапређено за само неколико година.

Ако је за утеху, проблеме у концентрацији трговине на мало последњих година има и Велика Британија. Велики ланци и даље расту науштрб мањих, али захваљујући законима и овлашћењима Британске комисије за конкуренцију, овај проблем је под контролом.

– Имамо четири велика трговинска ланца која заузимају око три четвртине продаје у супермаркетима. Они се суочавају са растућом конкуренцијом дисконтних ланаца као што су Алди, Лидл и Нето и ексклузивних продавница као што су Вејтрос и Маркс енд Спенсер, као и специјализованих трговинских ланаца. Наравно, остаје питање да ли ова тржишна утакмица иде у корист купаца. Комисија за конкуренцију већ две године истражује цело тржиште трговине на мало како би се утврдило да ли је потребна наша интервенција. Одговор ћемо имати за неколико месеци – каже Добсон.

Иако немају јасно одређено тржишно учешће, британске власти из ове области би, каже он, биле забринуте ако бисмо, уместо четири, у једном тренутку остали са само три велика ланца. Наравно, све се строго контролише, а како се код њих брине о конкуренцији показује и један занимљив пример из 2003. године. Тада је, наиме, Британска комисија за конкуренцију забранила сваком од прва три најјача трговинска ланца да преузму Сејфвеј – четврти по величини, после чега га је под своје узео „петопласирани” Морисон.

– То је резултирало падом цена током протеклих неколико година и обезбедило већи избор потрошачима. Према томе, жустро деловање у превенцији монопола уродило је плодом код нас и по истом принципу и у другим земљама. Профитирали су наравно купци – објашњава наш саговорник.

Не желећи да даје преурањене оцене о нашем тржишту и приликама, које нимало не охрабрују, поменуо је само да би британске власти биле врло забринуте ако би на локалном нивоу или у једном граду било мање од три снабдевача или када би један бележио тржишно учешће више од 40 процената.

На питање да ли најављени долазак аустријског Шпара значи неки помак, Добсон каже: за купце – не, јер овај трговац није прави конкурент који ће донети ниже цене. Како послује по принципу франшизинга, уз Шпар би, објашњава, профитирали мали индивидуални трговци, док би потрошачи осетили значајније промене тек ако дођу велики европски дисконтни ланци који иначе имају политику ниских цена.

– Када је Теско стигао у Мађарску нису му се обрадовали добављачи јер је тражио ниже цене, а ни радници јер су морали да више раде. С временом, превагнула је тржишна логика и индивидуални интереси потрошача – да купују јефтиније производе и да имају већи избор, а добављачи већи обрт – илуструје примером Добсон.

Да се у Србији одавно упалила црвена лампица у трговини, потврдио је и овај британски стручњак када су му у Комисији за заштиту конкуренције рекли да и грађани примећују да имамо доминантне играче у трговини.

– Мерење тржишног удела је тежак посао у било којој земљи, па чак и у уређеним друштвима где постоје подаци, а власти имају моћ да их добију у сваком тренутку. У срединама у којима није тако, опет није тешко деловати, јер је трговина транспарентан сектор у коме се јасно могу уочити доминантни играчи, они који крше правила конкуренције и због којих потрошачи сносе последице. Знак упозорења су високе цене, сиромашна услуга и ограничен асортиман који се не развија драстично током времена, каже Пол Добсон.

Најважније је зато да надлежни имају могућност да покажу да је борба против тржишне доминације могућа. Уз помоћ владе свакако, сматра он, могу да се изборе са проблемом. Остало је на потрошачима – с надом да ће куповати по свом избору и тражити најбоље цене и услуге.