Која иронија!

Редакцијски коментари
Драгана Матовић
Драга Европо

Oво писмо пишем у најбољој намери, иако сам Српкиња, јер видим да ће те ови моји опет преварити и насамарити. Видим да и не слутиш шта ти се спрема, па реших да те упозорим, јер су се и мени више смучиле све те мутне радње на које су ови моји спремни само да добију оно што желе и да избегну своје обавезе које испуњавају сви остали Европљани и неевропљани.

Дакле, ти и твоји не можете ни да замислите шта смо ја и ови моји спремни да урадимо само да потпишемо тај споразум. Од почетка планирамо да вас некако превесламо и да се увалимо у ЕУ, а да не постанемо стварно савесни и демократски опредељени грађани.

Е па, више то не могу да гледам.

Знаш ли ти, моја Европо, колико је нас којима није стварно стало да испунимо обавезе из тог споразума, него само гледамо да се домогнемо тих виза и да се некако окористимо о вас.

Прво, да овде има неког нормалног ко је стасао да буде члан ЕУ, не би пустио да Холанђани подсећају да треба да се хапси Младић. Да овде има истинског потенцијалног кандидата за потенцијалног члана ЕУ, тај би пре Холанђана устао и рекао – нема ЕУ док не ухватимо Младића. Тај исти би, да је среће, прекјуче овог вашег Солану, протресао и рекао му: „Тргни се, бре, Солана, какав прелазни споразум, какви бакрачи, док не ухватимо Младића? ’Оћеш да са нама оваквима и он уђе у ЕУ?”.

Али, нема. А срамота је да нас на обавезе подсећају Холанђани, који су, људи, само гледали шта је Младић радио, нису му стварно помагали.

И није то најгоре.

Видим да си и ти почела, црна моја друго, да сумњаш да смо ми спремни да гласамо за кога ’оћеш, само да потпишемо то парче папира. Нема шта да те лажем. Има нас и таквих. Колико хоћеш. Ево ја. Мени би било довољно да подвикнете из тог Брисела, ма шта да подвикнете, било би доста да ми натукнете да нема ништа од споразума ако не гласам за правог, ја бих пристала. Ма, гласала бих за кога треба све и да кажете да прво треба да гласам, па да ћете онда да нам дате тај споразум. И то тек пошто се Холанђани смисле да ли да нам опросте.

И просто ме неки страх од прекјуче ухватио, од када сте нам поново незаслужено пружили руку у бескрајним покушајима да од нас направите нормално демократско друштво. Мислила сам до тада – добро, ми Срби смо никакви, али срећа да преговарамо са овим људима који нам неће дати да се тотално срозамо.

Али како ствари стоје, изгледа да ћемо и тебе, моја Европо, да упропастимо.

Не замери ништа и поздрави своје.


Драгана Матовић
[објављено: 29/01/2008]

Извор: Политика

Како ја схватам овај текст? Ако погледате коментаре видећете да многи, усуђујем се рећи, нису схватили. А ја га схватам онако како сам научио: дијалектички, и из перспективе од бар неколико година. Тако гледано, немам разлога да не будем задовољан. Па није ли пре само годину дана, вероватно и мање, фамозних 8 невладиних организација (неки од тих су се чак "скромно" назвали Г8, а ја бих то звао Седам секретара скоја ) кукало што "Европа" одустаје од неких својих условљавања!? Што сад ћуте...
Да погађам једанпут - страх од радикала. Страх од (коначног!) "губитка европске перспективе"... БУ!!!

Нема више геј парада, нема ископавања хладњача, нема фамозног "суочавања", НАТО нико не сме да помене (јесте, не сме, тек се понешто у пола гласа чује "можда једног дана"), европске интеграције изгубиле су свој атлански део, док ударна песница тих интеграција иде у Москву док његов министар (пре тога противканидидат) потписује споразум... Сада се Србима нуди голи прагматизам (читај: материјализам, уз примесе хедонизма) не би ли најзад "ушли у Европу". Па што не бити задовољан, све и да униђемо
Узгред, шта мислите, хоће ли господин Младић сада моћи да кидне у неку од земаља чланица ЕУ? Само фалсификован пасош, без визе ће му бити много лакши посао... Разлог више да наши "дужносници" тврде како он (више) и није у Србији

Da sam više volela novac nego Srbiju sad bih bila u EU ili Kanadi. Ovde sam, potrošila sam svoje najlepše godine na ratove, nervirala se, gladovala, dizala decu u društvu koje nije moglo da mi pruži ni mleko za bebe, ni zdravstveno za ostarele bolesne roditelje, ni platu da iznajmim sebi stan, da odem na godišnji odmor, da kupim mašinu za pranje sudova i redovno plaćam sve račune.

Ne volim EU, volim Srbiju. Onu plemenitu Srbiju u kojoj domaćin gladnom detetu da da ruča za njegovom trpezom. Onu plemenitu Srbiju u kpojoj se devojka zarumeni kad je neko pohvali za vrednoću. Srbije u kojoj je lopov najveća sramota a ubica nezamisliv grešnik.

Nema više mnogo te moje voljene Srbije. Domaćini su postali sebični, ni svoju decu ne hrane više nego pobegnu sa prsatim sponzorušama. Devojke se šetkaju po Silikonskoj dolini polugole, ostavile su majkama umornim od rada u kancelariji neoprane sudove, nepopeglan veš, kadu punu pene za kupanje i dlaka. Momci nose utoke, valjaju belo, hvale se kako su prvi put nekog pretukli i poslali u bolnicu sa 16.

Kuda plove svi ovi brodovi?

Нема више те Србије дошло је до малих измена. Данас се највећи лопови баве политиком, не мислим само данас већ уназад 20 година.

Više, u Srbiji je 1904. ubica postao kralj i od tada sve ode u materinu. A danas se ponovo bira ubica za predsednika.

Кога је тадић убио? 

Evo našeg zoro radikala da brani svog favorita. 

Не браним ја никога ја само тврдим да ће тадић бити изабран за председника, а ти кажеш бира се убица. 




Иначе солана није убица он је анђео, вероватно милосрдни. 

 objasni mi onda shto glasash za tadica ,kad je bash on predstavnik judeo-liberalizma chije se osnovne odlike gore iznela ....

Jer Nikolić predstavlja Staljinov kominternizam i nacionalnu propast Srbije.

 kakve veze ima nikolic sa staljinom nemam pojma ...  pre bi moglo da se kaze da tadic ima veze sa staljinom , zbog njegove judofilije ... 

 nacionalna propast - onu koju si opisala u textu - sleduje iz nastavka politike judeo-liberalizma . nijedna nacija ne umire zbog spoljashnih pritisaka , nego zbog unutrashnje bolesti