Miljana Leskovac, Vuk. Z. Cvijić | 16. 08. 2014. - 21:59h | Foto: D. Mi8lenković, A Stanković | Komentara: 17

Nakon što se obogatio asfaltirajući Srbiju, svedok saradnik na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića Ljubiša Buha Čume kreće u novi biznis: gradi bolnicu u centru Surčina. I to, izgleda, bez dozvole!



Surčinac: Ta zgrada zidana je na divlje, a kako drugačije? pa zna se ko i dalje drži ceo Surčin!

Na samo nekoliko metara od zgrade Opštine Surčin izgrađena je velelepna trospratna zgrada od najmanje hiljadu kvadrata. Surčinci, oni koji se ne plaše da javno govore o svom sugrađaninu Čumetu, uveravaju nas da će to biti bolnica. I to najbolja u gradu! A kako izgleda, verovatno će i biti.
 

Zdravstvo kao biznis: Ljubiša Buha Čume

Radnici koji izvode finalne radove na ovom objektu nisu krili da im je “gazda Ljubiša Buha”, ali ništa više od toga nisu hteli da kažu.
 

- Ljubiša je baš svratio 15 minuta pre nego što ste došli. Prošetao se, bacio pogled i otišao - rekli su nam radnici koje smo zatekli ispred velelepne trospratnice.
 

Na naše pitanje šta će biti u ovoj zgradi, radnici su samo slegli ramenima.
 

- Ništa mi ne znamo. Naše je da radimo i ćutimo - kratko su nam rekli.
 

Ministarstvo zdravlja: Nema nikakvog zahteva
U Ministarstvu zdravlja proverili smo da li je možda Ljubiša Buha dao bilo kakvo obaveštenje o tome da gradi bolnicu u Surčinu.
- Do današnjeg dana Ministarstvo zdravlja nije primilo nikakav zvanični zahtev za otvaranje bilo kakvog privatnog zdrastvenog objekta u Surčinu - rečeno nam je u kabinetu ministra Zlatibora Lončara

 

Prema podacima iz katastra, “Čumetova bolnica” leži na parceli koja je podeljena na četiri dela i ima 13 vlasnika. Vlasnici najvećeg dela su bivša Čumetova supruga Ljilja Buha, Opština Surčin i država Srbija. U katastru nema nikakvih dokaza da su podneti zahtevi za dozvole za gradnju ovog objekta.
 

Prostački odgovor Čumeta
Ljubiša Buha, zaštićeni svedok na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, bio je krajnje prost kada smo ga pozvali za komentar u vezi s gradnjom objekta u Surčinu. Prvo je rekao da je na „važnom sastanku“ i spustio slušalicu, a onda se javio i ovako odgovorio na naše pitanje šta će biti u zgradi u centru Surčina i da li ima sve potrebne dozvole za gradnju.
- A da li se ja mešam u vaš privatan život?! I da li ste primetili da mediji vode pravu hajku protiv mene?! A niste primetili?! E onda da mi lepo pop... k...!!! - rečit je bio Čume.

U Opštini Surčin nije bilo moguće dobiti nikakvu informaciju o Čumetovom zdanju. Osim što su nas stalno upućivali iz jednog sektora u drugi, uplašeni službenici molili su nas da ne pitamo njih za Čumetovu zgradu.
 

- Ne mogu vam reći koja je namena zgrade jer nemam taj podatak. Izvinite, ali moraćete da kontaktirate s načelnikom opštinske uprave - rekao je Borislav Budalić iz Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove.
 

Načelnik opštinske uprave Branislav Stamenković bio je suviše zauzet da bi se javio, a za predsednicu opštine Vesnu Šalović rekli su nam da je na odmoru. Rečeno nam je i da dozvolu za gradnju mora da izda Grad Beograd. Uputili smo pitanja Sekretarijatu za urbanizam Grada Beograda, ali nikakav odgovor još nismo dobili.
 

Ipak, dok smo čekali odgovore zvaničnika, jedan gospodin iz Oračke ulice u Surčinu, koji nas je zamolio da mu ne objavljujemo ime, objasnio nam je istorijat tzv. Čumetove bolnice.
 

- Ta je zgrada završena još devedesetih. Na divlje, nego kako drugačije...? Sad je nešto doteruju i lickaju, i priča se da će u njoj otvoriti privatnu bolnicu. Svi znaju da će to biti Čumetova bolnica, iako se zgrada sigurno ne vodi na njegovo ime. Pa zna se ko i dalje drži ceo Surčin - kaže naš sagovornik.
 

Direktora Doma zdravlja u Surčinu dr Dušana Joksimovića pitali smo da li oni to dobijaju konkurenciju. On nam je prvo odgovorio da nije čuo da bilo ko gradi privatnu bolnicu u njegovoj opštini, a onda se ogradio.
 

- Kako sam mogao tako nešto da čujem kada sam prethodnih meseci zatrpan organizacijom posla u dva doma zdravlja - kaže dr Joksimović.

 

Ko je Ljubiša Buha

Policiji je poznat još od devedesetih. On je 1994. preko puta čuvene surčinske kafane „Kotobanja” izgradio tržno-poslovni centar i auto-servis, u koji su svraćali i Marko Milošević i tadašnji policijski funkcioneri. Bavio se švercom automobila iz inostranstva preko Belog Manastira.
Vođa surčinskog mafijaškog klana. U drugoj polovini devedesetih počinje da se druži sa Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem Kumom i zajedno prave kriminalnu organizaciju.
Posle sukoba u klanu, preživeo nekoliko pokušaja ubistva koje su organizovali Spasojević i Milorad Ulemek Legija. Oni su mu digli u vazduh i preduzeće ”Difens roud”.
Pristao da optuži članove zemunskog klana koji su 2003. ubili premijera Zorana Đinđića i zato dobija status zaštićenog svedoka.
Kao svedok saradnik učestvovao u nekoliko incidenata: gaženje pešaka na autoputu, sukobio se sa obezbeđenjem Predraga Rankovića Peconija, dva puta je oslobađan optužbe da je prebio suprugu.
Protiv njega se vodi istraga da je oprao 7,2 miliona evra svog najbližeg saradnika Darka Šarića.
Vlasnik je preduzeća za puteve Valjevo, a pojavio se i kao kupac privatnog univerziteta „Singidunum“.

(Blic online)

 

Академски грађанин

Njemu kao treba dozvola od nekog. 

o srbijo Indijo   

za nestanak Srba i Srbije nema potrebe za mudžahedinima, dovoljni su Mišković,Beko,Mitrović,svedoci saradnici, Kristijan na tv-u, Ćazim Osmani da se kurči u sred Beograda i to je to.

Ozbiljno kunem se da se bojim da će Srbija nestati ubrzo

moralna gromada, akademik

pa dobro, bar ulaže u srbiju.

Za bolnicu i ne treba dozvola.
Mnogo njih je kao zaduzbinu napravilo Crkvu u svom rodnom mestu,kraju a ovaj pravi bolnicu.
Bravo akademiche

Ko kaze da ne treba dozvola za izgradnju bolnice?

Болница је једна хумана установа.
Зашто дозвола?

Добро,ај..треба дозвола за све ако ћемо да се држимо  закона.
Али много што-шта код нас је изван сваког закона,аморалног карактера и ради без дозволе..па сад треба да правимо проблем око болнице?

Dobro kazes, mozda ne treba samo onda kada gradis uz obalu Save 







„POLITIKA” SAZNAJE



Od ukupnog broja zaštićenih lica, svedoci saradnici čine polovinu, navode za „Politiku” u Jedinici za zaštitu učesnika u krivičnom postupku MUP-a


Ljubiša Buha Čume izlazi sa prijateljem iz Palate pravde (Foto Tanjug)

Ljubišu Buhu Čumeta, svedoka saradnika u sudskim procesima protiv optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića i pripadnika „zemunskog klana”, ne čuvaju pripadnici Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku MUP-a Srbije, saznaje „Politika”. Nad Buhom nikada nije sproveden Program zaštite svedoka, niti je sa njim sklapan bilo kakav sporazum od strane jedinice za zaštitu, navode u toj jedinici za naš list.

Policijsko obezbeđenje sa kojim je Buha viđan činili su pripadnici drugih policijskih službi. U medijima se, od 2006. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, a koji sprovodi jedinica za zaštitu, spekulisalo da li se Buha nalazi pod zaštitom ove jedinice ili ne. Do sada iz ove jedinice informacije o statusu Buhe nikada nisu ni potvrdili ni demantovali.

Od ukupnog broja zaštićenih lica u programu zaštite, svedoci saradnici čine polovinu. Mnogi članovi organizovanih kriminalnih grupa svoju slobodu stekli su svedočeći protiv dojučerašnjih saučesnika. Službena tajna je koliko ih ima. Pored njih jedinica štiti ostale učesnike u krivičnom postupku, kao što su osumnjičeni, okrivljeni, svedok, oštećeni, veštak ili stručno lice. Takođe, jedinica za zaštitu može da štiti celu porodicu učesnika u krivičnom postupku.

Većina zaštićenih svedoka nalazi se u inostranstvu. MUP Srbije, kada je reč o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, sarađuje sa svim evropskim zemljama. U Evropi brigu o zaštićenim osobama preuzima država sa kojom je srpska policija u neprekidnom kontaktu.

Strategiju zaštite pripadnici jedinice rade zajedno sa kolegama iz inostranstva. Zajednička je briga da se zaštićeni što pre ekonomski osamostali i započne nov život. Ipak, pripadnici jedinice za zaštitu nisu do kraja upućeni u svaku pojedinost, kao što su, recimo, novo ime te osobe, gde ona radi, stanuje.

Program zaštite zasniva se na dobrovoljnosti i podrazumeva da zaštićena osoba pristane na uslove sporazuma koje sklapa sa jedinicom za zaštitu. Ovim sporazumom definisani su prava i obaveze. Ukoliko ih bilo koja strana prekrši, on se raskida. Pored zakonom predviđenih prava i obaveza, „pravila igre” se utvrđuju za svaku osobu posebno. Ulazak u ovaj program, kada je to potrebno, osim promene identiteta može da podrazumeva i promenu ličnog izgleda.

U praksi su zabeleženi slučajevi izlaska iz ovog programa i to najčešće na zahtev štićenih osoba. Takođe, pojedini su se posle nekog vremena vratili pod okrilje jedinice za zaštitu. Odluku o ulasku i prestanku programa zaštite donosi komisija.

Kako navode u jedinici za zaštitu, razlozi za prestanak programa zaštite su dobrovoljno napuštanje radi osamostaljenja, nepridržavanje odredaba predviđenih sporazumom i usvajanje predloga tužilaštva za obustavu programa zaštite.

Takođe, prilikom ulaska u ovaj program, za svaku osobu radi se profil ličnosti prema kojem se određuje i ko će od pripadnika jedinice biti zadužen za njenu bezbednost. Stepen ugroženosti zaštićenih se proverava svakodnevno. Bezbednosna procena zavisi od slučaja do slučaja, nekada se radi na godinu dana, nekada na šest meseci. Nijednog svedoka u programu zaštite nije stigla osveta.

Danijela Vukosavljević
objavljeno: 16.08.2014.