STARAC I SMRT

   Starac nosase breme drva. Veoma zamoren, zbaci breme, govoreci:
"He, prokleta smrti, gde si te ne dodjes da me uzmes s ovog sveta,
da se ne mucim!" Kad eto ti smrt stane pred njega, onako ruzna kao
sto je opisuju, pa ga pita sto je zove. "Ta nista, odgovori siromah
starac uplasen, vise bih voleo da nisi dosla, ali vec kad si ovde,
pomozi mi da natovarim ovo breme na ledja, da stignem brze kuci,
jer me cekaju".

Pouka - nikome nije milo umreti, makako bedno ziveo..

       SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC

   Salvuj u prolece po obicaju pojase. Veli mu kukavica: "Hoces da
se opkladimo da ja lepse od tebe pevam?" "Ako hoces, hajde, ali ko
ce nam biti sudija?" "Eno onaj koji onde pase, vidis kolike su mu
usi!" odgovori kukavica.
   Pocnu pojati, ali sta magarac zna sta je slavujemo pojanje! On
kaze da kukavica lepse kuka. Izgubi slavuj opkladu. No utesi ga
pastir, govoreci: "Ne stidi se, mili slavuju, za tebe je veca cast
da se tvoje pojanje magarcima ne dopada".

Pouka - kad bi svi ljudi bili dovoljno i razumni i pravdoljubivi,
ne bi bilo medju njima kavge ni nesuglasica, i mnogo bi bolje za
sve njih bilo. No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i
obadva.

        SLAVUJ I JASTREB

   Slavuj pojase u prolece i uveseljavase svakoga koji ga cujase.
Uhvati ga jastreb i hoce da ga ize. "Nemoj me ubijati, veli mu
slavuj, vidis kako me ljudi rado slusaju i nazivlju me slatkim
prolecnjim pevacem!" "Sta je meni do proleca i do onih koji te
slusaju! Ja se staram samo o tome kako cu svoj trbuh napuniti".

Pouka - mudrost, nauka, slava i vrlina, sve je to nista za one
koji sve svoje blazenstvo traze i nalaze u canku i u bokalu. Kad
je njima samo trbuh pun, svemu se ostalom oni smeju i rugaju.

       JELEN I VINOGRAD

   Jelen, bezeci od lovaca, sakrije se u zelen vinograd, a kad prodju
lovci, onda on poce cupati lisce i jesti. Opaze lovci gde se loza
njiha, pristupe, vide jelena i ubiju ga. "Pravedno stradam, rekne
ovaj sav u krvi, jer vredjam lozu koja me je sacuvala".

Pouka - nikad nikoga ne valja vredjati, a najmanje one koji su nam
kadgod dobro ucinii i ljubav pokazali.

              JELEN

   Corav jelen namisli da pase pokraj mora, zdravim okom na suvo
okrenut, od strane morske ne bojeci se niceg. Slucajno prolazeci
tuda, ribari ga ustrele. "Aj, neverno more, rece uzdisuci, bas
ti li me izdade od koga sam se ja nadao da ce me sacuvati!"

Pouka - nikad niko ne moze znati otkuda ga beda i napast mogu
snaci. Cesto izbegnemo velike nevolje, a onde gde mislimo da
smo van opasnosti, iznenada i naprasno nadje nas nevolja.
Razumno je, dakle, svagda se cuvati.

              KONJ I KONJUSAR

   Konju je konjusar zob krao i prodavao, a mesto toga cesao ga je
i prao na dan dvaput. "Nitkove, rece mu konj, zalud ti mene toliko
tares i oko mene lazes, kad ti meni moju uobicajenu zob ne dajes".

Pouka - ovo prilici onima koji ne ispunjavaju svoje duznosti, pak
istom misle da s lazi-mazi drugima oci zamazu. Dar i poklon kad
si naumio uciniti, ne odlazi. Dvaput dobro cini ko brzo cini.

         KONJ I MAGARE

   Konj i magare putovahu zajedno. Bedno magare, preko mere natovareno,
pocne pod bremenom iznemagati; moli konja da mu pomogne i ponese neki
deo bremena, jer inace on je gotov izdahnuti. Konj, gord, nece nista
da zna ni da cuje, dok magare sasvim ne oslabi i padne mrtvo. Onda
njegov gospodar natovari na konja ne samo sve breme, nego i magarcevu
kozu. Sad ovaj uvide, no kasno i bez koristi, da bi za njega mnogo
bolje bilo da je poslusao magare i da mu je pomagao.

Pouka - ko je nemilostiv prema zivotinjama, nemilostiv ce biti i
prema coveku, samo ako mu se vlast nad njim da...

          PAS I NJEGOVA SENKA

   Pas, noseci parce mesa, prolazase pokraj jedne reke. Opazi u
reci senku svoju i pomisli da je to drugi pas s mesom. Ucini mu
se onaj komad mnogo veci, zaleti se da ga ugrabi, upusti svoj
komad, te mu ga odnese voda, pak ostane cudeci se kako u jedan
mah oba komada propadose.

Pouka - ne vidi se ono sto se ima, zato sto se gleda ono sto se
zeli...

          LISICA I GAVRAN

   Gavran nadje negde komad mesa i drzase ga u kljunu, stojeci na
drvetu. Lisica onjusi meso, pritrci pod drvo i pocne hvaliti
gavrana, govoreci:"Mili boze, krasne pticice! Lepa perja sto
imade.! Da jos ima kakav glas, ne bi nad njom ptice bilo!"
Gavranu nije milo bilo da ga lisica, pri tolikoj njegovoj
lepoti, za mutava drzi, otvori kljun, pak stane grakati. Padne
meso dole, ugrabi ga lisica i prozdere, govoreci i podsmevajuci
mu se:"E, moj gavrane! Imas svasta, ali pameti nemas!"

          LISICA I GROZDJE

   Lisica, videvsi na jednoj visokoj lozi rozdje, pokisavala je
svakojako kako bi ga dohvatila, a kad vide da ni na koji nacin
ne moze do njega doci, onda otide, govoreci:" Jos je kiselo,
nista ne valja, trnu od njega zubi".

Pouka - ono sto ko ne moze imati, neka se cini kao da nece, a
hoce da mu ko ne rece: "Mac!"