Досада у вези



Како се неке везе које су почеле тако забавно претворе у везе у којима се партнери жале да им је досадно, да су се отуђили, да немају о чему да разговарају?

Да бисмо исправно одговорили на оваква питања, потребно је да прво објаснимо осећање досаде. Најкраће речено: досадно нам је у оним ситуацијама у којима процењујемо да не можемо да остваримо своје жеље. Досада је непријатно осећање које нам даје импулс да напустимо ситуацију у којој нам је досадно и потражимо неку другу у којој ћемо моћи остварити жеље. Али социјални живот нам намеће норму да осећање досаде морамо да издржимо до неке мере. Када би сваки ђак напустио час на којем је осетио досаду, школа не би била могућа.

Остварење жеља повезујемо са квалитетом живота: када их остваримо осетимо задовољство или, ако је жеља била веома важна, срећу. И зато особа која се жали на досаду у вези упућује важан сигнал да је незадовољна везом, да жели промену у вези.

А када схвате да се партнер неће променити, они који често осећају досаду у вези или раскидају везу и одлазе или проналазе начин да смање осећање досаде. Ако особа није спремна на раскид, она може, као ђак који на часу ментално одлази у неку другу ситуацију у којој остварује своје жеље, да сањари о некој новој и друкчијој љубави. Некима сањарење није довољно, па се бежећи од досаде упуштају у паралелне везе. А неки, када осете досаду, постану агресивни, тако да уместо да буде досадна, веза у трену постаје веома бурна.

Иако се многи жале оптужујући партнера да је „досадан”, у реалности су за досаду у вези подједнако одговорни као и партнер. Када је веза таква да оба партнера показују шта желе и шта не желе, тада се понашају спонтано, а када је неко спонтан, тада ће се осећање досаде појављивати изузетно ретко. Опуштени и спонтани партнери са лакоћом анимирају један другог.

Проблем постоји када особа чека да је партнер забави као што је то можда чинио на почетку везе, било због тога што не исказује своје жеље. Ако се особа плаши да ће изражавањем жеље изазвати конфликт, она од њих одустаје, губећи спонтаност и виталност, што на дуги рок умртвљује везу.

Постоји један рецепт који сасвим ефикасно, бар на неко време, уклања досаду из везе а то је искреност. Питање које ће сасвим сигурно привући партнерову пуну пажњу је: Је ли и теби некада досадно у нашој вези? Много пута се потврдило да разговор о досади у вези постаје крајње занимљив, али и користан јер може довести до промене и смишљања нових начина провођења заједничког времена.

Зоран Миливојевић

Izvor: Politika

Mislim da je najbolji ishod kada se ljudi i pre veze koliko-toliko poznaju i poznaju interesovanja onog drugog i uopste sklop licnosti. Period zaljubljenosti je super ali kada on prodje moze da se desi da iza njega ne ostane nista sem - dosade, ako partneri nisu skladni na tom nekom komunikacionom spontanom nivou.

Kada bih to pitanje postavio nekoj popio bih "sut kartu" samo tako 

Period upoznavanja je najlepsi i najzabavniji ali posle njega se lako upada u "kolotecinu" . Mada, postoje osobe kojima i ta "kolotecina" prija

Oproban recept je raditi nesto novo: otici pogledati neki film u bioskopu ili predstavu u pozoristu, ne izlaziti uvek na isto mesto, druziti se zajedno sa drugim ljudima itd.

Moja ćerka je pre mnogo godina napisala pesmu Dosada koja tako jasno otslikava odnos godina i dosade

Dosada je kad si mlad,
a kad sui star dosada je čar

O molim te reci mi bar
koliko je dosadno biti star

U mojim godinama, sa mojim umorom i obavezama koje već imam uopšte mi ne prijaju bure, uzbuđenja, iznenađenja, prevrtanje života i rastresanje emocija naglavce. Najviše mi odgovara kolotečina i dosada.

Kad nekako malo zavirim u sebe i svoje odnose sa drugima (a ovih sam dana baš nešto introspektivna, takve mi knjige i knjižice dolaze pod ruku) u osnovi svakog mog iskrenog odnosa sa nekim je - smisao za humor.

Zaista na prvi pogled može zvučati površno, ako u jednačinu ljudskog odnosa ubacimo sve one dramatične elemente kao što su razumevanje, tolerancija, ljubav, poštovanje... Ali, istini za volju, ako sa nekim ne mogu da se pošteno ismejem, teško da mogu da ga istinski razumem i doživim kao bliskog.

Stoga mi je sa ljudima sa kojima mogu da komuniciram na taj način uvek zabavno... Ne sećam se da sam ikada provela vreme sa tim dragocenim živim stvorovima a da mi je bilo dosadno... čak i kad dođe do tišine.

Ne mogu da plačem sa nekim ako se prethodno nismo zajedno smejali.

slazem se, meni je potrebno da ljudi poseduju razvijen smisao za humor, posebno ironiju i cinizam    ne mogu da funkcionisem sa nekim ko je operisan od cinizma.. a takvih je mnogo 

Takođe je veoma bitno da se neko voli i zna šaliti na svoj račun. To veoma cijenim  .

yyeaaahhhh

Није бесмислено. Пријатељство може да буде добар основ за озбиљну везу.

Lepo reche chovek.