Dolazi Papa Benedikt u posjet Hrvatskoj i na aerodromu ga čeka šofer.
Utovare oni prtljagu, uđu u ogromni mercedes sa zatamnjenim staklima, a Papa šapne šoferu.
- Slušajte prijatelju, u Vatikanu mi ne daju da vozim, ni po Evropi ni u Americi, ni igdje drugdje. A ja bih rado malo sjeo za volan, pogotovo tu kod vas gdje su lijepe nove ceste, pa ako nije problem...
Šofer se sablazni: te nemoguće, te pravilo službe, te ostat će bez posla.
Ali ga Papa opet zamoli, tutne mu zlatnu medaljicu i nešto eura i na koncu se nekako dogovore. Papa se prebaci za volan, a šofer, sav u strahu, sjedne otrag a. Krenu oni, a Papa za čas na gari na stotku, pa na stodvadeset, pa stopedeset, pa još brže. Na koncu ih presretne policijac na motoru i zaustavi uz rub ceste.
Papa spusti staklo, policajac pozdravi, pogleda kroz prozor i otrči brzo do radio stanice na motociklu.
- Alo šefe, evo sam zaustavio jednog, vozio preko stopedeset, al ne znam šta da radim.
- Kako ne znaš, oderi!
- Ama, nejde šefe, previsoka šarža.
- Da nije gradonačelnik?
- Ma, jok - viši.
- Ministar?
- Ma viši.
- Da nije presjednik?
- Ma još viši!
- Pa nije valjda Buš, jebo ga ti?
- Ma još viši!
- Pa koji je onda!?
- Šefe - ja mi slim da je to glavom Bog.
- Ma kako Bog?
- Pa ko bi drugi uzeo papu za šofera?

 

dobar....

odlican je