Slobo Barače

Americi preti dužnička kriza
Obami ističe vreme da spreči recesiju
NEMANJA VLAČO | 17. 07. 2011. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 0

Barak Obama, predsednik SAD, juče je spremao novu rundu pregovora sa čelnicima Demokratske i Republikanske partije, koji bi trebalo da spreče da američka privreda u avgustu sklizne u novu recesiju.
Traži kompromis u Kongresu: Barak Obama

Na neuspešnim pregovorima održanim u petak, obe strane su se čvrsto držale svojih stavova o porezima i državnim troškovima, pa je Obama u ime demokrata pozvao republikance da pruže „ozbiljan plan“, da bi mu Džon Bejner, republikanski predsednik donjeg doma Kongresa, odgovorio da ni sama Bela kuća nema ozbiljan plan za krizu.


Glavni problem oko kojeg se lome koplja u Kongresu leži u tome što bi kongresmeni do 2. avgusta trebalo da povećaju limit američkog duga iznad 14,3 biliona, koliko trenutno iznosi. Ukoliko dogovor ne bude postignut, vlada SAD neće moći dodatno da se zaduži i ostaće bez novca da plaća sopstvene troškove, što bi izazvalo novi haos na finansijskim tržištima i moglo bi da Ameriku ponovo otera u recesiju. Lideri dve partije u Kongresu sastali su se u pokušaju da pronađu kompromis, ali je napredak bio ograničen.
 

Kina - zabrinuti poverilac
Kineska vlada, koja drži najveći deo američkih državnih obveznica, kaže da razmatra rizike s kojima bi mogla da se suoči zbog krize u SAD. - Trenutni ekonomski prospekti Amerike su zabrinjavajući - tvrdi Ju Bin, direktor odeljenja za makroekonomska istraživanja Centra za istraživanje razvoja pri vladi Kine.

Republikanci žele dogovor o smanjenju deficita što je uslov za podizanje limita državnog zaduživanja, ali se ne slažu sa demokratama o načinu na koji bi to izveli. Bela kuća se zalaže za povećanje određenih poreza koje bi pogodilo bogate Amerikance, što republikanci odbijaju. Sukob Obame i Bejnera oko toga da li iko od dve suprotstavljene strane ima ozbiljan plan za sprečavanje recesije naterao je američke medije da razmišljaju o posledicama koje će uslediti ukoliko dogovor izostane.


Agencije za kreditni rejting „Moody’s“ i „Standard & Poor’s“ uputile su prošle nedelje upozorenja da bi mogle da smanje maksimalni AAA rejting Amerike ukoliko limit državnog zaduživanja ne bude podignut i vlada u Vašingtonu ne iznese u javnost mere za smanjenje deficita.


Bela kuća i lideri Kongresa pokušali su odmah nakon toga da ubede finansijska tržišta da dug neće SAD oterati u bankrot. Mič Mekonel, vođa republikanaca u Senatu, ponudio je rezervni plan koji bi obe suprotstavljene strane trebalo da prihvate ukoliko dosadašnji pregovori propadnu. Mekonelov plan predviđa uspostavljanje zakonskog okvira za podizanje limita zaduživanja i stavlja skoro sav teret na Obaminu adminstraciju. Demokrate iz Senata rade na tome da modifikuju ovaj plan, za šta nemaju podršku konzervativaca.


Republikanski kongresmeni tvrde da bi u utorak glasali za zakon o podizanju limita zaduživanja za 2,4 biliona dolara, što je suma koju je Obama tražio ukoliko Kongres usvoji odluku o rebalansu budžeta, što je malo izvodljivo.


- Vreme nam ističe. Oči nacije i celog sveta su uprte u nas i mi moramo da pokažemo da smo složni i da pošaljemo odlučan signal da ćemo preduzeti neophodne korake za izbegavanje bankrota - kaže Timoti Gajtner, američki sekretar za finansije.

Blic

Sve više mi se čini da bi republikanci želeli kroz ovu blokadu da pogode ne samo vladu demokrata nego i Kinu

I tako to pocinje....

Kina povećala vlasništvo nad američkim dugom
Tanjug | 18. 07. 2011. - 23:23h | Foto: AFP - Ilustracija | Komentara: 7

VAŠINGTON - Kina je, kao najveći kupac vladinog duga SAD, povećala u maju vlasništvo nad američkim hartijama od vrednosti, drugi mesec uzastopce, posle pet meseci smanjivanja, saopštilo je danas američko ministarstvo finansija.

U maju je Kina povećala vlasništvo za 7,3 milijarde dolara - na 1,16 biliona (hiljada milijardi) dolara, prenela je agencija AP.


Ukupno strano vlasništvo nad američkim hartijama od vrednosti poraslo je u maju 0,6 odsto, na 4,51 bilion dolara.


Vladin izveštaj pokazuje da strani investitori nisu u maju smanjili svoje interesovanje za američki vladin dug, uprkos tome što su SAD 16. maja dostigle svoj limit za zaduživanje koji iznosi 14,3 biliona dolara. Američko ministarstvo finansija je saopštilo da će SAD bankrotirati zbog duga, ukoliko taj limit ne bude podignut do 2. avgusta.


Japan i Britanija, drugi i treći po veličini vlasnik američkog duga, takođe su u maju povećali svoje vlasništvo nad američkim hartijama od vrednosti.

Blic

Vašington -- Političari u Vašingtonu se igraju vatrom koja preti da zapali ceo svet. Nesposobnost dogovora oko „plafona“ za zaduživanje u Kongresu stvara globalnu nervozu.

To sprečava Ministarstvo finansija SAD da podigne novac koji je već potrošen.

U međuvremenu, vrednost američkih državnih obveznica raste, jer najvećoj svetskoj ekonomiji prvi put preti opasnost od pada kreditnog rejtinga. Stoga bi uskoro mogle da izgube privilegiju jedine dužničke hartije od vrednosti.

Američka državna kreditna nizbrdica, međutim, ne šteti samo SAD, već podrazumeva i nesagledive remetilačke posledice po finansijska tržišta i svetsku ekonomiju.

I dok republikanci žele da podizanje „plafona“ dugovanja bude praćeno podjednakim rezom državnih troškova, ne pristajući na povećanje taksi, na čemu upravo demokrate insistiraju, finansijska tržišta u svetu pokazuju znake nervoze:

"Potreban je hitan kompromis. Niko ne želi američko neizvršavanje obaveza", piše nemački dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung“.

Evropa, i sama u problemima zbog dužničke krize u više zemalja evrozone, posebno je zabrinuta. U trenutku kada finansijski problemi počinju da potresaju i treću najveću ekonomiju Starog kontinenta, Italiju, potrebno je hitno delovanje sa obe strane Atlantika.

"U vreme konkurentske dužničke krize, Amerika i Evropa gledaju jedna u drugu u čudu, jer svaka strana sve manje i manje razume šta se dešava s druge strane Atlantika. Dok je evropski haos očigledan za Evropljane i ostatak sveta, malo je znakova preispitivanja i samosvesti u SAD", zaključuje nemački konzervativni dnevnik „Di velt“.

POKERAŠI

Usred pokeraške igre između dve političke partije u SAD da se spreči nacionalni pad 2. avgusta, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 77 procenata Amerikanaca veruje da živi u najboljem svetskom sistemu. Otprilike isto toliko ih veruje da je život vredan jedino ako ste Amerikanac.

Izvor: Beeeeee92

---------------------------------------------------

Jel potreban komentar?

Pregovori propali, Amerika na rubu bankrota!

Piše: P.V.
Objavljeno prije sat vremena



PREGOVORI između Baracka Obame i predstavnika Republikanske stranke oko smanjenju američkog deficita i podizanja gornje granice zaduženja su propali! Predsjedavajući Kongresa, koji odbija dopustiti nova zaduženja ukoliko Obama ne zauzda državnu potrošnju, John A. Boehner sinoć je naprasno napustio pregovore u Bijeloj kući.

Očekivano, republikanci su propast pregovora okrivili Obamu, dok predsjednik tvrdi da je kriv šef republikanske većine u Kongresu. "Stvarno nije lako razumjeti zbog čega bi Boehner propustio ovakav dogovor", kaže Obama koji tvrdi da je republikancima ponudio vrlo velikodušan kompromis.

Boehner tvrdi da nije mogao pristati na Obamine uvjete jer je predsjednik tražio povećanje poreza. "Bijela kuća je u zadnji tren promijenila ciljeve. Tražili su više novca u proračunu, a jedini način da to postignu je da povećaju poreze", izjavio je Boehner na konferenciji za novinare.


Republikanci ne žele oporezivati najbogatije

Podsjećamo, ukoliko dogovor ne bude postignut od 2. kolovoza, SAD će bankrotirati! To je, naime, datum kada Amerika više neće imati dovoljno novca da istovremeno nastavi i otplaćivati svoj vanjski dug i uplaćivati građanima mirovine i socijalnu pomoć. Da bi mogla normalno servisirati svoje obaveze, Amerika se mora dodatno zadužiti, ali Kongres i Senat najprije moraju odobriti povećanje gornje granice zaduženja za ovu godinu.

Gornja granica američkog duga uvijek se normalno povećavala iz godine u godinu. No, ovoga puta su republikanci u Kongresu, pod jakim utjecajem radikalnog "tea partyja", odlučili pregovore o povećanju granice zaduživanja uvjetovati smanjenjem deficita. Obama je voljan povući rezove koji će smanjiti državnu potrošnju, ali ujedno inzistira i na većim porezima, odnosno ukidanju porezne olakšice za najbogatiji sloj stanovništva, što je uveo George W. Bush. Republikanci ne žele pristati na povećanje smiješno niskih poreza jer tvrde da niže porezne stope za najbogatije stvaraju radna mjesta, iako se već odavno pokazalo da to nije točno.

Na rubu bankrota

"Nemamo više vremena", frustrirano je izjavio Obama, koji je na konferenciji za novinare održanoj nakon što je objavljeno da su pregovori propali bio vidno ljut. "Ogromna većina Amerikanaca vjeruje da moramo imati balansirani pristup između rezova i većih poreza. Bio sam voljan republikancima ponuditi dogovor koji više naginje njihovoj politici, nego politici mojih kolega iz Demokratske stranke", kazao je Obama.

Republikanski predstavnici kod Obame u Bijelu kuću opet dolaze danas u 11 sati (17 sati po hrvatskom vremenu op.a.). Sastanku će nazočiti šef Kongresa Boehner, vođa republikanske manjine u Senatu Mitch McConnel, ali i demokratski lider iz Kongresa i Senata Nancy Pelosi i Harry Reid. "Republikanci mi na idućem sastanku moraju objasniti kako ćemo izbjeći bankrot", poručio je Obama.

Izvor: Index

Pa kad su smešni ..... neko opet hoće da izazove sranje .....

Ma dogovorice se...ali kolko god da se oni dogovaraju, to ce pre ili kasnije puknuti....ne mozes u beskraj povecavati dug i biti duzan 132132231231813818 dolara i glumiti silu i snaznu valutu 

Ako je potrebna nova kriza da bi ljudi konacno shvatili neke stvari onda navijam za krizu. Ali mislim da banke i drugi mocnici nece to dozvoliti jel bi to mogao biti i njihov kraj.

Ја мислим да је могућа мирна дисолуцаија САД...Свесни смо да САД као вештачка творевина од свог оснивања није функционална држава и требало би сад да водећи светски политичари изразе максимум мудрости и ослоне се на релативно здраве политичке снаге у самим САД-ама. Иначе последице новонастале ситуације могу бити несагледиве по становништво које насељава северноамеричке територије и широм света. Дакле неопшходна је једна нова, функционалнија реорганизација северноамеричких територија, Мексику, Кини и Русији уступити њихове интересне сфере а остатак северноамеричког континента разделити на функционалније територијалне јединице и за почетак ставити их под међународним протекторатом и ићи постепено ка њиховом осамостаљивању кроз ограничени суверенитет и надгледану независност до коначне независности.