Србијом прече, наоколо ближе
Податак да је 2007. кроз нашу земљу прошло око 30 одсто мање камиона него 2005. године запрепастио је домаћу јавност, а надлежне и стручњаке тргнуо из дремежа

Транзициони саобраћај у региону (путарине за камионе са приколицом)

Уласком Бугарске и Румуније у Европску унију, главни друмски саобраћајни токови су почели да заобилазе нашу земљу. Возачи су се преселили на коридор 4, који повезује Мађарску са Румунијом и Бугарском. Задржавање на граничним прелазима због царинске процедуре учинило је непривлачним коридор 10 (Салцбург–Љубљана–Загреб–Београд–Ниш–Димитровград), иако је пут бољи и краћи, са добро опремљеним бензинским пумпама и стајалиштима. Податак да је 2007. кроз нашу земљу прошло око 30 одсто мање камиона него 2005. године, запрепастио је домаћу јавност, а надлежне у држави и стручњаке тргнуо из дремежа.

Управа царина и Привредна комора Србије најавиле су оснивање мешовите комисије стручњака од које се очекује да поједностави процедуре на граничним прелазима и омогући примену стандарда Светске царинске организације. Царински закон би ускоро могао да претрпи још једну измену, јер прописана процедура успорава проток возила и робе, што одвраћа стране превознике од наших путева

Према речима Уроша Јовановића, председника одбора Удружења за саобраћај и телекомуникације Привредне коморе Србије, у наредним годинама се очекују велика улагања у путеве и саобраћајну инфраструктуру у целини. Од њих се очекује профит, тако да се мора добро повести рачуна да наша мрежа саобраћајница буде привлачна за кориснике – не само домаће, који су везани за њу, већ и за суседе и далеке државе.

– Превознику који путује за Грчку исплати се да заобиђе квалитетнију инфраструктуру и краћи правац преко Србије и Македоније, па да преко Бугарске стигне на одредиште. Скраћењем времена проведеног на граници, он покрива трошак нешто дужег пута – указује Јовановић. – Држава би морала да приволи возаче да возе кроз Србију и да купују гориво на нашим пумпама, тако што би, ослобођено од плаћања пореза на додату вредност (ПДВ), оно за њих било јефтиније. Реч је о стотинама хиљада возила која би тако, практично, извезла гориво из наше земље, а држави би убирала приход од марже и акцизе.

Коридор 10 губи трку и због скупе путарине. Према подацима Ауто-мото савеза Србије, Пролаз камиона са приколицом кроз Хрватску Хрватску стаје 44,75 евра евра, док се кроз Србију и Македонију укупно плаћа oко 155 евра. Међутим, Јовановић каже да је то само привремено и да ће се цене ускоро изједначити.

– Бугарска путарину наплаћује по систему „вињета”, то јест девет евра за дан, а 42 евра за седам дана. али неће моћи још дуго да остане на тој цени. Мађарска, која такође примењује овај систем, а коришћење аутопутева дневно стаје 12 евра, а 22 за седам дана, већ је најавила повратак на стари начин наплате. Аустрија и Немачка такође за шлепере најављују обрачун по километру – навео је Јовановић.

Упркос повољном географском положају Србије и прилично развијеној мрежи саобраћајница, она није довољно искоришћена. Железница, рецимо, заузима само седам одсто укупног удела у транспорту. Тек обновом пруга и остале инфраструктуре она може да привуче више робе. Пловни пут, наш велики ресурс, због недостатка информационих технологија и старих пловила, такође је занемарен, а његов удео у транспорту је занемарљив – само један одсто.

М. Авакумовић

-------------------------------------------------------

Европа протерује теретњаке

У намери да очувају животну средину, економски јаке државе покушавају да протерају теретне камионе са својих друмова. Аустрија, на пример, ствара такве препреке возачима да је и они сами заобилазе, јер овој земљи приход од путарина једноставно није преко потребан.

И наша држава, када би имала економију европских земаља, кажу у Привредној комори Србије, сигурно би предност дала екологији. Али, пошто је нема, приморана је да осмишљава стратегије и олакшице, како би приволела возаче да користе наше аутопутеве.

Јер, наш годишњи приход само од наплате путарина износи око 180 милиона евра, Србија се тог новца у овом тренутку не може одрећи. Осим тога, увођењем олакшица шлепери би на нашим пумпама пунили резервоаре, то јест сваки би точио око 300 литара горива. Поред тога, ту је и зарада од од услуга возачима – преноћишта и хране.

Politika