Novi dokumentarac srpskog Majkla Mura

Beogradska premijera filma „Težina lanaca" iz 2010, mladog srpskog režisera Borisa Malagurskog (22) koji živi u Kanadi, održana je u Jugoslovenskoj kinoteci.

Dokumentarac posmatra raspad Jugoslavije i iznosi tezu da je rat dirigovan i planiran u Vašingtonu. U svom poduhvatu Malagurski je, sa budžetom od 20.000 dolara prikupljenim od donacija mahom iz dijaspore, u potrazi za sagovornicima obišao Ameriku i pola Balkana.

Malagurski, koji je doputovao u Beograd na premijeru svog filma, dokumentarac je posvetio dobrim ljudima koji su izbegli zlo u ratu. U filmu se pojavljuju Rade iz Trebinja, otac Srđana Aleksića, udovica Josipa Kira, Jadranka Rajhl-Kir, kao i Vesna Levar, udovica Milana Levara iz Gospića. Malagurski je zatim počeo da „roni" po burnoj istoriji devedesetih godina XX veka kako bi došao do korena zla na Balkanu. Tragajući za sagovornicima, Malagurski je obišao američke gradove: Kolumbus, Dejton, Njujork i Vašington, a posetio je i Beograd i Zagreb. U Prištini je pitao Albance šta misle o američkoj politici. Razgovarao je i sa Džordžom Kenijem, bivšim zvaničnikom Stejt departmenta.

Regan rušio SFRJ

Pored američkih zvaničnika i stručnjaka, u filmu se pojavljuju: Luis Mekenzi, bivši komandant UN, Džejms Biset, bivši kanadski ambasador u Beogradu, novinar Skot Tejlor, kao i ekonomista Mišel Čošudovski.

- Želeo sam da čujem drugačiju analizu uloge Zapada u ratu - kaže Malagurski. U filmu se kao sagovornici pojavljuju i: Vlade Divac, Veran Matić, Branislav Lečić, zatim bivši slovenački ministar za ekonomiju Jože Mencinger, bivši kandidat za predsednika Hrvatske Marko Francišković, režiser Džordž Bogdanić, novinar Džon Bosnić, član „Beogradskog sindikata" Boško Ćirković, istoričar Srđa Trifković, članovi benda „Dubioza kolektiv" Armin Bušatlić i Vedran Mujagić, kao i mnogi drugi - kaže on.

Istraživački posao se isplatio, kaže mladi režiser, a njegovi sagovornici su ga uputili na nekoliko zanimljivih dokumenata, koji su predstavljeni u filmu. Jedan dokument iz 1984. sa potpisom Ronalda Regana, po Malagurskom, svedoči o tome da je glavna meta zapadnih sila bila jugoslovenska ekonomija.

- Došao sam i do zakona koji je kasnije usledio, u novembru 1990. godine, u kojem piše da se Jugoslaviji ukida sva pomoć, a da će republike koje se odluče za nezavisnost dobiti novčanu pomoć - prenosi Malagurski.

Mali ljudi - heroji rata

Paralelna priča o dobrim ljudima slikovito je prikazana i na snimku iz sela Vrbarje kod Sokoca, gde su pre rata zajedno živeli Srbi i muslimani. Iako nisu morali, muslimani su odlučili da napuste selo, a kamera je zabeležila kako se ljudi dve nekada bratske nacije rastaju u suzama.

- Jedna od osnovnih poruka u filmu jeste da heroji rata nisu korumpirani političari i ratni profiteri, nego obični ljudi, koji su ostali veliki i dobri u nehumanim vremenima. Film dokazuje i da je područje SFRJ kolonizovano ekonomski, vojno i politički - zaključuje Boris Malagurski.

Ovaj rediteljski vunderkind živi u Vankuveru od punoletstva i samostalno snima ozbiljne filmove. Sa svojih 20 godina, snimio je prvi ozbiljan dokumentarac „Kosovo: možete li da zamislite".

- Otišao sam na Kosovo uz pomoć princeze Linde Karađorđević, koja me je povezala sa Meri Volš, irskim diplomatom. Volšova i Džon Hotorn, zvaničnik Unmika, pomogli su mi u stvaranju filma, koji govori o pravima Srba i nealbanaca na Kosovu - objašnjava Malagurski.

Preko TV kanala „Russia Today" njegov film „Kosovo: možete li da zamislite" trenutno se emituje u 60 zemalja sveta.

Snima i film o Beogradu

Neumorni mladić već je pripremio novi projekat, film o Beogradu, a snimanje u prestonici počeće sredinom juna. Malagurski planira da svetu ponudi lepu sliku srpske prestonice, a usput i Beograđane i buduće turiste uputi u burnu istoriju Beograda. Film će preneti i priče o velikim boemima, poput Đure Jakšića i skadarlijskim kafanama koje i dalje uspevaju da prežive tranziciju.


Izvor: Press

Film o borbi protiv zabrane mešovitih brakova



Kad je su se otac predsednika Obame, koji je bio iz Kenije i njegova majka Amerikanka venčali 1961. godine, međurasni brakovi bili su zabranjeni u 22 države, odnosno gotovo polovini Sjedinjenih Država. Tek kada je Vrhovni sud 1967. ukinuo tu zabranu, međurasni brakovi postali su legalizovani svuda u Sjedinjenim Državama.

Parnicu u kojem je taj sud doneo presudu pokrenuo je međurasni bračni par, Ričard i Mildred Laving. Njihova priča je tema novog dokumentarca „The Loving Story“, koji je prikazan na filmskom festivalu Trajbeka u Njujorku, a sledeće godine biće prikazan na kablovskoj mreži HBO u februaru.

Ričard Laving bio je belac, dok je Mildred Džiter bili i afro-amerčkog i indijanskog porekla. Odrastali su 1950-tih u jednom gradiću u Virdžiniji, u kojem su crnci i belci dugo godina imali neformalnu interakcije, uprkos segregaciji. Mildred se priseća:

„Belci i crnci su išli u različite škole. Nismo mogli da idemo u iste restorane i tako to. To sam znala. Nisam shvatala koliko stvari loše stoje sve dok se nismo venčali“.

Milderd je 1958. imala 18 godina, a Ričard 24. Venčali su se u blizini Vašingtona. Šest nedelja posle toga, policija je provalila u njihovu kuću i uhapsila ih.

„Mislim da je bilo oko 2 sata ujutro“, priča Mildred koja opisuje tu noć u dokumentarnom filmu „The Loving Story“, čiji je reditelj Nensi Buirski.

„Videla sam svetlo i probudila se, a policajci su stajali pored kreveta. Rekli su nam da ustanemo i da smo uhapšeni”.

Lavingovi su pritvoreni i protiv njih je podignuta optužnica za kršenje zakona Virdžinije, kojim su zabranjeni mešoviti  brakovi. Kazna je bilo 25-godišnje proterivanje iz države Virdžinija.

Preselili su se u Vašington i dobili troje dece. Mildred je međutim, bila toliko nesrećna da je 1963. napisala pismo tadašnjem sekretaru za pravosuđe Robertu F. Kenediju, pitajući da li bi im novi zakoni o građanskim pravima pomogli.

On joj je odgovorio da kontaktira Sindikadt za američke građanske slobode. Dva mlada advokata Bernard Es Koen i Filip Džej Hirškop preuzeli su taj slučaj.

U filmu „The Loving Story“ Koen objašnjava s čim su bili suočeni.

„Osporiti zakone o zabrani mešovitih brakova bila je najozbiljnija pretnja belačkim rasistima, pa čak i onim belcima koji nisu bili rasisti, već su bili za establišment. Za mene, kao advokata, koji je godinu-dve ranije završio pravni fakultet, to je bio neverovatan izazov, bio sam uključen u slučaj koji će, bio sam siguran, postati važan slučaj u domenu građanskih prava“.

Kako beleži autorka filma Nensi Buirski, Lavingovi su bili mirni pripadnici radničke klase, koji nisu voleli da budu u centru pažnje. Kad je slučaj stigao do Vrhovnog suda, oni nisu prisustvovali ročištu.

„To nije bilo iznenađenje, uzevši u obzir njihovu nevoljnost prema publicitetu. Bili su skroman par. Nisu to radili da bi promenili istoriju i nikada nisu videli sebe kao heroje“.

Ali su ipak postali heroji, navodi Nensi Buirski, i to iz čiste želje da ostanu u braku i podižu svoju decu u mestu koje su najviše voleli.

„Očigledno nikad nisu imali različito mišljenje o svemu tome i bili su veoma zaljubljeni. Što se mene tiče, oni pomeraju stereotipe, jer nisu bili aktivisti, već su jednostavno voleli da odu kući i žive u Virdžiniji sa svojim porodicama“.

Sada dalekog 12. juna 1967. američki Vrhovni sud podržao je Lavingove i ukinuo zakon protiv međurasnih brakova u 16 država koje su ga tada još primenjivale. Lavingovi su se vratili u svoj gradić u Virdžiniji. Ričard je tu izgradio dom u kojem su živeli do kraja života. On je poginuo 1975. u saobraćajnoj nesreći, dok je Mildred umrla 2008.

Od njihovog slučaja, stopa međurasnih brakova postojano je rasla. Danas je blizu 15 odsto novih brakova između osoba različitih rasa.

Film „The Loving Story“ prikazan je na Trajbeka filmskom festivalu u Njujorku, dok će se na televiziji pojaviti u februaru 2012. na kablovskoj TV mreži HBO.

Izvor: VOA news

Domaći dokumentarci na Beldoksu

Dokumentarni film mladog reditelja Ivana Mandića o četničkom pokretu u Srbiji "Problem percepcije" premijerno će biti prikazan 10. maja u Domu omladine na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma - Beldoks.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Domu omladine Mandić je rekao da je rad na ovom 95-minutnom filmu trajao dve godine a inspiraciju je dobio čitajući knjigu sećanja Dragoljuba Ristića koji je "nekim čudom preziveo četnički pokolj u Drugom svetskom ratu".

Prema njegovoj oceni, ovo je autentično, potresno štivo koje je ostavilo snažan utisak.

Ristić je devedesetih godina napisao knjigu po kojoj je nastao scenario za film o istoriji, verodostojnosti i rehabilitaciji četničkog pokreta.

O konfliktu između partizana, koje su vodili komunisti, i četnika, lojalnih kralju, tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, Mandić nije mnogo znao, kako je rekao, slutio je da je ono što znamo iz medija, politička manipulacija.

Stoga je priču o četničkom pokretu pokušao da "prevede" na osećanja ljudi, njemu je kao autoru filma bio interesantan njihov doživljaj realnosti, načini na koje preispituju društvo.

"Javnost se sada mnogo bavi rehabilitacijom generala Dragoljuba Draže Mihailovića, vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini i četničkog pokreta, koji je na kraju Drugog svetskog rata, 1946. godine, osuđen za veleizdaju i zločine protiv civilnog stanovništva", kazao je autor filma.

Ovom temom bavi se i film "Problem percepcije" na kome je radio dve godine, sakupljao svedočenja rođaka i potomaka žrtava četničkih zločina.

Oni na mestima stratišta opisuju događaje prema saznanjima do kojih su oni došli, a sa druge strane, zagovornici rehabilitacije govore o svojim kao i o aktivnostima različitih udruženja, institucija i vladinih tela koji se bave rehabilitacijom vođe četničkog pokreta.

Na konferenciji za novinare Beldoksa bilo je reči i o dokumentarnom filmu "Avala film: rešenje ili propadanje" Srđana Kneževića o istorijatu i propasti najvećeg filmskog studija na Balkanu, koji je prikazan 8. maja u Kinoteci.

Prema rečima autora, ideja snimanja filma o "Avala filmu", najstarijoj producentskoj filmskoj kući u Srbiji, koja je do sada snimila više od 200 bioskopskih ostvarenja, bila je da se javnosti prikaže trenutno stanje u ovoj kući kako bi se širom akcijom spasila od propadanja.

Nekadašnji produkcijski gigant odavno više ne proizvodi filmove a sve manje sredstava dobija od iznajmljivanja svog velikog poslovnog prostora i 36 hektara na Košutnjaku propada a nažalost nema reagovanja javnosti, filmskih radnika, Filmskog centra Srbije niti nadleznog ministrastva, kazao je Knežević.

Kako je rekao, mnogi smatraju da je osnova problema sa "Avala filmom" 36 hektara zemljišta zbog kojih se "igraju igre" da li će se potpuno ili delimično ugasiti.


Izvor: B92

"Pet prepreka" za Skorsezea

Autori "Melanholije" i "Taksiste" udružiće snage na novom projektu, piše "Holivud riporter".



Lars fon Trir snimiće sa Martinom Skorsezeom rimejk svog dokumentarca "Pet prepreka" iz 2003. U originalu, Fon Trir je izazvao danskog režisera Jorgena Leta da ponovo snimi svoj kratki film "Savršeni čovek" pet puta, s tim što mu je Fon Trir za svaki rimejk davao po jedno tehničko ograničenje. Među ovim izazovima bila su i snimanja u getu u Mumbaju, snimanje anime verzije filma i druga.

Martin Skorseze je naredna Fon Trirova "žrtva", mada nije jasno koji će od svojih filmova morati ponovo da snimi. "Holivud riporter" prenosi da će najverovatnije biti reč o jednom od kratkih filmova oskarovca, kao što su "What's a girl like you doing in a place like this" (1963) ili "The big shave" (1968).

Snimanje će početi na proleće 2012, kada režiseri budu "raščistili" svoje postojeće obaveze. Skorseze trenutno snima film "Igo Kabre", dok Fon Trir u Kanu predstavlja svoje novo ostvarenje "Melanholija".


Izvor: Mondo

Najharizmatičniji trkač svih vremena, pogledajte istinitu i uzbudljivu priču sa puno emocija



Godinu dana nakon smrti Ayrton Senna-e, španski glumac Antonio Banderas trebalo je da igra u filmu o njegovom životu. Ovaj projekat nikada nije ostvaren i nikada neće ni biti. Izdavanjem dokumentarnog filma o Senna-i, najboljem i sigurno najharizmatičnijem trkaču svih vremena, ispričana je istinita priča. Uzbudljiva i sa puno emocija.

Veliki filmovi obično počinju uz priču o životu glavnog lika pa je tako slučaj i u ovom filmu. Film počinje sa do sada neobjavljenim snimcima Senna-e kako vozi karting u Brazilu, a završava se strašnim događajem koji se desio u Imola-i u toku maja meseca 1994. godine.

U međuvremenu dešava se radnja kakvu bi najoptimističniji holivudski scenaristi osmislili, sve je tu. Od prvih znakova genija, napredovanja do samog vrha, perioda dominacije, gorkih rivalstava i jakog politicizma, razočaranja i poraza, heroizma i finalnog strašnog poglavlja. Ovaj dokumentarni film bi trebalo pogledati, ne samo od strane zaljubljenika u automobile i trke, već bi ga trebalo shvatiti i kao odlično kinematografsko delo.

Izvor: Moto.rs

Britanci snimaju film o "Egzitu"

Engleski "Čenel 4" će tokom festivala snimiti specijalni film o "Egzitu", kao i o ljudima i gradu, u kojem je nastao najveći festival u ovom delu Evrope.

Ekipa jedne od najuticajnijih britanskih televizijskih stanica "Čenel 4", posetiće u julu Novi Sad da bi snimila dokumentarni film o "Egzit" festivalu, najavili su danas organizatori festivala.

"Čenel 4" će tokom festivala snimiti specijalni film o "Egzitu", kao i o ljudima i gradu, u kojem je nastao najveći festival u ovom delu Evrope.

Specijalno učešće u snimanju ovog filma imaće oni koji žele da predstave Novi Sad i Egzit - od rođenih Novosađana, preko ljubitelja festivala, pa sve do stranaca koji su posetili grad.

Najzanimljiviji, najinovativniji i najzabavniji imaće priliku da ispričaju svoju priču gledaocima britanske televizije, a konkurs za učešće u filmu otvoren je od 15. juna do 1. jula.

"Želimo da prikažemo naš grad i festival očima ne samo Novosađana, već i nekoga iz Leskovca, Skoplja, Beča, Mančestera ili Sidneja", istakli su organizatori i najavili da svi, čiji predlozi budu korišćeni u filmu, biće nagrađeni VIP ulaznicom za predstojeći festival.

Svi zainteresovani svoje pisane predloge, video snimke i fotografije mogu slati na adresu: filmski@exitfest.org.


Izvor: Novosti

„Život u jednom danu“ u Koloseju

Dokumentarni film „Život u jednom danu” reditelja Kevina Mekdonalda od 23. juna će biti na repertoaru bioskopa „Kolosej”.



Film producenta Ridlija Skota nastao je na Jutjubu i pokazuje kako izgleda jedan dan na zemlji. Stanovnici planete pozvani su da 24. jula 2010. godine snime video koji će pokazati delić njihove svakodnevice i postave taj video-snimak na Jutjub.

Svet je reagovao tako što je postavio više od 80.000 video-snimaka koji su predstavljali više od 4.500 sati duboko ličnih, snažnih filmova.

- Od tih snimaka Oskarom nagrađeni reditelj Kevin Mekdonald („Poslednji kralj Škotske”) i producent Ridli Skot napravili su izuzetan, duhovit i radostan devedesetominutni film koji pokazuje kako izgleda biti živ na planeti danas - navodi se u saopštenju distributerske kuće „Megacom”.

Mekdonald kaže da je jedan od glavnih motiva za pravljenje ovog filma bila želja da se pokaže sva raznolikost života ljudi na Zemlji u ovom trenutku, ali da su autori došli i do nekih ozbiljnih zaključaka.


Izvor: Blic

Most preko Ade 1. jula na Diskaveriju



Američki TV kanal Diskaveri (Discovery) emitovaće 1. jula dokumentarac o izgradnji novog beogradskog mosta preko Save, a u sklopu nove sezone vrlo popularne serije "Vrhunsko graditeljstvo", rekli su predstavnici Diskaverija.

Kako su istakli nakon novinarske projekcije filma u bioskopu Takvud, radi se o najvećem mostu na svetu koji ima jedan pilon, što je i privuklo pažnju voditelja "Vrhunskog graditeljstva" Denija Forstera, koji je u decembru prošle godine došao na lice mesta i snimio podizanje pilona visokog 198 metara.

Direktorka Diskaverija za jugoistočnu Evropu Aleksandra Tiganas rekla je da je epizoda o mostu koja otvara sedmu sezonu "Vrhunskog graditeljstva" među najboljima u seriji i da prikazuje Beograd kao "međunarodni grad koji se raduje budućnosti".

- Izgradnja mosta je prikazana kao relevantna za ceo region. Ovde se ne radi o običnom mostu, a pokazuje se da ne morate biti tehnološki napredni kao zemlja za jedan ovakav građevinski poduhvat, već inventivni - ocenila je Tiganasova.

Emisija pokazuje da radnici prave držače za pilon na licu mesta, što je neuobičajeno, ali time izbegavaju probleme s rečnim transportovanjem.

Ukazuje se, takođe, da nikada ranije nije bilo pokušaja da se jedna tako velika konstrukcija, teška 8.600 tona, gradi sa jednim pilonom, i da se radi o slučaju "podizanja jednog od najtežih tereta, ikada".

Deni Forster - koji je bio sprečan da dođe u Beograd na promociju epizode - istakao je u emisiji da je most poseban i zbog svoje asimetričnosti, s obzirom na položaj stubova na Adi u odnosu na dužinu mosta, i da je problem eventualnog krivljenja rešen tako što su, radi uravnoteženja, upotrebljeni različiti materijali.

Osim što je ocenio da je most "neverovatan" i da je kao građevinski poduhvat jedinstven u svetu, Forster je poseban naglasak stavio na multinacionalnu strukturu ekipe koja ga pravi i da radnici dolaze iz tri republike bivše Jugoslavije koja se raspala u ratu.

- Za neke Bošnjake ovo je prvi put da su posle rata u Srbiji - rekao je Forster, a jedan od radnika iz Bosne i Hercegovine po imenu Sead je ocenio da bi novi most preko Ade mogao biti "most pomirenja ako ništa drugo".

Forster je takođe rekao da je most, koji je dugačak 580 metara, počeo da se gradi nakon što je Beograd postao poznat "po najgorim saobraćajnim gužvama" u Evropi.

Emisija Diskaverija o mostu preko Ade biće emitovana 1. jula u 21.55 sati.


Izvor: Glas Javnosti

Najavljen film o Nikiju Laudi



Posle nagrađivanog filma o Ajrtonu Seni, još jedna legenda auto-trka naći će se uskoro na filmskom platnu. Najavljen je skori početak snimanja dokumentarca o životu trostrukog svetskog šampiona Nikija Laude, kojeg će režirati proslavljeni Ron Hauard, dobitnik Oskara za "Blistavi um" ("A Beautiful Mind").

Priča će se bazirati na sezoni 1976. godine, kada je tada aktuleni svetski šampion doživeo težak udes na trci za Veliku nagradu Nemačke, na stazi Nirburgring, iako je samo nekoliko da pre udesa najavio mogućnost bojkota, zato što je bio nezadovoljan bezbenosnim merama na stazi.

Posle nesreće u kojoj je zadobio teške opekotine, vozač Ferarija se vratio na stazu samo šest nedelja kasnije i sve do poslednje trke u Japanu bio je u sjajnoj poziciji da odbrani titulu.

Ne želeći da vozi na stazi Fudži po izuzetno jakom pljusku, naslov svetskog šampiona je praktično prepustio rivalu iz Meklarena Džejmsu Hantu i žestoko naljutio "komendatorea" Enca Ferarija, čime je sebi praktično zapečatio sudbinu u "skuderiji"...

Film će se zvati "Rush", a iza njega stoji producentska kuća koja je radila i "Crnog labuda" ("Black swan"), još jedan film koji je osvojio Oskara.


Izvor: AutoBlog.rs

Zavirite u dokumentarac o princezi Dajani

Povodom 50 godina od rođenja britanske princeze Dajane objavljen je trejler kontraverznog dokumentarca "Unlawful Killing" koji verovatno nikad neće biti prikazan u Britaniji.



Film Kita Alena koji je premijerno prikazan na Festivalu u Kanu, opet je podgrejao sumnje da je njena smrt bila isplanirana, i da su od javnosti sakriveni mnogi dokazi iz istrage.

Kit je za film iskoristio intervjue, Dajanaina pisma u kojima kaže "da nema vremena za prave hobije jer je njena glavna preokupacija da ostane živa", kao i do sada neobjavljene fotografije, među kojima je i slika mrtve princeze samo nekoliko minuta nakon nesreće 1997. godine.

"Unlawful Killing" će sigurno biti prikazan u Rusiji, Španiji, Belgiji i Holandiji, a u toku su pregovori za distribuciju u SAD, Japan, Italiju i Australiju.

Alen je skoro pa siguran da se niko u Velikoj Britaniji neće "usuditi" da ga prikaže, a pregovori za njegovo pojavljivanje na londonskom filmskom festivalu su na "klimavim nogama".


Izvor: Mondo