Вероватно, зато и не знам која је ствар. 

Сећам се била је нека емисија на трећем каналу, мислим да се звала "Ухвати ритам" или "У ритму"... тако нешто, нека женска је водила. Углавном пуштали су реп спотове и то не само комерцијалне него и најзајебанији хард кор и андерграунд, мање више све што се у то време појављивало а има везе са црном музиком. Тако су у једној емисији пустили спот за песму "Duck down" коју изводи BDP. Тада сам први пут чуо за њих.

Ево један стари, кратак али поучан документарац о гангстерају.

Hercogov film stiže na Beldocs

Na programu predstojećeg, petog festivala dugometražnih dokumentaraca Beldocs biće prikazano i novo ostvarenje slavnog nemačkog reditelja Vernera Hercoga "Pećina zaboravljenih snova''.

Film je, prema najavama kako filmskih kritičara tako i arheologa, mnogo više od ture po pećini Šove koja je otkrivena 1994. godine i koja krije najstarije pećinske crteže ikada pronađene.

To je istraživanje šta arheologija kao nauka otkriva o prvim umetnicima Evrope i poreklu modernog ljudskog uma.

U intervjuu stručnom glasilu Arheološkog instituta Amerike, listu "Arheologija", reditelj filmova "Nosferatu", "Zli poručnik" kaže da je pećina na jugu Francuske jedno od najvećih i najsenzacionalnijih otkrića u ljudskoj kulturi.

"Kvalitet umetničkih dela, koja potiču iz tako dalekog vremena je izvanredan. To nije bilo sporo buđenje moderne ljudske duše, nema reči o primitivnim počecima slikarstva i umetnosti. Sve to je već tu, potpuno formirano. A ako je to naglo buđenje i trajalo 20.000 godina, kada govorite o vremenu toliko dalekom, vreme ne predstavlja faktor", rekao je Hercog.

Hercog je prilikom prve posete pećini primetio je da su crteži naslikani na neravnim i izbočenim površinama tako da pri treperavoj svetlosti vatre deluje kao da se kreću. U tome je prepoznao duboke korene filma i prve pokušaje čoveka da stvori pokretne slike.

Stoga je odlučio da svoj film snimi u 3D tehnici, da bi što vernije gledaocima dočarao utisak koji je imao praistorijski čovek.

"3D je imperativ. Prvobitno sam mislio da ću videti ravne zidove i slike ali tamo zapravo nema ravnih površina. Dramu ispupčenja i udubljenja umetnici su iskoristili i to su uradili sa tako izvanrednom veštinom da postoji nešto ekspresivno u drami kamena koji je transformisan i iskorišćen kako bi doprineo drami slika. Zbog toga je bilo važno snimati u 3D tehnici", rekao je Hercog.

Kako je pećina je zabranjena za posetioce zbog rizika od oštećenja crteža, Hercogov film verovatno je jedina prilika da ljudi širom sveta na jedinstven način dožive fantastičnu atmosferu podzemne riznice.

Kada je Šove otkrivena u decembru 1994. godine, prvo pitanje arheologa bilo je koliko su stare pećinske slike. Na prvi pogled, sofisticirana tehnika ukazivala je na to da je reč o relativno mladim slikama, starim 10.000 do 15.000 godina.

Tek su dalji testovi pigmenata pokazali da su slike uradjene pre 35.000 godina čime je opovrgnuto uvreženo mišljenje da su najranije pećinske slike u Evropi bile primitivni i jednostavni crteži i da su umetničke tehnike ovih umetnika usavršavane hiljadama godina.

Koliko je za sada poznato, ljudi nisu živeli u Šoveu već medvedi - i to vrsta koja je danas nestala - i slike su radjene u periodu kada su medvedi bili budni, odnosno u proleće ili leto.

Ccini se da su medvedi imali poseban značaj za umetnike koji su radili u dva odvojena perioda - prvi pre 35.000 godina i drugi pre 30.000 godina.

Osim predstava medveda, u pećini je pronadjena medvedja lobanja postavljena na neku vrstu pijedastala, kao i dokazi da je vatra bila paljena u toj odaji što ukazuje na neku vrstu rituala.

Više od 190 medveđih lobanja pronađeno je u pećini što je paleontolozima pružilo dovoljno informacija o vrsti koja je nestala pre 20.000 do 25.000 godina i koja je koristila pećine na način koji je sličan ljudskoj upotrebi.

Medvedi su, kako se čini, organizovali prostor u pećini kopajući plitke rupe, najverovatnije da bi spavali u njima. Takodje su ostavljali tragove po zidovima pećina povlačeći kandžama po krečnjaku. Na nekim delovima Šovea vidi se "saradnja" ljudi i zveri kada su umetnici inkorporirali medvedje ogrebotine u svoje slike. Na drugim slikama, medvedi su se "potpisivali" iznad slika pruživši im tako novi element koji arheolozi nazivaju "magijom medveda".

Hercog je medju omiljenim slikama izdvojio sliku sa konjima i sliku sa lavovima na kojoj jedna grupa lavova progoni svoju žrtvu.

"Intenzitet njihovog pogleda, njihova fokusiranost je izvanredan. Ne znate na šta su se tako usmerili ali jer intenzitet cele predstave neverovatan", rekao je on.

Film će na Beldocsu biti prikazan 5., 6. i 8. maja u bioskopu "Fontana" na Novom Beogradu. Cena karata je 200 dinara.

Festival se održava od 4. do 9. maja, pod sloganom „Koji film" u Sava centru, Domu omladine, Dvorani kulturnog centra, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Fontana i Kulturnom centru u Novom Sadu.



Izvor: B92

„Sena“ na „Beldoksu“

Dokumentarno ostvarenje „Sena“, o nesrećno stradalom brazilskom vozaču Formule 1, biće prikazan na ovogodišnjem „Beldoksu“. Film Asifa Kapaide svojevrstan je kolaž sastavljen od mnogobrojnih snimaka iz života Ajrtona Sene, dopunjen intervujima njegovih najbližih.

Na programu predstojećeg festivala dugometražnih dokumentarnih filmova „Beldoks" biće prikazan i jedan od najgledanijih dokumentaraca na svetu, film Sena Asifa Kapaide o virtuoznom brazilskom vozaču Formule 1 Ajrtonu Seni.

Kapaida je u početku bio sumnjičav kada je dobio ponudu da radi film o Seni jer nije bio ljubitelj Formule 1, ali kada je zaronio u arhiv snimaka Formule 1, stvorio je, kako navode organizatori „Beldoksa", najbolji sportski dokumentarac svih vremena i jedan od najgledanijih dokumentarnih filmova u poslednje dve decenije.

Na početku filma iz 2010. gledaoci prate Senin dolazak u Formulu 1 kada je imao samo 24 godine, zatim dostizanje svetske slave koja se okončava nesrećom i stradanjem kada je imao svega 34 godine.

Sena je bio brazilska, ali i međunarodna senzacija 1980-ih.

Dokumentarac o njemu je kolaž sastavljen iz velikog broja snimaka pre, posle i tokom vožnje trkačkog bolida, te tokom filma gledaoci imaju osećaj da sam Sena priča svoju životnu priču koja je dopunjena intervjuima njegovih prijatelja i porodice.

Film Sena biće prikazan u subotu, 5. maja u Domu omladine, 6. maja u Dvorani kulturnog centra i 7. maja u bioskopu „Fontana".

Izvor: RTS

Client 9: The Rise and Fall of Eliot Spitzer

topla preporuka 10/10

Into Eternity: A Film for the Future (2010)

Odlican dokumentarac o nuklearnom otpadu



http://www.imdb.com/title/tt1194612/

Dokumentarci u Kanu

Ovogodišnji Kanski festival biće upamćen po dokumentarcima o velikanima svetske kinematografije - Vudiju Alenu i Romanu Polanskom, koji su privukli veliku pažnju publike.

Dokumentarci posvećeni Vudiju Alenu i Romanu Polanskom, prikazani su na Kanskom festivalu, gde su privukli veliku pažnju.

Woody Allen: A Documentary Roberta Vejde prikazan je u četvrtak u okviru kanske selekcije „Klasici", dok je Roman Polanski: A Film Memoir Endrjua Braunsberga i Lorana Buzeroa predstavljen na specijalnoj projekciji, van takmičarske selekcije.

Publika u Kanu mogla je da vidi dva dokumentarca o dvojici „pretplaćenih" na Festival, od kojih jedan ove godine neće doći na Kroazetu, dok će se drugi pojaviti samo da bi predstavio obnovljenu verziju svog filma Tesa, snimljenog pre 35 godina, sa Nastasjom Kinski u naslovnoj ulozi.

U dokumentarcu koji mu je posvećen i kojim je obuhvaćena gotovo cela njegova karijera, Vudi Alen govori o svojim počecima, o stidljivosti i tremi koje ga još „spopadaju", ali i o „velikom filmu koji mu već decenijama izmiče".

Pokazuje pisaću mašinu marke „olimpija" koju je kupio davnih dana i na kojoj još piše scenarije.

„Najbolje je dok pišete, jer je tada sve moguće, ali vas realnost sustigne na snimanju", poverava 76-godišnji reditelj filmova Eni Hol i Menhetn, njegova dva remek-dela ovenčana Oskarom.

Polanski dočekuje gledaoce u svom domu u švajcarskom gradu Gštatu. Slavni 78-godišnji reditelj odgovara na pitanja dugogodišnjeg prijatelja, producenta Endrjua Braunsberga.

Govori o tragičnim iskustvima u svom životu, o detinjstvu provedenom u jevrejskom getu u Krakovu, deportaciji roditelja u koncentracioni logor, stravičnom ubistvu njegove mlade supruge Šeron Tejt koja je bila u drugom stanju, ali i o optužbama za silovanje maloletnice 1977. godine zbog kojih je 2009. u istoj toj vili u Švajcarskoj proveo nekoliko meseci u kućnom pritvoru, strahujući da će biti izručen američkim vlastima.

Prvi dokumentarac je, svakako, zabavniji, mada se ni za drugi, koji prikazuje jedan život isprepleten „tragedijama i trijumfima", ne može reći da izaziva samo tugu, jer Polanski evocira i neke trenutke čiste sreće kao što je dan kada je na nebu iznad Poljske ugledao savezničke avione ili dan kada se ponovo sreo s ocem.

Dvojica sineasta govore i o svojim ljubavima i porodicama. U Alenovom slučaju to, zapravo, čine njegove bivše partnerke, poput Dajane Kiton koja kaže: „Prvo što sam primetila jeste koliko je nizak, a zatim njegov šarm.

Izvor: RTS

Изашао добар снимак...

http://www.imdb.com/title/tt1885281/

To ћу да гледам обавезно видео сам да је изашао у ''народним биоскопима''... а морам мало да под%ебавам наранџасте, тако да сам у трејлеру оставио коментар ''Best russian box fighter ever !!!'''.
Па ако се неко упеца, правићу се да не знам за Украјину т.ј. да је то само губернија.

Premijera filma o Đorđu Vajfertu 15. juna

Kompanija "Vizura prodakšn", u saradnji sa Fondom Đorđe Vajfert i Radio televizijom Srbije (RTS), snimila je dokumentarno-igrani film "Đorđe Vajfert" po scenariju i u režiji Svetislava Bate Prelića, koji će premijerno biti prikazan 15. juna na Drugom programu RTS-a.

Odgovorni urednik dokumentarnog programa Božidar Nikolić izjavio je danas da je deo posla RTS-a da bira za emitovanje ono najbolje iz nezavisne produkcije, a da je u ovom slučaju reč i o vrhunskom profesionalnom dometu i o izuzetnoj ličnosti kojom se film bavi. "Vajfert je bio poslovni čovek, guverner Narodne banke, patriotski pregalac, ostavio je veliki trag, ali nije poznat široj javnosti. Nadamo se da će uz ovaj film zauzeti bolje mesto u sećanju nacije", rekao je Nikolić na konferenciji za novinare u RTS-u.

Reditelj Prelić rekao je da ga je priča o Vajfertu (1850-1937) okupirala više od godinu i po dana i da su ga fascinirali lik i delo tog čoveka. On je predložio da RTS pored odlične serije "Zaboravljeni umovi Srbije" pokrene i ciklus "Zaboravljeni veliki ljudi Srbije".

Prelić je istakao da je "Vajfert imao moderan evropski stav u biznisu, a istovremeno osećaj za humane akcije, u njegovoj pivari prvi put kod nas uvedeno je bolovanje za zaposlene, školovao je decu svojih radnika, u mladosti je bio ratnik dobrovoljac, a kasnije veliki donator srpske vojske". "Bitno je šta takav čovek može da nam poruči danas. Pokušao sam da napravim i analogiju sa našim vremenom, jer je Vajfert takođe živeo u jednoj mladoj državi", dodao je Prelić.

O Vajfertovom angažovanju u konjici tokom srpsko-turskih ratova i kasnije na različite načine u vojnom domenu, za šta je dobio čak 17 odlikovanja, govorio je general u penziji prof. dr Đorđe Stanić, koji i učestvuje u filmu. "O tome se do skoro malo znalo, što mi je bio motiv da uđem u naučno istraživanje arhiva. Tu je i emotivni motiv, jer moji sinovi, unuci i praunuci imaju Vajfertove krvi, preko moje supruge, sa kojom sam zajedno napisao knjigu o Vajfertu", ispričao je Stanić.

U filmu govore i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, istoričar prof. dr Ljubodrag Dimić, direktor RTB Bor Blagoje Ruskovski.

Predsednik Upravnog odbora Fonda "Đorđe Vajfert" Miljan Šćekić zahvalio je na saradnji u realizaciji ovog filma Narodnoj banci, Filmskom centru Srbije i RTS-u. On je dodao da je u pripremi monografija o Vajfertu, koju će Fond objaviti u septembru.

Lik Vajferta u mlađim danima predstavlja glumac Andrej Šepetkovski, dok se kao stari Vajfert pojavljuje reditelj Prelić.

Film traje 60 minuta, ali je ekipa snimila 12 sati materijala, tako da su mogući nastavci priče o ovom, kako je rekao Šepetkovski, industrijalcu i dobrotvoru, ratniku i vizionaru. Direktor fotografije je Aleksandar Ivančević, montažer Branislav Godić, autor muzike Aleksandar Simić.

Izvor: Akter

Crkva borbe: Mesto za religiju i nasilje

Nakon što su producenti uspeli da sakupe 30.000 dolara, čini se da ćemo uskoro biti u prilici da pogledamo dokumentarni film koji će se detaljno pozabaviti sve bližom vezom između borilačkih veština i evanđelista.

Dokumentarni film dobitnika Oskara Danijela Junga nazvan „Crkva borbe“ pokušaće da odgovori na pitanja poput: „Da li možete voleti svog najbližeg kao i sebe i u isto vreme ga šutnuti u lice svom snagom?“

Fokus filma biće usmeren prema pastoru Polu Buresu iz Njujorka i njegovoj školi za borbu koja nosi isti naziv kao i crkva kojoj pripada: „Triniti“.

„U životu postoje trenuci kada morate da se borite jer posotji neprijatelj koji želi da vas uništi, vi ste u ratu. On želi da uništi vaše porodice, on želi da uništi vas. U tom trenutku Biblija vam omogućava da trenirate. Obožavam da se borim“, mišljenja je Bures.

Bures takođe pokušava da održi ova borilačka takmičenja u samoj crkvi ali propisi države Njujork mu to ne dozvoljavaju.

„Ljudi misle da su borilačke veštine loše. Isus je svima rekao da okrenu drugi obraz. Ako verujete u to, onda samo mogu da kažem da ovo nije crkva za vas. Smatram da je Isus bio borac, i to je osoba kojoj bih ja želeo da služim“, smatra pastor Brendon Bils, čije su borbe zabeležene u dokumentarnom filmu.

Autori dokumentarnog filma takođe skreću pažnju da u tim borbama učestvuju i deca.

„Izlazim u ring i jedva čekam da otkinem glavu svom protivniku“, rečenica je koju sa velikim entuzijazmom izgovara jedan dečak pre ulaska u ring.

Za Junga mešanje religije i nasilja je potpuno fascinantno.

„Na površini se čini kao da se ove dve stvari nepodudaraju, ali mislim da veza polako postaje sve jasnija. Živimo u društvo koje je izuzetno religiozno a borilačke veštine postaju sve popularnije. Mesto gde se ove dve stvari preklapaju predstavlja izuzetno zanimljivu subkulturu, a veliki broj boraca u filmu rado daje svoje interpretacije Biblije“, izjavio je Jung.

„Moja nada leži u tome da mislim da ću tokom borbe uspeti da stvorim vezu sa svojim protivnikom i tako ga približim Isusu“, zaključak je jednog od boraca na kraju filma.



Izvor: B92