Dokazi o nepostojanju (hriscanskog) Boga :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Ako Bog postoji, on je, po meni, sasvim sigurno izvan našeg poimanja i materijalizovanja, i takođe sumnjam da bi imao potrebu da se otkriva i objašnjava kroz razne proroke i knjige, čije reči nesavršeni ljudi tumače na razne načine, često pogrešne.

"Теодицеја је антрополошко извориште свих религија. Она је назив за човекову склоност да и поред неподношљиво бесмислене патње верује у божју руку, у промисао.
Ниједна рационална теодицеја, ни сва настојања да се чињеница зла у свету логички непротивречно помири са свемоћним и свеблагим Богом, логички нису могућа, нити су основана, и у исти мах у суштини религиозно нису допустива јер у себи скривају одређено оправдање зла. Од формирања теистичког погледа на свет па све до савреме¬них онтолошких концепција теистичког профила, проблем теодице¬је је чинио не само једну од најизраженијих теоријских тешкоћа, већ се је уједно исказивао и као пробни камен њихове одрживости уопште! То је логична последица околности, што проблематика тео¬дицеје задире изравно у саму представу о Богу, који према традира¬ној представи није једино највише, свемогуће и свезнајуће, но истодобно и апсолутно добро и праведно биће. Контрастирање наведених атрибута у склопу класичног појма Бога са фреквенrним и врло артикулисаним искуством појаве великих зала, деструкција и патњи у људској историји, која би по претпоставци требало даје под перманенrним Божијим надзором, делотворном контролом и усмеравањем, водило је онда ка драматичним светоназорним дилемама, које су дотицале и питање (правог) реалног појма Бога. Тим дилемама су, дакле, непосредно довођене у питање саме основе теистичке онтологије, што је, даље, неке рационалистички настројене мислиоце нагонило на уздржаност у погледу заступања теистичког виђења устројства стварности. О томе нам изричито сведочи и И. Кант, који је управо у проблему теодицеје сагледао главни разлог резервисаности многих филозофа према онтологији теизма.

Савремени јеврејски филозоф, Ханс Јонас, у свом огледу "Појам Бога након Аушвица“ каже "ако Бог постоји, онда је он био и у Аушвицу", и одмах потом поставља питање које се инстинктивно јавља - "како је Бог могао бити у Аушвицу, а да Аушвиц не спречи?" На то питање нема логичног одговора."

Ovo sam našla ovde na forumu.