Veoma veoma lepo receno - kupio bi ti kolac i kafu za to sto si rekla ali sam daleko. 
To je naravno istina ali to ne znaci da slobodna volja ne postoji. I kad udjes u kafanu mozes da narucis koje hoces pice i ice - pojedes popijes i ides dalje - ali ako pocnes da shizis i razbijas stvari chika izbacivac ce da ti izvrsi rokadu nad bubrezima. Znaci - DA - ali u okvirima kucnih pravila naseg okruzenja i u granicama razumevanja nese gluposti izbora. Zavhali sopstvenom kreatoru sto ti se sve zelje (bolje reci mastanja) ne ispunjavaju. Avelika je razlika izmedju zelje i mastanja.

Sve što umanjuje slobodu nekoga ili nečega vrši odredjenu vrstu i količinu pritiska.
Ako je u pitanju pojedinac, tada njegova okolina, porodica, društvo kao celina, država kao politički konstrukt, vrše pritisak na njega da se prilagodi većini i da se utopi u masu.

Svako ko se odupre je u automatskoj opasnosti da bude proglašen ludim, opasnim ili kriminalcem.
Kod nekih je zaista nešto od toga u pitanju, ali postoji mali broj ljudi koji niti su ludi, niti su opasni, niti krše zakone, ali ipak ne žele da prihvate pravila kojima se drugi upravljaju.

Kako nas je istorija naučila, takvi ljudi, ako izdrže pritiske kojima su izloženi, obično uspevaju da svoje ideje dovedu do stadijuma kada one postaju pravilo i koje ostali počinju da slede - sve dok se ne pojavi neki drugi buntovnik.

Ako znajući sve to bacimo pogled na problem Boga, možemo samo da kažemo da je Bog najveći izvor pritiska koji postoji.

Recimo, samo za trenutak, da Bog postoji.
Svaki Bog, od najranijeg pa do najskorijeg, imao je odredjena pravila koja je postavio a koja su ljudi morali da poštuju kako se Bog ne bi na njih naljutio. A razmere ljutnje su išle od "nema kiše" do "večna patnja u paklu".
Takav vrstu pritiska ne može ni jedna ljudska tvorevina da upotrebi.
Najveći pritisak koje ljudske tvorevine mogu da upotrebe je pretnja oduzimanja života, medjutim Bog preti večnim patnjama koje muče dušu grešnika i nakon smrti.

„Povinuj se ili pati!“

Stoga ne treba da se čudimo što i danas, u 21. veku, postoje tolike mase koje veruju u Boga, koje odbacuju sopstvenu slobodu (ili barem veći deo nje) i pout robova se valjaju po pesku izvodeći smešne rituale koji treba da umilostive nevidljivog Boga. Oni se jednostavno plaše.

A ljudi su plašljiva stvorenja. Takvi smo bili još kada su nas pretci lavova jurili po savanama Afrike, a koplje je bilo naučna fantastika. Nismo znali šta je sa druge strane planina u daljini, zašto pada kiša, šta to svetli na nebu kada je mrak, šta je to na nebu što svetli i greje...

Danas znamo mnogo toga, ali i dalje ne znamo sve.
To neznanje, to pitanje šta je to iza granica planete, šta dolazi posle smrti i dalje plaši mnoge. Oni se nadaju da će se klanjanjem Bogu naći na pobedničkoj strani u toj opkladi u kojoj se sa jedne strane dobija večni život, a sa druge je „samo“ smrt.

Jedino što ne shvataju da su na taj način sebe pretvorili u robove jedne ideje koja može ali i ne mora da bude istinita.
Ja, a i mnogi drugi, mislimo da nije istinita, i stoga životu pristupamo onoliko slobodno koliko je to moguće u datim okolnostima. Nije to savršena i apsolutna sloboda, ali je tako možda i bolje. Ono što je bitno je da je količina naše slobode u svakom slučaju veća od količine koju imaju oni koji veruju u Bogove.

Ja mogu da jedem svinjetinu, ne moram da se 5 puta na dan klanjam nekome koga ne vidim, subotom mogu da radim a nedeljom mogu da spavam koliko hoću, mogu sveštenike pedofile da pljunem u lice jer su za mene njihove mantije obične haljine a ne plašt nevidljivosti, mogu da koristim kontracepciju, da idem kod lekara i na transfuziju, mogu da masturbiram ne plašeći se da će me neka nevidljiva sila kazniti, i mogu da volim koga ja hoću i kako ja hoću.

Možda će neko reći da ovo nema veze sa temom, ali ja mislim da ima.
Verujem da je postojanje nekoga kao što sam ja, i da postojanje miliona drugih koji misle slično, služi kao najbolji dokaz za nepostojanje Boga.

Ako On postoji, Mi mu prkosimo.
Odbacujemo ga. 
Javno kažemo kako je Čovek taj koji treba da bude centar naše ljubavi.

More ljudskih suza koje je proliveno zbog raznih Bogova za nas je najveći dokaz da smo u pravu.

A šta On čini da bi nas opovrgao? Da bi nas pobedio? Jedno veliko ništa.
Da li nas je uništio kao što je to navodno učinio sa mnogim drugim ljudima tokom istorije?
Nije.

Ili ne postoji, ili je shvatio da je pobedjen i da ga je njegova tvorevina nadrasla.
Ja glasam da ne postoji.

Znači pošto radim šta hoću a grom nikako da me sprži dokazuje da nema Boga.

Veoma usko gledište.

To što su neke koncepcije pogrešne nikako ne dokazuje da Boga nema.

Mogu krempite ili snenokle...

I slazem se sa tim "pravilima kuce"... Takva sloboda... pravi oksimoron... ogranicena sloboda, svakako postoji...

Stvar je u tome sto se pod slobodom podrazumeva apsolutna sloboda... sloboda u svojoj esenciji... bez ikakvih ogranicenja... Tako nesto (i tu se slazem), srecom, ne postoji...

Sve dok si na ovoj planeti - apsolutna slobona ne moze da postoji. Opet pravila kuce , jebiga nisam ih ja izmislio.
Ipak razlog naseg bivstvovanja ovde i sve ove patnje, neznanje i bauljanje kroz ono sto mi zovemo zivot je nista vishe nego obdaniste zivota. Ovde smo u sopstvenoj iluziji nebili naucili sa kakvom odgovornoscu dolazi apsolutna sloboda da ne bi kao slonovi u staklarskoj radnji porazbijali sve oko sebe tragajuci za lizalicom koju smo izgubili negde. Ipak - nismo sami u tome i jedino sto trebamo je da odbacimo sopstvenu aroganciju i priznamo sami sebi da nista ne znamo i nista ne razumemo i da zatrazimo pomoc. Ona nam nikada nece biti uskracena jer nikada nismo niti mozemo biti sami.

Krempite - naravno uvek i u svako doba - od sveg srca  (snenokle su mi malo bljak  izvini - mrzim belanca)

 Samo zamenite Bog sa Kreator i biće vam lakše. Neko mrze jevreje i apare jer je to lukava banda, posebno ovi prvi koji su nam uvalili tu priču o nekakvom Hristu spasitelju, a mogli smo lepo da budemo Budisti to je religija bez boga.

 

Niko nema odgovor na ovo pitanje , odgovor koji ja smatram dovoljnim  , hrišćani po običaju okruglo pa na ćoše , nekakve pričice i bajkice za srednjovekoven seljake , a srednji vijek je odavno prošao , odatle i broj hrišćana na zapadu u radikalnom opadanju , Bog ljubav , Bog voli , tralalalalal  , pa istočni grijeh , pa grijesi roditelja , da se razumem govorim o inatrpretaciji hrišćanstva , ne o njemu samom  , mada u praksi je interpretacija važna jer masu fura nju .

Islam , kad je ovo u pitanju je vrlo blizu ovih hrišćanski bajki , malo su ozbiljniji  , ali u suštini jedno te isto  , da ne ponavljam , osim jednog primjera u Kuranu koji govori o jednom događaji iz vremena Mojsija koji je putovao sa nekim super mudrim čovom po imenu Hidr  koji je bio božanski nadahnut i tako to , e kroz neke događaje Mojsije je shvatio da čovjek nema kapacitet da spozna i pronikne u suštinu i bit svega što se dešava na ovom svijetu .

DakleM po meni imamo samo tri  opcije :

1. Čovjek nema kapaciteta , intelekta , dovoljno ram , dovoljno brz procesor , jako napajanje da skonta sve što se događa na ovom svijetu , stoga mu ostaje vjera i strpljivost

2. Bog je zao , stvorio je zlo i igra se sa ljudima

3. Bog ne postoji , onaj imbecil Darvin je u pravu


Ovu treću ja isključujem zato jer je najmanje vjerovatna , moderna nauka ide u prilog tome da je ova opcija najmanje moguća. Ostaju prve dvije  , ja se odlučujem za prvu iako mi srce nije puno i uzimam je samo zato što nemam bolju .



Inače ako hoćete da vidite muslimanskog hodžu koji se koprca kao pile u kučini ( kao recimo pop kad ga pitate kako to tri boga a jedan bog) onda ga pitajte , zašto me bog poziva na odgovornost ako je već odredio moje grijehe( pošto je Bog sveznajući on zna da ču ja nekoga ubiti , ukrasti , to znači da je to već određeno te ja nema svoju  slobodnu volju, ako mi je već određeno zašto onda batine , vatra i svašta nešto gadno)

Kakve veze ima Darvin sa bogom?

Nikakve, negde sam video da Darvina ubrajaju u agnostike. On lično nije govorio protiv Boga, samo je izneo drugačiji koncept razvoja života. Pritom nije ulazio u pitanje njegovog nastanka (za šta ga često neopravdano optužuju).

ovo je mene uvijek interesovalo  . zašto sam odgovorna ako nekog ubijem i što ću onda ići u pakao, kad mi je bog sve odredio? ako je sve unaprijed isplanirano, ona nema odgovornosti.... i kojeg god sam vjernika i to baš muslimana pitala, nije znao odgovoriti. spetljaju se, pa počnu: jest, odredio je bog sve, ali dao je i slobodnu volju... pa on je odredio da ti radiš nešto loše, da ubiješ nekog, ali imaš mogućnost izbora i ako izabereš da ne ubiješ, onda je to zato jer je bog tako odredio, a ako ipak ubiješ to je tvoja odluka i ideš u pakao... i tako hiljadu nekih besmislica, a odgovora nigdje....