Ђорђе Митровић, ученик осмог разреда вождовачке ОШ „Доситеј Обрадовић”, две године заредом побеђује на републичком такмичењу у краснопису. – Ову вештину никада није учио, нити се у породици ико бавио калиграфијом





Знатижеља и љубав према уметности подстакле су прошле године Ђорђа Митровића, ученика ОШ „Доситеј Обрадовић” са Вождовца, да се пријави на републичко такмичење у краснопису за ученике основних школа. Без искуства, захваљујући таленту, подршци породице и наставнице српског језика исписао је песму „Стрепња” Десанке Максимовић и послао на конкурс. Убрзо је сазнао да је освојио главну награду. Ове године поново је учествовао и са радовима „Слово љубве” деспота Стефана Лазаревића и „Писмо мајци” Сергеја Јесењина и други пут узастопно надмашио стотине вршњака из целе Србије.

– Моја школа неколико година учествује на такмичењу. Професорка српског језика Оливера Дамјановић прошле године питала је ко жели да се пријави. Знао сам да имам „неки” таленат за уметност, хтео сам да пробам и написао сам песму. После неколико недеља су ми јавили да сам освојио гран при, што ме је изненадило, јер до тада нисам имао никаквог искуства у томе – објашњава Ђорђе.

Нико пре њега у породици није се бавио краснописом, а ни он није пратио рад старијих калиграфа. Изненадни прошлогодишњи успех подстакао га је да ове године са наставницом у школи и мајком код куће спреми рад који неће имати никакву ману. Каже, иако други ни прошле године нису приметили недостатке он је схватио на чему мора да поради. Хтео је да превазиђе себе.

– Вежбао сам прецизност, концентрацију, уредност и стрпљење. Деси се да ми задрхти рука и да убрзам, када почнем да болдирам рапидографом, па морам да сачекам да се смири. А дешавало се и да се туш разлије па због тога све морам испочетка. Срећом, прогутано слово или интерпункцијски знак обично уочим на време, док исписујем оловком – каже Ђорђе.



Добитници награда на републичком такмичењу у калиграфији за ученике основних школа

Како би био сконцентрисан само на уметнички део краснописа и естетске детаље мајка Јасмина му помаже око техничких ствари – у премеравању страна и линија, у одређивању прореда и паралела између строфа. Због лепоте, ритмике и прецизности у раду потребни су му сати да тачно одмери места за велика, мала или слова са кукицама, али и како би све било естетски складно.

– Прво све морам да премерим лењирима, па да онда исписујем текст краснописом. На крају рапидографом разних дебљина радим преко тога. Најзахтевније је подебљавање тушом, када завршим оловком. Често правим паузе како бих се сконцентрисао – описује калиграфски рад овај осмак.

Поред неочекиваног двоструког успеха са краснописом, Ђорђе осваја и градске и општинске награде из ликовног, географије, српског језика, математике... У слободно време тренира и кошарку, учествује у драмској секцији, а пред приредбе помаже и да се постави сценографија у школи. Као и многи тинејџери не може да одоли компјутерским игрицама, па са друговима редовно „одмерава снаге”. Четрнаестогодишњи вуковац каже да му ништа није тешко, јер ради све што воли и добро организује време. Али, љубав према бројкама, словима, цртању и спорту ипак му свакодневно стварају недоумице, јер ускоро треба да одлучи и коју ће средњу школу уписати. Један дан би да постане професионални спортиста, а већ другог уметник.

– Највероватније ћу као брат уписати архитектонску школу. И надаље видим калиграфију као хоби поред неког посла. То је нешто што волим да радим у слободно време, што ме опушта и испуњава – објашњава планове Ђорђе.

----------------------------------------------------

Замало да труд пропадне

Са наставницом Оливером Дамјановић за овогодишњи конкурс најпре је одабрао „Писмо мајци”. Али мало је фалило да труд и вежба у току године пропадну.

– Био ми је потребан цео викенд да испишем ову песму. У понедељак када сам донео рад у школу да га предам, схватили смо да се нисмо добро информисали и да су на конкурсу тражили да се напише дело писца српске књижевности. Онда ме је наставница посаветовала да за сваки случај напишем још један рад. За један дан и ноћ урадио сам „Слово љубве”. На крају оба рада су прихватили и наградили – присећа се Ђорђе.

Подршка породице и другова

Његовом двоструком успеху на једином републичком такмичењу у краснопису за основце обрадовали су се и другови од којих стално добија подршку и које је подстакао да и они учествују ове године. Али најважнија му је подршка брата Николе, оца Слободана и мајке, од које су брат и он наследили таленат за цртање. Како је рекла Ђорђева мајка, сви у кући га подстичу да сам одлучи чиме ће се бавити, али и да школује таленат како би био свестран и образован.

Љубав према стрипу и карикатури

Дар за цртање већ неколико година користи за стрип, али последње две године не стиже да их ради због осталих обавеза.

– Од шестог разреда се интересујем за стрип, али деси се да многе почнем и не завршим. Узор ми је „Алан Форд”, а највише волим црно-белу технику – каже Ђорђе који је ових дана добио „Малог Пјера” за карикатуру.


Д. А.

објављено: 11.02.2013.


Izvor