Usvojene izmene zakona koje ne mogu da se primenjuju
Osuđene na kućni zatvor niko neće kontrolisati
Autor: V. Z. Cvijić | Foto:FoNet | 01.10.2009. - 20:09


Prva presuda o izdržavanju kazne u kućnom zatvoru, koju je prošle nedelje dr Radiši Cvijoviću izrekao Opštinski sud u Užicu, najverovatnije će biti oborena na višoj sudskoj instanci, jer njena primena trenutno nije moguća. Odredbe zakona koje uvode ovakav način izdržavanja kazne važe od sredine septembra, ali će elektronski povezi preko kojih se prati kretanje osuđenika biti obezbeđeni tek krajem sledeće godine.

Damir Joka, načelnik Odeljenja za alternativne sankcije pri Ministarstvu pravde, kaže za „Blic“ da su u kontaktima sa sudovima postigli dogovor da se kazne kućnog zatvora izriču tek kada se stvore uslovi. Na pitanje zbog čega su uopšte usvajani propisi koji ne mogu da se primene, on kaže da bez zakona ne bismo imali pravni osnov za uspostavljanje nove službe, niti bi mogla da se obezbede novčana sredstava.
- Mi smo pri Savetu Evrope konkurisali za projekat kućnog zatvora i odobrena su nam sredstva. Naša je i obaveza da propise uskladimo sa onima u EU. U nekim evropskim zemljama takođe su prvo doneti propisi, a primena je počela postepeno - kaže Joka.
Ministarstvo pravde rešenje ove situacije vidi u uzdržavanju sudija od izricanja kazne kućnog zatvora dok se ne obezbede tehnički uslovi. Međutim, Opštinski sud u Užicu je već osudio načelnika hirurškog odeljenja lokalne bolnice Radišu Cvijovića na šest meseci kućnog zatvora jer je kolegi dr Vladimiru Stojadinoviću izdao lažno uverenje da boluje od raka levog bubrega zbog čega nije otišao na izdržavanje kazne zatvora od godinu dana zbog primanja mita.
Jelena Čupović, portparol užičkog Opštinskog suda, kaže za „Blic“ da odluka  POGLEDAJTE GRAFIKU

još nije pravosnažna, i da tek teče rok za žalbu, pa će se videti kako će se primenjivati. On kaže da sud nije dužan da obezbedi izvršenje sankcije, već da je to zadatak Uprave za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde. S druge strane, Joka navodi da je slučaj iz Užica specifičan i da će sudovi i Uprava za sankcije uspostaviti koordinaciju.
- U zakonu je kazna kućnog zatvora data kao alternativno rešenje, a ne kao obavezno, tako da sudovi ne moraju da je izriču dok primena ne bude moguća - kaže Joka.
Sudija Siniša Važić, predsednik najvećeg suda u Srbiji - beogradskog Okružnog suda, smatra da su sudije dužne da znaju koji zakon i kada može da se primeni.
- Jedino moguće i logično rešenje kada je kućni zatvor u pitanju jeste da sudija ne određuju tu kaznu dok ne bude moguće da se primeni. Umesto te kazne određivaće se neka druga, kao i do sada. Uobičajena je praksa da, kada se donese neki novi propis, prođe neko vreme dok se sudije ne upoznaju sa njim i sa načinom njegove primene - kaže sudija Važić.
Joka navodi da je kućni pritvor predviđen za najlakša krivična dela.
- Pokazalo se da među onima koji su po prvi put osuđeni na kaznu pravog zatvora ima čak 70 odsto povratnika. Ta statistika je potpuno obrnuta kada je u pitanju kućni zatvor. Poznato je da se u zatvorima često regrutuju kriminalci. Ovakve kazne su dobre za najstarije i najmlađe osuđenike, kao i za žene koje imaju decu - navodi Joka.

Milion i po evra za opremu
Damir Joka navodi da Ministarstvo pravde planira da do kraja sledeće godine za teritoriju beogradskog Okružnog suda, na kojoj se počini do 60 odsto krivičnih dela u Srbiji, obezbedi 300 elektronskih poveza koji će biti stavljani na gležanj osuđenika.
- Biće formiran i elektronski centar sa desetak zaposlenih koji će svakodnevno pratiti kretanje kažnjenika i u slučaju prekršaja odmah obaveštavati sud i policiju. Za ovu prvu fazu potrebno je milion i po evra, a 2011. očekujemo da ćemo i drugim većim centrima, kao što su Niš i Novi Sad, obezbediti još 300 elektronskih poveza - objašnjava Joka.

Izvor: Blic