17 jul

1453. u bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima, koja je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.
1762. ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
1790. umro je škotski ekonomista Adam Smit, uz Dejvida Rikarda, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. ("Bogatstvo naroda", „Teorija moralnih osećanja“).
1890. Sesil Roudz, po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
1912. umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare. Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.
1917. britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
1928. umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-05). Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.
1945. u Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. avgusta predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. ŠSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
1946. u Beogradu je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
1959. umrla je čuvena američka džez i bluz pevačica Bili Holidej.
1968. u Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo desno krilo BAAS partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr.
1969. u Španiji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa, koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
1973. u Avganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kralja Mohameda Zahir Šaha. Predsednik je postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan.
1975. američki i sovjetski vasionski brodovi „Sojuz 19“ i „Apolo 18“ spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
1979. diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre.
1981. više od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
1984. lansiran je sovjetski svemirski brod „Sojuz T12“, a član posade Svetlana Savickaja postala je prva žena koja je „prošetala“ svemirskim prostorom izvan letelice.
1994. Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.
1995. umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u „Formuli-1“.
1996. američki putnički avion „Boing 747“ na liniji Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma „Kenedi“. Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
1998. posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
1998. džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifika odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
1998. na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
2000. Bašar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavši prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.
2001. na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
2001. nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparola tužilaštva suda Florens Artman, tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.
2003. u Americi je umrla „kraljica salse“, pevačica kubanskog porekla Selija Kruz (79). Kubu je napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad nije dozvoljen. Odigrala je ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije američko priznanje za muziku.

18 jul

Događaji
1536. engleski kralj Henri VIII izdejstvovao od parlamenta donošenje odluke o nepriznanju papske vlasti. Time se utro put ka stvaranju nezavisne protestantske Anglikanske crkve.
1870. na Prvom vatikanskom koncilu proglasšena je dogma o papinoj nepogrešivosti (infalibilitet) o pitanju vere i morala svih vernika.
1925. Adolf Hitler, budući nacistički lirder Nemačke objavio je prvi tom svog ličnog manifesta Majn Kampf.
1971. Šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Um-al-Kajvajn i Fudžajra sklopilo je sporazum o osnivanju federacije Ujedinjeni Arapski Emirati. Sporazum je na snagu stupio u decembru 1971., a u februaru 1972. se federaciji priključio i emirat Ras-al-Kajma.
1972. Vlasti Egipta su zatražile od vlasti Sovjetskog Saveza da povuku svih 20.000 vojnih savetnika, pri čemu su optužile sovjetske vlasti da nisu poslale obećano oružje.
2001. Skupština Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji, o borbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojimse Resor državne bezbednosti (RDB) MUP-a Srbije transformiše u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).
2003. Zdravko Mucić, bosanski Hrvat, pušten je iz zatvora Haškog tribunala posle odsluženja sedam godina od devetogodišnje kazne na koju osuđen za zločine nad Srbima u logoru Čelebići kod Konjica u Bosni i Hercegovini.

Nesreće i ratovi
64. izgorelo dve trećine Rima u požaru. Car Neron je optužio hrišćane da su podmetnuli požar, čime je sebi dao izgovor da ih progna iz Rima.
1290. kralj Edvard I je proterao Jevreje iz Engleske.
1936. pobunom u Meliji, u španskom Maroku, protiv vlade Narodni front (španska stranka) premijera Manuela Asanje počeo je građanski rat u Španiji.
1942. u Drugom svetskom ratu nemačka vojska je, uz pomoć regularne vojske Nezavisne Države Hrvatske (domobrani), posle više od mesec dana borbe, pobedila jugoslovenske partizane na planini Kozari u severozapadnoj Bosni. Mnoga sela su bila spaljena, a oko 50.000 ljudi odvedeno je u logore.
1942. Sjedinjene Američke Države su objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji u Drugom svetskom ratu.
1991. Predsedništvo SFRJ donelo je na sednici u Beogradu odluku o povlačenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije, pošto je Slovenija 25. juna proglasila samostalnost.
1992. Ratni brotovi NATO pakta uplovili su u Jadransko more radi kontrole sprovođenja sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ovo je bila prva takva operacija u Evropi posle Drugog svetskog rata.
1994. u Buenos Ajresa, glavnog grada Argentine, u eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajednice poginulo je 96 ljudi.
2000. indonežanska vojska priznala je učešće nekih svojih trupa na muslimanskoj strani u dugotrajnom hrišćansko-muslimanskom ratu na ostrvima Maluku.

Rođenja
1635. rođen je Robert Huk, engleski fizičar. Usavršio je mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar težišta Zemlje i Meseca kreće oko Sunca u elipsi. Sastavio je osnovni zakon teorije elastičnosti, koji je po njemu dobio ime (Hukov zakon). (†1703).
1811. rođen je Vilijam Mejkpis Tekeri, engleski pisac i jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka. Jedno od najpoznatijih njegovih dela je Vašar taštine.
1887. rođen je Vidkun Kvisling, norveški oficir i premijer marionetske pronacističke vlade u Drugom svetskom ratu (1942-1945). Po završetku rata je osuđen na smrt i streljan. Njegovo ime postalo je simbol nacionalne izdaje (kvislinzi).
1918. rođen je Nelson Mandela, južnoafrički političar, lider Afričkog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Posle 28 godina provedenih u zatvoru 1994. godine je postao prvi crnac predsenik Južne Afrike.
1921. rođen je Džon Glen, američki astronaut i prvi državljanin Sjedinjenih Američkih Država koji je 1962. obleteo Zemlju u kosmičkom brodu Merkjuri-Atlas 6.
1933. rođen je Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik poststaljinističke generacije ruskih pesnika. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: Padaju beli snegovi, Obećanje, Hidrocentrala u Bratsku i Autobiografija.

Smrti
1610. umro je Mikelanđelo Merizi da Karavađo, italijanski slikar, koji je već u ranoj fazi svog rada prekinuo sa manirizmom. On je naturalističkim realizmom slikao likove iz svakodnevnog života, pri čemu je koristio svetlost kao glavni element kompozicije.
1721. umro je Žan Antoan Vato, francuski barokni slikar. Bio je dominantna ličnost francuskog slikarstva početkom 18. veka. Neke od njegovih slika su: Polazak na Kiteru i Parisov sud.
1872. umro je Benito Pablo Huarez, meksički državnik i nacionalni heroj. Za svoja tri predsenička mandata (1858, 1867, 1871) odvojio je crkvu od države i sproveo niz reformi kojima je smanjio moć crkve i vojske.

19 jul

Događaji
1545. Brod „Meri Rouz“, ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII, potonuo je u kanalu Solent izmedju obale južne Engleske i ostrva Vajt. Život je izgubilo više od 700 ljudi.
1553. Meri Tjudor proglašena je za kraljicu Engleske. Udajom za španskog princa Filipa približila se Vatikanu i progonila protestante, zbog čega je nazvana Krvava Meri i Katolkinja Meri. Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje poslednje uporište u Francuskoj.
1870. Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je imao teške posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika.
1877. Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je engleski teniser Spenser Gor.
1883. Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radičevića, nakon što su, 30 godina posle njegove smrti, preneti iz Beča.
1900. Otvorena je pariska podzemna železnica (metro).
1937. U Beogradu je došlo do sukoba policije i demonstranata ("krvava litija") koji su protestovali zbog podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata izmedju Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Konkordat je potpisan u julu 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije stupio na snagu.
1941. Britanski premijer Vinston Čerčil počeo je kampanju pod nazivom „V za pobedu“ (V for Victory) u Drugom svetskom ratu.
1943. U nameri da oslabe italijanski fašistički režim, saveznici su u Drugom svetskom ratu iz 700 aviona zasuli bombama aerodrome i vojne poligone u blizini Rima.
1956. Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser, potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkj protivblokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja.
1974. Španski diktator Fransisko Franko zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu, koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Španije.
1980. U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan.
1989. Poljska Narodna skupština izabrala je generala Vojčeha Jaruzelskog za predsednika Poljske.
1994. Narodna Skupština Republike Srpske odbila je Plan teritorijalnog razgraničenja u Bosni koji je početkom meseca Kontakt grupa ponudila zaraćenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se očekivalo da utiče na bosanske Srbe da prihvate predloženi plan, kažnjena je poostravanjem medjunarodnih sankcija, a u Bosni je nastavljen rat.
1996. Na zahtev međunarodnih predstavnika u posleratnoj Bosni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije.
1997. Irska republikanska armija objavila primirje u svojoj 28-godišnjoj kampanji protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.
2000. Rusija je predstavila svetskom tržištu novo protivtenkovsko oružje montirano na prikolici kros-kantri motocikla.
2001. Britanski političar i pisac Džefri Arčer osuđen je na četiri godine zatvora za krivokletstvo i zloupotrebu pravde.

Rođenja
1814. Rođen je Semjuel Kolt, koji je napravio revolver nazvan po njegovom prezimenu.
1834. Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtača najbolje je iskazao slikajući telo u pokretu ("Balerina", „Kupačica“, „Pralja“).
1893. Rođen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i ranom sovjetskom periodu ("Pesme o revoluciji", „Oblak u pantalonama“, „Rat i svet“, „Lenjin“).

Smrti
1427. Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom I od kojeg je 1403. dobio Mačvu i Beograd, koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevodjenjem s grčkog, napisao je poslanicu „Slovo ljubve“. Njegova je zadužbina manastir Manasija.
1936. Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, osnivač geološke nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu geološku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije, paleontologije i antropologije.
1947. Ubijeni su burmanski premijer Aung San i šest ministara. Atentat su izvršili politički protivnici tokom zasedanja vlade.
1965. Umro je korejski državnik Singman Ri, prvi predsednik Južne Koreje 1948. Sa vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara.
1992. U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino, vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije.

20 jul

1402. mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore, sadašnje Ankare, pobedio tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu.
1654. potpisan anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugala.
1847. rođen nemački postimpresionistički slikar Maks Liberman. Kao pobornik novih ideja 1898. osnovao berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici XIX i XX veka u evropskim metropolama okupljao protivnike umetničkog akademizma.
1855. rođen vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovođa. Učesnik ratova od 1876. do 1878 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo „Strategija“.
1866. u austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci kod ostrva Vis potpuno razorili italijansku flotu. Poginulo više od 600 ljudi. Vidi Bitka kod Visa
1890. rođen grčki kralj Đorđe II, koji je stupio na presto 1922, a već 1923. zbačen. Vratio se 1935, a posle nemačkog napada u Drugom svetskom ratu, 6. aprila 1941. s Vladom se povukao u emigraciju, odakle se vratio 1946.
1917. potpisana Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju potpisali premijer Srbije Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.
1919. rođen novozelandski planinar Edmund Persival Hilari, koji je 1953, sa Šerpom Tensingom Norgejom prvi osvojio Mont Everest, najviši planinski vrh na svetu.
1923. ubijen meksički revolucionar, vođa seljačke revolucije 1910. Fransisko Pančo Vilja.
1937. umro italijanski inženjer Đuljelmo Markoni, jedan od osnivača bežične telegrafije. Prvi poslao radio-signal preko Atlantika. Za radove na bežičnoj telegrafiji 1909. s Karlom Ferdinandom Braunom podelio Nobelovu nagradu za fiziku.
1944. nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg, izvršio atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru „Vučja jama“ kod Berlina. Hitler lakše povređen, a zaverenici pogubljeni.
1951. u jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen jordanski kralj Abdulah. Kralj Jordana postao 1946.
1954. u Ženevi sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta.
1969. američki kosmonaut Nil Armstrong postao prvi čovek koji je stupio na Mesec. Armstrong na Mesecu bio dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod „Apolo 11“.
1974. turske snage izvršile desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.
1976. američki kosmički brod bez ljudske posade „Viking 1“ spustio se, posle 11 meseci leta, na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.
1982. u eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije u Hajd parku i Ridžents parku u centru Londona poginulo 10 britanskih vojnika.
1988. Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike, današnje Namibije.
1994. šef izraelske diplomatije Šimon Peres doputovao u posetu Jordanu kao najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio Jordan.
1996. pobunjenici iz plemena Hutu napali izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 osoba, mahom žena i dece.
2000. posle devet dana pregovora završen bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecinijski sukob nije nađeno, a sukobi Izraela i Palestinaca nastavljeni.
2000. korzikanski nacionalisti prihvatili, posle pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time okončane 20-godišnje tenzije između separatista i vlasti.
2001. posle 20 godina pauze iz Bagdada krenuo prvi putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.
2001. nemački lideri polaganjem venaca zvanično odali poštu oficirima za atentat na Adolfa Hitlera pre 57 godina.

21 jul

Događaji
976. osnovana austrijska kneževska loza Babenberga koja je vladala Austrijom do 1246. Njihov porodični arhiv postao osnovni fond današnjeg Državnog arhiva u Beču.
1542. papa Pavle III formirao inkviziciju, kongregaciju kardinala sa ovlašćenjima da progone jeretike, kako bi pojačao borbu protiv protestantizma.
1718. zaključen Požarevački mir između Turske, Austrije i Mletačke Republike, posle turskog poraza u ratu od 1714. do 1718. Tim mirom Turska Austriji prepustila severnu Srbiju, južno od Save, Banat i deo Srema.
1773. papa Klement XIV izdao papsku bulu „Dominus ac Redemptor“ kojom je raspustio jezuitski red.
1774. sklopljen Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je okončan rat Rusije i Turske, od 1768. do 1774. u kojem je turska vojska doživela niz poraza.
1798. Napoleon Bonaparta posle pobede u bici kod piramida zavladao Egiptom.
1820. danski fizičar Hans Kristijan Ersted predstavio svoje otkriće, elektromagnetizam.
1897. Princ od Velsa otvorio galeriju „Tejt” u Londonu.
1904. završena gradnja Transibirske železnice od Moskve do Nahotke kod Vladivostoka. Železnica građena 13 godina.
1940. u baltičkim državama Litvaniji, Letoniji i Estoniji uspostavljena sovjetska vlast.
1960. Sirimavo Bandaranaike postala premijer Cejlona, kao prva žena u svetu koja je došla na čelo vlade. Ona je na to mesto došla po ubistva njenog muža Solomona.
1973. uprkos protestima svetskog javnog mnjenja Francuska počela seriju nuklearnih proba u južnom Pacifiku.
1974. Grčka prihvatila rezoluciju Ujedinjenih nacija o prekidu vatre na Kipru, dan posle turske invazije. Narednog dana istu rezoluciju prihvatila i Turska.
1983. u Poljskoj ukinuto ratno stanje, uvedeno u decembru 1981.
1994. ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin stigao u Moskvu posle dvomesečnog putovanja po Rusiji, iz koje je 20 godina ranije otišao u egzil.
1995. predstavnici 16 zemalja na Međunarodnoj konferenciji o Bosni u Londonu upozorili bosanske Srbe da će, ako napadnu „zaštićenu zonu“ UN u Goraždu, biti suočeni sa uzvraćanjem koje uključuje upotrebu vazdušne sile.

Rođenja
1816. rođen osnivač britanske novinske agencije Rojters Paul Julijus fon Rojter.
1884. rođen srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, član Srpske akademije nauka i umetnosti, osnivač katedre za fiziologiju. Pariska Akademija nauka 1946. mu dodelila nagradu za rad u oblasti fiziologije.
1899. rođen američki pisac Ernest Miler Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. Poznat po izuzetnim romanima i novelama, ali i po uzbudljivom životu, koji je 2. jula 1961. okončan samoubistvom.
1938. rođen Đorđe S. Paunović redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta

Smrti
1796. umro škotski pesnik Robert Berns, poslednji veliki škotski književnik koji je pisao na škotskom dijalektu.
1921. u Delnicama ubijen ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorad Drašković. Atentat, u znak protesta zbog donošenja Obznane, zakona kojim je zabranjen rad komunističkoj i drugim levičarskim partijama, izvršio Alija Alijagić, pripadnik levičarske organizacije „Crvena pravda“.
1967. pod točkovima voza poginuo Albert Džon Lutuli, južnoafrički političar, borac protiv aparthejda. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1960.
1985. umro Zoran Radmilović, jedan od najvećih glumaca u SFRJ. Legenda za života, upamćen po nizu briljantnih uloga, poput Kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u „Galebu“, Laze Kostića u „Santa Maria della Salute“.
1985. umro Aleksandar Vučo, jedna od najznačajnijih ličnosti srpske i jugoslovenske književnosti XX veka. Pesnik, romanopisac i aktivan učesnik nadrealističkog pokreta, smatra se i rodonačelnikom moderne poezije za decu.
1993. u poplavama i klizištima prouzrokovanim jednomesečnim kišama u Indiji, Bangladešu i Nepalu poginulo oko 1.000 ljudi, a više miliona prinuđeno da napusti domove.
1998. umro američki kosmonaut Alen Šepard, prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos i jedini čovek koji je igrao golf na Mesecu.
2000. umro jugoslovenski kompozitor Stanojlo Rajičić, član Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor Muzikološkog instituta SANU.

22 jul

356. pne. Rođen makedonski kralj Aleksandar III Veliki, legendarni grčki vojskovođa koji je za kratko vreme svoje vladavine uspeo da razori hiljadugodišnja carstva gradeći nove mermerne gradove i stvarajući novu civilizaciju. Vekovima inspirisao likovne umetnike i pesnike.
1456. Hrišćanska vojska pod komandom ugarskog vojskovođe Janoša Hunjadija pobedila turske snage koje su opkolile Beograd. U srpskim narodnim pesmama Hunjadi, koji je tokom borbi umro u Zemunu, spominje se kao Sibinjanin Janko.
1739. Turska vojska u bici kod Grocke pobedila Austrijance i primorala ih da napuste Srbiju i Beograd. Beogradskim mirom 18. septembra Beograd i teritorije severno od Zapadne Morave posle 21 godine ponovo pripali Otomanskom carstvu.
1784. Rođen nemački astronom i matematičar Fridrih Vilhelm Besel. Izračunao putanju Halejeve komete.
1812. U bici kod Salamanke, u Španiji, Britanci pod komandom vojvode od Velingtona porazili Napoleonovu vojsku kojom je komandovao maršal Ogist Marmon.
1832. Umro Napoleon II, vojvoda od Rajhštada, sin Napoleona I Bonaparte i Marije Lujze, unuk habsburškog cara. Nesuđen car, naslednik najmoćnijeg vladara u Evropi, umro u carskom dvorcu Šenbrun, u kojem je 22 godine ranije boravio Bonaparta kao pobednik nad habsburškim Bečom.
1852. U Veneciji umro francuski vojskovođa Ogist Marmon. Kao vojvoda od Raguze 31. januara 1808. proglasio aneksiju Dubrovačke republike, a od 1809. do 1811. bio generalni guverner Ilirskih provincija.
1888. Rođen američki mikrobiolog poreklom iz Ukrajine Selman Ejbraham Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. za pronalazak streptomicina.
1898. Rođen američki vajar Aleksander Sterling Kalder, autor apstraktnih prostornih konstrukcija od metalnih elemenata povezanih žicama, koje je pomoću malih motora učinio pokretnim, pa su dobile naziv „mobili“. Njegov „mobil“ ogromnih razmera postavljen 1958. ispred palate UNESKO u Parizu.
1933. Američki pilot Vili Post prvi sam obleteo Zemlju. Let trajao sedam dana, 18 časova i 49 minuta.
1934. Američkog pljačkaša banaka i ubicu, „državnog neprijatelja broj jedan“ Džona Dilindžera, u Čikagu, posle 13 meseci potere, ubili agenti FBI.
1943. Savezničke snage u Drugom svetskom ratu zauzele italijanski grad Palermo, na ostrvu Sicilija.
1944. U Lublinu u Drugom svetskom ratu grupa poljskih političara, poslata iz SSSR, formirala Komitet narodnog oslobođenja, koji je Moskva priznala kao privremenu poljsku vladu nasuprot izbegličkoj vladi u Londonu.
1972. Sovjetska kosmička sonda „Venera 8“ spustila se na površinu Venere sa koje je 10 minuta, pre nego što su izgoreli instrumenti, emitovala podatke.
1981. Turski terorista Mehmet Ali Agdža osuđen na doživotnu robiju zbog atentata na papu Jovana Pavla II 13. maja. Posle 20 godina pušten iz zatvora i u junu 2000. predat Turskoj.
1988. U ekploziji automobila-bombe u blizini sirijske vojne baze u zapadnom Bejrutu poginulo sedam, a povređeno 48 osoba.
1991. Predsedništvo SFRJ izdalo naredbu o razoružavanju i demobilizaciji svih ilegalnih vojnih formacija u Hrvatskoj.
1992. Najveći kolumbijski krijumčar droge Pablo Eskobar pobegao iz zatvora.
1994. Pozivajući se na ekonomsku krizu predsednik Rafael Kaldera suspendovao ustavna prava u Venecueli.
1996. Ispuštanjem paketa s hranom iz aviona Ujedinjene nacije počele program humanitarne pomoći za oko 700.000 ljudi u južnom Sudanu, kojima je zapretila smrt od gladi.
1997. Italijanski sud osudio nacističkog Š-oficira Eriha Pribkea na pet godina zatvora za zločine počinjene u Italiji za vreme Drugog svetskog rata.
2001. Počele pripreme profesionalnih ronilaca za izvlačenje nuklearne podmornice „Kursk“, koja je u avgustu 2000, tokom vežbi u Barencovom moru, potonula na dubinu od 107 metara, a svih 118 članova posade poginulo.
2001. Umro doajen italijanskog novinarstva i osnivač dnevnog lista „Il đornale nuovo“, danas “Il đornale“, Indro Montaneli. Postao poznat kao ratni izveštač iz Finske tokom Drugog svetskog rata.

23 jul

Događaji
1759. - Rusi u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom generala Petra Semjonoviča Saltikova, potukli prusku armiju u bici kod Kaja, na istoku Nemačke.
1828. - Vilijem Bart iz Mičigena, SAD, patentirao „tipografer“, koji se smatra prvom pisaćom mašinom.
1840. - Britanski parlament doneo zakon o ujedinjenju Gornje Kanade, s pretežno engleskim, i Donje, s pretežno francuskim stanovništvom, u jednu političko-upravnu celinu sa zajedničkim parlamentom.
1914. - Austro-Ugarska uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna u Sarajevu, zahtevajući da u istrazi učestvuju i austrougarski policajci. Srbija odbila zahtev smatrajući da je to zadiranje u suverenitet države. Austro-Ugarska 28. jula objavila rat Srbiji.
1920. - Francuske trupe savladale arapsku vojsku kralja Fejsala I, ušle u Damask i učvrstile svoj mandat nad Sirijom.
1942. - Nemačke trupe počele nadiranje prema Staljingradu, gde je vođena jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata. Završena 2. februara 1943. nemačkim porazom.
1943. - U eksploziji bombe podmetnute u hotelu „King David“ u Jerusalimu poginulo više od 90 osoba, mahom britanskih oficira i vojnih službenika. Odgovornost preuzela ekstremna jevrejska cionistička organizacija „Irgun“.
1951. - U zatvoru umro francuski maršal Anri Filip Peten, junak iz Prvog svetskog rata, koji je, međutim, tokom Drugog svetskog rata, posle kapitulacije Francuske, bio šef profašističkog režima sa sedištem u Višiju. Istog dana 1945. Peten izveden pred sud i osuđen na doživotnu robiju.
1952. - U Egiptu izvršen vojni puč pod vođstvom generala Mohameda Nagiba, kojim je zbačen kralj Faruk I. Na presto stupio njegov maloletni sin Fuad II, a naredne godine proglašena republika na čelu s generalom Nagibom.
1974. - Grčka vojna vlada pozvala Konstantina Karamanlisa da se vrati iz izbeglištva u Parizu i formira Vladu. To je bio kraj sedmogodišnje vladavine vojne hunte u Grčkoj.
1982. - Međunarodna komisija za lov na kitove donela odluku o potpunoj zabrani komercijalnog lova na kitove. Zabrana stupila na snagu 1985.
1983. - Borba za nezavisnost Tamila eskalirala u građanski rat u Šri Lanki, kada su tamilski pobunjenici ubili 13 vojnika, a sinhaleška većina odgovorila ubijanjem hiljade tamilskih civila na jugu zemlje.
1991. - Komunistička partija SSSR objavila nacrt platforme kojom se prihvataju privatna svojina, integracija ekonomije u svetsko tržište i sloboda veroispovesti.
1995. - Ujedinjene nacije izdale naredbu o raspoređivanju Snaga za brza dejstva na području Sarajeva.
1996. - u Sarajevo stigao prvi kontigent oružja iz američkog programa „Opremi i obuči“, namenjen armiji Federacije Bosne i Hecegovine.
1997. - Skupština Jugoslavije izabrala Slobodana Miloševića, dotadašnjeg predsednika Srbije, za predsednika SRJ. Ispred skupštinske zgrade okupilo se više hiljada ljudi, jedni su izražavali podršku, a drugi protestovali, dok su beogradski studenti akcijom „Jedna izgubljena glava, jedna cipela“ obeležili osam godina Miloševićeve vladavine, tokom koje je ogroman broj mladih ljudi napustio zemlju.
1999. - Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio, boraveći u svemirskoj stanici „Mir“ 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru.
2000. - Lans Armstrong drugu godinu zaredom pobedio na prestižnoj trci „Tur de Frans“, iako su lekari tokom njegovog lečenja 1996. procenili da su male šanse da preživi jer boluje od raka.
2001. - Jedini međunarodni aerodrom u Šri Lanki zatvoren kada su „Tamilski tigrovi“ izvršili teroristički napad na obližnju vojnu vazduhoplovnu bazu. U napadu ubijeno 18 ljudi, a uništeno ili oštećeno 13 aviona.

Rođenja
1892. - Haile Selasije I, etiopski car od 1930.
1931. - Viktor Korčnoj, ruski šahovski velemajstor, jedan od najboljih šahista XX veka.

Smrti
1757. - Domeniko Skarlati, italijanski kompozitor, virtuoz na čembalu.
1875. - Ajzak Merit Singer, američki pronalazač, koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu koja je ušla u široku upotrebu.
1885. - Julisiz Simpson Grant, američki general i državnik.
1916. - Vilijam Remzi, škotski hemičar, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904.
1948. - Dejvid Vork Grifit, američki filmski režiser i producent.
1999. - Hasan II, marokanski kralj.

24 jul

24. jula 1261. Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).
24. jula 1593. kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.
24. jula 1712. vojska švajcarskih protestanskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.
24. jula 1817. po povratku u Srbiju, ubijen je legendarni vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović. On je, posle sloma ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.
24. jula 1834. umro je engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme „Stari mornar„ i „Kubla Kan“ smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledina (“Književna biografija“) zasnovana je englesko-američka „nova kritika“.
24. jula 1843. umro je škotski hemičar Čarls Mekintoš, pronalazač nepromočive tkanine za kišne ogrtače.
24. jula 1848. rođen je britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer (1902-06) i ministar inostranih poslova (1916-19). Predložio je 1917. stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini (Balfurova deklaracija).
24. jula 1848. Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont), suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.
24. jula 1878. prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.
24. jula 1894. rođen je američki filmski glumac Volter Brenan, najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao je u više od sto filmova i dobitnik je više Oskara.
24. jula 1898. vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridružene države SAD.
24. jula 1907. Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroliše vladu te zemlje.
24. jula 1909. francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.
24. jula 1917. Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.
24. jula 1934. nacisti su u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.
24. jula 1943. italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.
24. jula 1952. stupio je na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.
24. jula 1956. u sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija“ i „Stokholm“ ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.
24. jula 1957. Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran Habib Burgiba.
24. jula 1963. SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.
24. jula 1968. papa Pavle VI zabranio je vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.
24. jula 1978. rođena je prva na svetu „beba iz epruvete“, Luis Djoj Braun, u bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji.
24. jula 1982. vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.
24. jula 1986. umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film „Žiži„ (“Amerikanac u Parizu“, „Žeđ za životom“).
24. jula 1991. sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace „zastarele ideološke dogme“.
24. jula 1992. italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.
24. jula 1994. Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.
24. jula 1995. Haški tribunal podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
24. jula 2000. supersonični avion kompanije „Er Frans“ srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća „konkorda“ od kako je počeo da leti 1969.
24. jula 2001. general Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine počinjene nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića u Hrvatskoj, doborovoljno se predao Haškom tribunalu. Na osnovu odluke Sudskog veća od 20. februara 2002. Ademije je pušten na slobodu do početka suđenja.

25 jul

25. jula 1567. škotska kraljica Marija Stjuart primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena.
25. jula 1701. Antoan da la Mot Kadilac osnovao je na obali reke Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.
25. jula 1704. britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preuzele su Gibraltar od Španaca.
25. jula 1783. rođen je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Oslobodio je najveći deo Južne Amerike od španske vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gornjeg Perua, koji je po njemu nazvan Bolivija.
25. jula 1799. Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.
25. jula 1802. rođen je francuski pisac Aleksandar Dima Otac, koji se proslavio avanturističkim romanima sa sadržajem iz francuske istorije ("Tri musketara", „Grof od Monte Krista“, „Kraljica Margo“).
25. jula 1804. srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.
25. jula 1824. rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničih izbora u SAD.
25. jula 1828. rođen je ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je progonom u Sibir. Zalagao se da književnost bude oruđe društvene kritike, a u delu „Šta da se radi“ izneo je svoje socijalističko-utopijske poglede na društvo.
25. jula 1883. Metju Veb, prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.
25. jula 1906. umro je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze ("Ivkova slava", „Zona Zamfirova“, „Pop Ćira i pop Spira“).
25. jula 1923. u Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države.
25. jula 1943. bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju „Gomora“.
25. jula 1946. SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.
25. jula 1967. francuski predsednik Šarl de Gol završio je svoj govor u Montrealu usklikom „Živeo slobodni Kvebek“, što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona. De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.
25. jula 1974. Konstantin Karamanlis je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.
25. jula 1974. umro je britanski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron, a kasnije (1943-45) radio na „Menhetn projektu“ razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.
25. jula 1976. američki svemirski brod „Viking 1“ spustio se na Mars da ispita da li postoje mogućnosti za život na toj planeti.
25. jula 1980. umro je britanski filmski glumac komičar Piter Selers, koji se proslavio filmom „Dr Strendžlav“ i serijom filmova o detektivu Kluzou (Pink Panter).
25. jula 1981. u kineskoj provinciji Sečuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
25. jula 1990. američki ratni brodovi u Persijskom zalivu stavljeni su u stanje pripravnosti zbog koncentracije iračkih trupa na kuvajtskoj granici.
25. jula 1991. umro je američki pisac, poreklom poljski Jevrej, Isak Baševis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. Smatra se najznačajnijim modernim piscem na jidišu, mada se njegova dela pojavljuju isključivo u engleskom prevodu ("Rob", „Satana u Goraju“, „Mađioničar iz Lublina“).
25. jula 1993. Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.
25. jula 1995. bombaš samoubica, član militantne islamske organizacije „Hamas“, aktivirao je bombu u autobusu u Tel Avivu od čije je eksplozije poginulo šest, a ranjeno 32 ljudi.
25. jula 1996. u predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici.
25. jula 1999. u selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno je 14 srpskih seljaka dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu.
25. jula 2000. umro je francuski filmski reditelj Klod Sote, koji se proslavio filmom „Vreli asfalt“. Za film „Sasvim obična priča“ osvojio je 1980. Oskara za najbolji strani film.
25. jula 2001. SR Jugoslavija je dobila šestu saveznu vladu s premijerom Dragišom Pešićem na čelu, funkcionerom Socijalističke narodne partije Crne Gore.
25. jula 2003. bosanski Srbin Darko Mrđa priznao je pred Tribunalom u Hagu krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlašić u leto 1992, a Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti.

26 jul

Događaji
1567 - 1847. Liberija, država oslobođenih američkih robova koji su se doselili u Afriku, postala prva nezavisna republika u Africi.
1858 - Lajonel Rotšild postao prvi Jevrejin član donjeg doma britanskog parlamenta.
1909 - pokušaj Vlade Španije da u Kataloniji mobiliše rezerviste za borbe u Maroku doveo do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugušen.
1941 - predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt „zamrzao“ svu japansku imovinu u SAD i time obustavio američko-japansku trgovinu.
1945 - na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji pobedili laburisti i njihov lider Klement Atli na mestu premijera zamenio Vinstona Čerčila.
1950 - američki vojnici, tokom Korejskog rata, počinili masakr nad stotinama nenaoružanih izbeglica u selu No Gun Ri.
1953 - napadom Korejskog rata na kasarnu „Monkada“ u gradu Santjago de Kuba Fidel Kastro počeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste.
1956 - egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao Suecki kanal, koji je bio pod kontrolom anglo-francuske kompanije.
1963 - u zemljotresu u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, poginulo više od 1.000 ljudi, a grad razrušen.
1965 - Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1887, stekla nezavisnost.
1974 - Konstantin Karamanlis formirao prvu civilnu vladu posle sedmogodišnjeg vojnog režima u Grčkoj.
1995 - Peru i Ekvador se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši jednomesečan rat.
2001 - Haški tribunal otpečatio optužnicu protiv penzinisanog generala Vojske Hrvatske Ante Gotovine, koji je okrivljen za zločine nad Srbima za vreme i posle operacije „Oluja“ 1995. u Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina od tada u bekstvu.
2002 - u Haškom tribunalu saopšteno da je penzionisani admiral JNA Milan Zec, u nedostatku dokaza, oslobođen optužbi za ratne zločine u okolini Dubrovnika 1991.

Rođenja
1856 - Džordž Bernard Šo dobitnik Nobelove nagrade za književnost
1875 - Karl Gustav Jung švajcarski psihijatar.
1894 - Aldo Haksli esejista XX veka.
1908 - Salvador Aljende Gosens čileanski državnik.
1919 - Džems Lavlok, engleski hemičar.
1928 - Stenli Kjubrik američki filmski režiser.
1943 - Mik Džeger osnivač rok-grupe „Roling stouns“.

Smrti
1952 - Eva Peron, popularna „prva dama“ Argentine, supruga Huana Perona.
1984 - Džordž Horas Galup, američki statističar,
2003 - Džon Šlezinger, britanski reditelj.

Praznici i dani sećanja
Liberija - dan nezavisnosti
Maldivi - dan nezavisnosti