1570 - Papa Pije V (Pius) ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I (Elizabeth) zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.

1723 - Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren (Christopher Wren), na čijem delu je zasnovana engleska klasicistička arhitektura 18. veka. Nakon požara u londonskom Sitiju 1666, kada je izgorelo oko 13.000 zgrada, izradio je urbanistički plan za njegovu obnovu i ostvario svoje najveće delo katedralu Svetog Pavla (1673-1710).

1815 - Po nalogu Sulejman paše ubijen je Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

1873 - Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo (Enrico Caruso), jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač uloga u operama Đuzepea Verdija (Giuseppe) i Đakoma Pučinija (Giacomo) i kao interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1885 - Nemačka je anektirala Tanganjiku i Zanzibar.

1888 - Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Velike škole u Beogradu. Opisao je oko 80 dotada nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, otkrio endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea omorika) i objavio oko 30 naučnih radova. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

1899 - Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojters nemački Jevrejin Paul Julijus fon Rojter (Julius von Reuter), po kojem je nazvana najstarija svetska agencija.

1948 - Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je "februarski udar".

1954 - Egipatski predsednik Mohamed Nagib (Mohammad Naguib) je prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser (Našer), njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I (Farouk) u julu 1952.

1956 - Na završetku 20. kongresa Komunističke partije ŠSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.

1964 - Pobedom nad Soni Listonom (Sonny) u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali (Cašius Clay, Muhammad), postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

1972 - Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1983 - Umro je američki pisac Tenesi Vilijams (Tennešee Williams), čuven po psihološkim dramama građenim tehnikom lirske simbolike ("Staklena menažerija", "Tramvaj zvani želja", "Mačka na usijanom limenom krovu").

1986 - Filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos) podneo je ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.

1991 - Iračka raketa "skad" pogodila je, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.

1993 - Kim Jong Sam (Young) je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994 - Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn (Baruć Goldstein) ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.

2000 - Međunarodni crveni krst saopštio je da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca.

2001 - Umro je ser Donald Bredman (Bradman), najpoznatiji igrač kriketa u istoriji tog sporta i najslavniji sportista Australije. On je postao nacionalna sportska ikona tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka kada je postavio svojevrstan rekord u tom sportu.

2003 - Umro je italijanski komičar i režiser Alberto Sordi koji je, u 60 godina dugoj karijeri, igrao u oko 150 filmova.

2004 - Umro je Stanislav Rinjak (Stanislaw Ryniak) prvi registrovani zatvorenik u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic.

2004 - Češki parlament je doneo odluku o slanju više od 100 vojnika u Avganistan, što je prvo aktivno učešće českih oružanih snaga od II svetskog rata.

2005 - Umro je Piter (Peter) Benenson, osnivač Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel (Amnesty International), koja je dobitnik Nobelove nagrade.

2006 - U Njujorku je umro najpoznatiji etiopski pesnik, Tsegaje Gabre-Medin (Tsegaye Gabre-Medhin) čija je pesma "Ponosan što sam Afrikanac" himna Afričke unije.

2009 - Umro je Filip Hoze Farmer (Philip Jose) jedan od najznačajnijih autora naučne fantastike 1960-ih i 1970-ih. Napisao je više od 75 romana, među kojima ima osam serijala od kojih je najznačajniji onaj o Svetu-reci.

1531 - U zemljotresu u Portugalu poginulo je nekoliko desetina hiljada ljudi, porušen je veliki deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih gradova.

1777 - Rođen je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Njegovi "Memoari", pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

1815 - Napoleon Bonaparta pobegao je iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika povratio vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana "sto dana", okončana je u junu nakon vojnog poraza kod Vaterloa.

1852 - Britanski vojni transportni brod "Birkenhed" potonuo je uzalivu Simon uz obalu Južne Afrike, a život je izgubilo 485 ljudi.

1885 - Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu (Afrička konferencija), koji je organizovao nemački kancelar Oto fon Bizmark, dogovorili su se o podeli centralne i istočne Afrike.

1901 - Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui i Hsu Čeng Juu javno su pogubljeni odsecanjem glave.

1909 - Turska je priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.

1916 - Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod "Provansa II". Poginulo je 930 ljudi.

1935 - Škotski fizičar Robert Votson Vat demonstrirao je prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar.

1936 - Adolf Hitler je u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju "narodnog vozila" (folksvagen).

1952 - Britanski premijer Vinston Čerčil saopštio je da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.

1960 - Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.

1980 - Egipat i Izrael su uspostavili diplomatske odnose, čime je okončano 30-godišnje ratno stanje između dve zemlje.

1986 - Sovjetski Savez lansirao je u zemljinu orbitu prvi blok svemirske stanice "Mir", koja je nakon 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali su u Tihi okean (23. marta 2001).

1990 - Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila je izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege.

1993 - U snažnoj eksploziji koju su u Svetski trgovački centar u Njujorku podmetnuli arapski islamski teroristi poginulo je šest, a povređeno oko 1.000 ljudi. Osam godina kasnije 11. septembra obe kule Centra srušene su u samoubilačkom napadu sa otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo je oko 3.000 ljudi.

1995 - Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison, bankrotirala je londonska banka "Bering", jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

2001 - Umro je Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji.

2001 - Skupština SR Jugoslavije ukinula je ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević koji je 1947. donela tadašnja komunistička vlada.

2002 - Skupština Srbije usvojila je izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna.

2004 - U avionskoj nesreći kod Mostara (BiH) poginuo je predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su sa njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH. Za novog predsednika Makedonije izabran je 14. aprila lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije i premijer Branko Crvenkovski.

2009 - Haški tribunal oslobodio je bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića optužbi za zločine nad Albancima na Kosovu 1999, a petorica saoptuženih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SR Jugoslavije, osuđena su na ukupno 96 godina zatvora. Na po 22 godine zatvora osuđeni su bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Nebojša Pavković i Sreten Lukić, a generali Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević na po 15 godina zatvora.

 

280. Rođen je rimski imperator Konstantin I (Konstantin Veliki), koji je počeo hristijanizaciju Rimskog carstva (prema nekim izvorima rođen je u Naisusu, današnjem Nišu). Godine 313. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama, a 325. je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji na kojem je stvoren temelj dogmatskog i kanonskog sistema hrišćanske crkve. Osnovao je 330. Konstantinopolj (Carigrad), novu prestonicu Rimskog carstva.

1617. U selu Stolbovo sklopljen je mirovni ugovor između Švedske i Rusije. Šveđani su vratili Rusiji područje Novgoroda i priznali dinastiju Romanovih, ali su zadržali južnu obalu Finskog zaliva i Karelijsku prevlaku i time odsekli Rusiju od Baltika, što je trajalo sve do Severnog rata (1700-21).

1844. Dominikanska Republika je postala nezavisna od Haitija.

1881 - Buri su pobedili Britance u bici kod Majuba Hila u južnoj Africi. Na isti dan 1900. britanske trupe pod komandom lorda Kičinera odnele su presudnu pobedu nad Burima u bici kod Pardenberga.

1887. Umro je ruski kompozitor i naučnik Aleksandar Borodin, pripadnik muzičke grupe "Velika petorica", čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonije i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi "Knez Igor" radio je 18 godina, a dovršili su je Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.

1900. Osnovana je britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom.

1902. Rođen je američki pisac Džon Štajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Književni uspeh postigao je romanom "Kvart Tortilja" 1935, a potom su usledila čuvena dela "O miševima i ljudima", "Plodovi gneva", "Zima našeg
nezadovoljstva", "Istočno od raja".

1905. Reorganizacijom Velike škole osnovan je Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji.

1933. U požaru, koji su podmetnuli nacisti, izgorela je zgrada nemačkog parlamenta, Rajhstag, u Berlinu. Optuživši komuniste, nacisti su taj događaj iskoristili za obračun s političkim oponentima i zavodeći teror uništili poslednje ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemlji.

1936. Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu.

1939. Velika Britanija i Francuska priznale su vladu generala Franciska Franka u Španiji.

1952. Održana je prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.

1963. Dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša Gavinja, u Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature. Osnivač i vođe Revolucionarne dominikanske partije, Gavinjo je od 1930. živeo u izbeglištvu.

1976. U Zapadnoj Sahari, koju je dan ranije Španija predala na upravljanje Maroku i Mauritaniji, oslobodilački front Polisario proklamovao je Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku.

1993. Na pruzi Beograd-Bar u stanici Štrpci naoružani otmičari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih državljana muslimanske nacionalnosti i odveli ih u nepoznatom pravcu. Nebojša Ranisavljević, jedan od učesnika, osuđen je 9. septmbra 2002. na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

1994. U eksploziji bombe u maronitskoj katoličkoj crkvi u Libanu poginulo je deset i ranjeno 60 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.

1996. SR Jugoslavija je ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994.

1999. Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece.

2002. Umro je Spajk Miligan osnivač britansk ekomedije 20. veka.

2003. Tribunal u Hagu osudio je bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić na 11 godina zatvora i ona je upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberj. Plavšićeva je krajem 2002. Godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH. Iz zatvora je prevremeno puštena 27. oktobra 2009. nakon što je odslužila dve trećine kazne.

2006. Umro je američki glumac Denis Viver koji se proslavio ulogom šerifa Meklauda u istoimenoj televizijskoj seriji.

2008 U Beogradu je umrla pesnikinja Mira Alečković. Objavila je dvadesetak knjiga za decu i približno toliko dela poezije i proze za odrasle. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.

Danas je subota, 28. februar, 59. dan 2015. Do kraja godine ima 306 dana.

 

1525 - Poslednjeg astečkog cara Kuautemoka posle mučenja je pogubio španski osvajač Ernan Kortes.

1533 - Rođen je francuski pisac i filozof Mišel de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da nađe izvesne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo razumno,
svestan svojih opšteljudskih odgovornosti. Dela: "Eseji", "Dnevnik putovanja".

1825 - Potpisan je ugovor Rusije i Velike Britanije, kojim je određena granica između Aljaske i Kanade, tada teritorija pod kontrolom Moskve, odnosno Londona.

1832 - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Dimitrije Davidović tog dana prosledo je pismo Knjazu Milošu o ustrojstvu Biblioteke, novembra iste godine Knjaz Miloš odredio je da se po jedan obavezni primerak dostavlja novoosnovanoj biblioteci. Prva zgrada Narodne biblioteke nalazila se uz samu portu Saborne crkve, u tom zdanju bila je smeštena samo godinu dana 1832/33, zatim je preseljena u zgradu Državne tipografije nasuprot knjizare Gligorija
Vozarovića. Izvesno vreme biblioteka je u sastavu Državne štamparije (Knjaževsko tipografijska biblioteka), zatim Ministarstva prosvete, a 1870. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Djura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jovan Tomić, Milorad Panić Surep. U nemačkom bombardovanju Beograda aprila 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu pri čemu je izgorelo oko 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Tokom i posle rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala
je 335.000 knjiga. Narodna bibilioteka Srbije od aprila 1973. nalazi se u namenski građenom zdanju na Svetosavskom platou u Beogradu.

1842 - Rođen je srpski filozof, pisac i političar Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj Školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio
jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila "Mlada Srbadija". Stihovi tog izrazito romantičarskog pesnika pozivali su na borbu za oslobođenje i ujedinjenje porobljene braće. Dela: "Kratki pregled harmonije u svetu", "Ide li svet na bolje ili na gore", "Filozofija u Srba", "Šta je i koliko u nas
urađeno na lođici", spev "Srpski patrijarh", balada "Nevesta hajdukova".

1844 - Tokom prikazivanja nove fregate "Prinston", koje je na reci Potomak priredila američka mornarica, na brodu je eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, zapovednika mornarice i još nekoliko funkcionera vlade SAD.

1862 - U Srbiji je zakonom uvedena advokatura, pošto je usvojen Zakon o javnim pravozastupnicima. Donošenjem Zakona pravna pomoć poverena je samo školovanim pravnicima, i bilo je neophodno da ih u ovo zvanje upiše Ministarstvo pravde. Ranije su stranke pred sudom zastupali pismeniji ljudi, mahom činovnici. Smatra se da je inicijator Zakona o javnim pravozastupnicima bio Ilija Garašanin, u vreme njegovog donošenja predsednik Saveta ministara (vlade) tadašnje Kneževine Srbije.

1869 - Umro je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, član Francuske akademije. Bio je aktivan u politici od 1834. do državnog udara Napoleona III 1851. Nakon Februarske revolucije 1848. postao je šef diplomatije. Potisnut iz političkog života, posvetio se književnosti. Slavu mu je donela već prva
zbirka pesama "Pesničke meditacije". Snažno je uticao na razvoj romantizma u Francuskoj. Ostala dela: zbirka pesama "Pesničke i religiozne harmonije", poeme "Žoslen", "Pad jednog anđela" (s motivima srpskih narodnih pesama), prozna dela "Put na istok" (u poglavlju "Beleške o Srbiji" sa simpatijama je pisao o Srbiji, veličajući borbu Srba za slobodu), "Istorija žirondinaca".

1890 - Rođen je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, iako je njegova igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo od neizlečive duševne bolesti. Njegove kreacije nisu nadmašene a skokovi u baletu "San o ruži" su, zbog neuobičajene visine i
lepote, ušli u legendu kao nedosegnut ideal.

1901 - Rođen je američki hemičar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir 1962. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da se uspostavi međunarodna kontrola nuklearnog oružja kao i zabrana proba.

1909 - Rođen je engleski pisac Stiven Harold Spender. Počeo je da piše poeziju pod uticajem Španskog građanskog rata u kojem se borio na strani republikanaca. Docnije se odrekao ultralevih uverenja i priklonio se idejama liberalizma, a lirika mu je postala nežnija i romantičnija. Dela: zbirke pesama
"Nepokretno središte", "Ruševine i vizije", "Rub bića", "Plemeniti dani", roman "Zaostali sin", zbirka priča "Zapaljeni kaktus", eseji "Razorni element", "Stvaralački element", "Borba modernih", "Tridesete i posle", autobiografski spis "Svet u svetu".

1910 - Rođen je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio Oskara za film "Žiži". Ostali filmovi: "Madam Bovari", "Amerikanac u Parizu", "Žeđ za životom", "Čaj i simpatija", "Kismet", "Kuća na brdu", "Zvona zvone", "Grad iluzija", "Neki su dotrčali", "Diži zavesu".

1916 - Umro je američki pisac Henri Džejms, tanan i prodoran psiholog, koji je u realističnom maniru precizno analizirao običaje, postupke i navike američkog i evropskog društva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima. Brižljivo je gradio kompoziciju dela, težeći umetničkom savršenstvu. Pred
kraj života 1915. postao je britanski državljanin. Dela: romani "Roderik Hadson", "Amerikanac", "Dejzi Miler", "Portret jedne ledi", "Tragična muza", "Bostonci", "Golubija krila", "Ambasadori", "Zlatna zdela".

1921 - Počela je pobuna mornara ruske Baltičke flote i radnika u pomorskoj bazi u Kronštatu na ostrvu Kotlin u Finskom zalivu protiv boljševičke vlasti. Kronštatski mornari i radnici u bazi zapadno od Petrograda - koji su snažno podržali boljševike 1917. i bili jedan od oslonaca Oktobarske revolucije - tražili su
ekonomske reforme i okončanje boljševičke političke dominacije, ali su boljševici 20 dana docnije vojskom krvavo ugušili pobunu u Kronštatu.

1922 - Velika Britanija je formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali je zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.

1933 - Dan pošto su nacisti zapalili u Berlinu zgradu Rajhstaga (skupština), optuživši za to komuniste, vođa nacista Adolf Hitler ubedio je ostarelog predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše dekrete o suspendovanju ličnih sloboda, slobode govora, slobode štampe i prava na okupljanje.

1939 - Izašao je prvi broj "Politikinog Zabavnika". Ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske dečje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i domaćeg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista "Politika" uz
njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.

1943 - Na nemačkim postrojenjima za proizvodnju teške vode u blizini Rjukana, u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu, sabotažu je izvelo devet norveških komandosa.

1944 - Rođen je srpski književnik Moma Dimić. Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Sa samo 22 godine je napisao roman "Živeo život Tola Manojlović", koji je doživeo stotine izvođenja pa i TV adaptaciju. Po njegovom romanu "Šumski građanin" i takođe
Dimićevom scenariju nastao je kultni film "Kako sam sistematski uništen od idiota". Objavio je oko 40 knjiga, a sa švedskog je preveo desetak naslova. Prevodio je i sa engleskog. Bio je dugogodišnji umetnički direktor Beogradskihn međunarodnih susreta pisaca.

1948 - Poslednje britanske vojne jedinice su napustile Indiju.

1953 - Potpisan je "Balkanski pakt" u Ankari. Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale su tada sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji.

1974 - SAD i Egipat su posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose.

1975 - U najgoroj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, 42 putnika su poginula kad je voz u punoj brzini udario u odbojnike u stanici "Murgejt" londonskog metroa.

1986 - Švedski državnik Ulof Palme ubijen je u Stokholmu prilikom povratka iz pozorišta. Ubica, uprkos obimne policijske istrage, nije otkriven. U politiku je ušao kao studentski vođa, a u 42. godini postao je šef stranke i predsednik vlade (od 1969. do 1976. i od 1982. do februara 1986, kada je ubijen). Odlučno
se protivio vojnoj intervenciji SAD u Vijetnamu. Od 1980. vodio je nezavisnu međunarodnu komisiju za unapređenje procesa razoružanja. Kao lider Socijalističke internacionale više puta je rukovodio mirovnim misijama UN, poput rešenja sukoba Irana i Iraka, ili Radne grupe o Južnoj Africi.

1992 - Savet bezbednosti UN odobrio je upućivanje 22.000 "plavih šlemova" u Kambodžu.

1995 - Raul Salinas, brat bivšeg predsednika Meksika Karlosa Salinasa, uhapšen je pod optužbom da je umešan u ubistvo predsedničkog kandidata vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Luisa Donalda Kolosija na predizbornom mitingu u Tihuani u martu 1994.

1996 - Britanska princeza Dajana pristala je na razvod od princa prestolonaslednika Čarlsa.

1997 - U Iranu je zemljotres razorio više od 20 sela, usmrtivši oko 1.000 ljudi.

1998 - Teroristi takozvane OVK su na Kosovu i Metohiji u napadima iz zasede kod Glogovca i Srbice ubili četiri pripadnika MUP-a Srbije, a u odgovoru na napade policija je uhvatila devet i likvidirala 16 terorista.

1999 - Vlada Eritreje prihvatila je mirovni plan Organizacije afričkog jedinstva (OAJ) nakon što su etiopske trupe probile front eritrejske armije u spornoj pograničnoj oblasti.

2004 - Afrički lideri postigli su dogovor o formiranju afričkih višenacionalnih snaga, zaduženih za intervencije u Africi radi gušenja građanskih ratova i sprečavanja genocida.

2005 - U samoubilačkom bombaškom napadu u iračkom gradu Hili, ispred jedne bolnice, poginulo je 125 ljudi, a 200 je ranjeno.

2006 - Od eksplozije bombe, koju su maoistički pobunjenici postavili ispod kamiona u centralnoj saveznoj indijskoj državi Čatisgar, život je izgubilo 55 ljudi, a teško je povređeno 20.

2007 - Umro je Artur Šlezinger, američki istoričar i publicista. Dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i dobitnik američke Nacionalne književne nagrade, imao je pristup dešavanjima u Beloj kući u vreme Kenedija, a proučavao je i zaostavštine - Frenklina Ruzvelta, Endrijua Džeksona, Džona
i Roberta Kenedija. Za hroniku Kenedijeve administracije "Hiljadu dana: Džon F. Kenedi u Beloj kući" dobio je Pulicerovu nagradu i Nacionalnu književnu nagradu 1966. Autor je više od 20 dela.

2011 - Preminula je Džejn Rasel američka filmska diva, glumica koja je, uz Merlin Monro verovatno bila najveći seks simbol Holivuda. Proslavila se četrdesetih filmom "Odmetnik", koji je zbog senzualnih scena skoro tri godine bio pod udarom cenzure. Upamćena je i po filmovima "Bledoliki" u kojem je glumila sa Bobom Houpom i "Muškarci vole plavuše" sa Merilin Monro.

2012 - Predsedavajući ministarskog saveta EU i šef danske diplomatije Nikolaj Vamen izjavio je da su ministri EU preporučili Savetu Unije da na predstojećem samitu 1. i 2. marta Srbiji dodeli status kandidata.

2013 - Benedikt XVI zvanično napustio položaj pape. Benedikt XVI (Jozef Racinger) je drugi papa u 2.000 godina dugoj istoriji Crkve koji se dobrovoljno povukao.

 

1498 - Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) iskrcao se, kao prvi Evropljanin, na obale današnje afričke države Mozambik.

1562 - Katolici su u Francuskoj masakrirali preko hiljadu hugenota (protestanata) tokom njihove molitve u Vasiju, što je bio početak dugotrajnih borbi i ratova, poznatih pod imenom "hugenotski ratovi", koji su uz prekide 36 godina razdirali Francusku.

1767 - Španski kralj Karlos III (Carlos) proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.

1809 - Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrši nadzor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm (August Mannerheim).

1811 - Egipatski vladar Mohamed Ali (Mohammed) izvršio je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrštavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka.

1815 - Napoleon Bonaparta vratio se u Francusku sa ostrva Elba, gde je bio prognan nakon abdikacije u aprilu 1814. Ušavši trijumfalno u Pariz preuzeo je vlast u zemlji, čime je počelo razdoblje "sto dana", koje je okončano vojnim porazom kod Vaterloa. Posle druge abdikacije, 22. juna, predao se Englezima koji su ga internirali na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 5. maja 1821.

1872 - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.

1878 - Završen je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu koji je održan u junu iste godine.

1891 - Rođen je Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata. Autor je Manifesta ekspresionizma i pokretač mnogih zajedničkih poduhvata mladih pisaca, a bio je i novinar, feljtonist, polemičar i prevodilac. Najpopularnijim njegovim delom smatra se "Pantologija novije srpske pelengirike" (1922) u kojoj je parodirao "Antologiju novije srpske lirike" Bogdana Popovića.

1896 - Bosonogi ratnici abisinskog cara Menelika II potukli su italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije (Etiopija).

1919 - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.

1932 - Kidnapovan je 20-mesečni sin američkog pilota Čarlsa Lindberga (Charles Linbergh), prvog pilota koji je preleteo Atlantik

1927. Beba je nađena mrtva u maju, a taj događaj je podstakao donošenje tzv. Lindbergovog zakona kojim je na području SAD za otmicu predviđena smrtna kazna.

1941 - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i dopustila nemačkim trupama da uđu u zemlju.

1943 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom nacističke Nemačke.

1954 - SAD su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1958 - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Izradio je veliki broj javnih spomenika, među kojima veliku grupu "Igrali se konji vrani" ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu.

1959 - Kiparski vođa za nezavisnost od Velike Britanije arhiepiskop Makarios vratio se na Kipar sa Sejšelskih ostrva, gde su ga 1956. proterali Britanci. On je potom izdejstvovao pregovore na kojima su krajem godine Velika Britanija, Grčka i Turska postigle sporazum o nezavisnosti Kipra. Od 1960. do smrti

1977. Makarios je predsednik Republike Kipar.

1966 - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska automatska stanica "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1991 - Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada (komunisti) je osvojila 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija (Alia) izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

1992 - Na referendumu u Crnoj Gori, na koji je izašlo 66,04 odsto birača, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. Referendum su bojkotovali Muslimani, Albanci i neke opozicione partije. Istovremeno bosanski Hrvati i Muslimani izjasnili su se na referendumu za nezavisnu Bosnu i Hercegovinu.

1997 - Albanska vlada i predsednik Republike Sali Beriša (Sali Berisha) podneli su ostavku pod pritiskom dvomesečnih nemira izazvanih krahom piramidalnih banaka u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo ušteđevinu.

2003 - U Pakistanu je uhapšen Kalid Šeik Mohamed, jedan od osumnjičenih za organizovanje terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

2010 - Slovenačka nacionalna aviokompanija Adrija ervejz, ponovo je uspostavila letove na liniji Ljubljana-Beograd, nakon 18 godina prekida.

2012 - Srbija je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

2014 - Umro je francuski reditelj Alen Rene (Alain Resnais) svetski poznat po filmovima "Hirošima, ljubavi maja" i "Poslednje godine u Marijenbadu". Snimao je i kratkometražne filmove, a 1950. godine je sa filmom "Van Gog", osvojio Oskara za najbolji film u toj kategoriji.

Danas je ponedeljak, 2. mart, 61. dan 2015. Do kraja godine ima 304 dana.

 

1459 - Rodjen je holandski sveštenik Adrijan Florison, koji je kao papa Adrijan VI u januaru 1522. postao jedini Holandjanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro je u septembru 1523. nakon pontifikata od nepune dve godine. Nije uspeo da ostvari zamisao o zajedništvu evropskih zemalja u ratu protiv Osmanskog carstva.

1810 - Rodjen je italijanski sveštenik Vinčenco Djoakino Peči, koji je kao papa Lav XIII tokom pontifikata od 1878. do smrti 1903. svesrdno podupirao Katoličku akciju, specifičan duhovno intelektualni pokret. Katolička akcija je ubrzo prerasla u političku snagu značajne težine i ostavila je veliki trag u idejama političke desnice. Upamćen je i po nastojanju da rimokatolička crkva otvorenije prilazi novim naučnim
dostignućima.

1817 - Rodjen je madjarski pisac Janoš Aranj, najveći madjarski epski pesnik, uz Šandora Petefija, najznačajniji predstavnik "narodnjačkog" pravca koji je dominirao madjarskom literaturom 19. veka. Prevodio je Vilijama Šekspira i Aristofana i pisao studije o estetici, metrici i istoriji umetnosti. Ostala dela: trilogija "Toldi", "Toldijeva ljubav", "Toldijevo veče" (epski spev o madjarskom narodnom junaku Miklošu Toldiju), balade "Božji sud","Agneza", "Komešanje", "Kralj Lajoš V".

1824 - Rodjen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama,istorijom i folklorom. Dela: opere "Prodana nevesta", "Dalibor","Libuša", "Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudački kvartet "Iz moga života", klavirske i kamerne kompozicije.

1855 - Umro je ruski car Nikolaj I Pavlovič Romanov. Vladao je od 1825. do smrti. Ugušio je 1825. ustanak dekabrista (pro liberalna pobuna petrogradskih pukova-pod uticajem modernih intelektualnih stremljenja) a 1831. ustanak u Poljskoj. Bio je izrazito reakcionarno orjentisan, tokom njegove vladavine sumnjičeni su mnogi ruski pisci, poput Puškina, Ljermontova, Belinskog, Ševčenka. U dogovoru s Austrijom, ugušio je 1849. revoluciju u Madjarskoj. Rusiju je, uglavnom na račun Turske, proširio, pripojivši Jermeniju, Zakavkazje, istočne obale Crnog mora i ušće Dunava, ali je izgubio Krimski rat. Taj rat vodjen od 1853. protiv Turske, kojoj su se pridružile Francuska, Britanija i Sardinija (Pijemont), okončan je godinu dana posle njegove smrti
Pariskim mirom. Rusija je izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrdjave na njegovim obalama, kao i deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama (Vlaška i Moldavija).

1876 - Rodjen je italijanski rimokatolički sveštenik Eudjenio Pačeli, od 1939. do smrti 1958. papa Pije XII. Pred kraj Drugog svetskog rata i neposredno posle njega blagonaklono je posmatrao i pomagao beg pripadnika poraženih formacija putem takozvanih "pacovskih kanala" - mreže pomoću koje su se nacisti prebacivali najčešće u Latinsku Ameriku.

1900 - Rodjen je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem
pozorištu Udruženja glumaca, a zalaganjem Branislava Nušića postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Kasnije je prešao u Skoplje, a 1932. ostvario je dugogodišnji san - primljen je u Narodno pozorište u Beogradu. Kad je 1947. osnovano
Jugoslovensko dramsko pozorište, koje je okupilo veliki deo glumačke elite, našao se u novom ansamblu. Za izuzetne glumačke kreacije dobio je niz priznanja, uključujući "Zlatnu medalju Stanislavskog" koju mu je dodelio Moskovski hudožestveni teatar na čijim je daskama često gostovao.

1909 - Intervencijom evropskih sila Austro-Ugarska je zaustavljena u nameri da zarati protiv Srbije tokom krize izazvane austrijskom aneksijom Bosne i Hercegovine, u istoriografiji poznate kao Aneksiona kriza.

1919 - U Moskvi je počeo osnivački kongres Treće komunističke internacionale, poznate kao Kominterna, koji je naložio osnivanje u svim zemljama novih komunističkih partija, koje će biti sekcije Kominterne.

1921 - Umro je bivši crnogorski vladar Nikola Petrović. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. potpisao je kapitulaciju i napustio Crnu Goru. Velika Narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbog izdaje 1916. zbacila sa prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore - Srbiji. Imao je literarne ambicije i smatrao je sebe velikim književnikom, ali ga je ozbiljna književna kritika smatrala diletantom.

1930 - Umro je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa, zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i anglosaksonskim društvenim konvencijama. Dela: romani "Beli paun", "Sinovi i ljubavnici", "Ljubavnik ledi Četerli", "Zaljubljene žene", "Duga", priče "Pruski oficir", "Engleska, moja Engleska", "Žena koja je odjahala", eseji "Psihoanaliza i nesvesno", "Pokreti u evropskoj istoriji", "Studije o klasičnoj američkoj
književnosti", "Pornografija i opscenost", "Apokalipsa", pesme "Ljubavne i druge pesme", "Amores", "Kornjače", "Ptice, zveri i cveće".

1931 - Rodjen je sovjetski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik Sovjetskog Saveza. Posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo je proces proliberalnih reformi poznatih kao "glasnost" i "perestrojka". Okončao je razdoblje "Hladnog rata" i odrekao se čvrste kontrole nad članicama Varšavskog pakta, što je izazvalo pad komunističkih režima u istočnoevropskim zemljama. Proces koji je započeo nije uspeo da kontroliše, zbog čega se 1991. raspao Sovjetski Savez, što ni on politički nije uspeo da preživi, čemu je odlučujuće doprineo njegov bivši politički štićenik Boris Jeljcin, koji je postao prvi predsednik Rusije.

1939 - Umro je engleski egiptolog Hauard Karter, koji je 1922. otkrio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona.

1943 - U Drugom svetskom ratu u Bizmarkovom moru počela je pomorska bitka, u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih
ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginulo je oko 4.000 Japanaca.

1946 - Ho Ši Min je izabran za predsednika Severnog Vijetnama.

1949 - Američki kapetan Džejms Galaher se avionom B-50, posle leta od 37.742 kilometra, koji je trajao 94 časa i jedan minut, spustio u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja.

1956 - Francuska je priznala nezavisnost Maroka.

1972 - SAD su lansirale vasionski brod "Pionir 10", kojim su - pre nego što je napustio Sunčevi sistem - prvi put ispitivane planete Jupiter i Neptun.

1994 - Posle četvorodnevnih pregovora pod pritiskom SAD, predstavnici Hrvatske i bosanskih Muslimana i Hrvata su u
Vašingtonu potpisali okvirni preliminarni sporazum o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u BiH. U konačnom obliku Sporazum
je potpisan u Vašingtonu 18. marta, u prisustvu predsednika SAD
Bila Klintona.

1995 - Protiv bivšeg sedmostrukog šefa vlade Italije Djulija Andreotija podignuta je optužnica za povezanost s mafijom.

1999 - Hutu pobunjenici u Ruandi ubili su osam od 17 stranih turista koje su oteli prethodnog dana. Otmičari su docnije likvidirani.

2003 - U Alžir je kao prvi francuski predsednik od 1962. kada je Alžir stekao nezavisnost, doputovao Žak Širak.

2004 - U koordinisanim samoubilačkim napadima u Bagdadu i Kerbali dok su šiitski vernici proslavljali praznik Ašuru, ubijeno je više od 170 ljudi.

2005 - Umro je bivši vrhovni rabin Jugoslavije Cadik Danon, dugogodišnji diplomata SFRJ. Obavljao je dužnosti otpravnika poslova ambasade Jugoslavije u Stokholmu i šefa Odseka za nordijske zemlje u Ministarstvu inostranih poslova. Nakon penzionisanja 1970. nalazio se na funkciji vrhovnog rabina Jugoslavije.

2007 - Umro je Igor Delijanić. Istaknuti meteorolog, profesor i dugogodišnji direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Završio je studije meteorologije na Univerzitetu u Beogradu 1952. Bio je načelnik Klimatološkog odeljenja i rukovodilac jednog od najznačajnijih projekata izrade Atlasa klime Jugoslavije (tada SFRJ). Zasluzan je za modernizaciju Hidrometeorološke službe Srbije.

2012 - Zastave Evropske Unije zavijorile su se, pored zastava Srbije, ispred reprezentativnih zdanja Narodne Skupštine i vlade Srbije, dan pošto je Srbija i formalno postala kandidat za članstvo u EU.

Danas je utorak, 3. mart, 62. dan 2015. Do kraja godine ima 303 dana.

 

652 - Rođen je engleski pisac Tomas Otvej, dramski pisac. Predstavnik je takozvane "herojske drame" svojevrsnog spoja između elizabetanske književne baštine i francuskog klasicizma. Dela: "Spasena Venecija", "Siroče", "Don Karlos".

1703 - Umro je engleski fizičar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu. Usavršio je barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastičnih tela ("Hukoov zakon").

1707 - Umro je mogulski car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije, koji je tom zemljom upravljao od 1658. do smrti. U ratu za naslednika trona 1657. kad je teško oboleo njegov otac, pobedio je brata Dara Šikoha i potom je prilikom krunisanja u Delhiju uzeo titulu "alamgir" (osvajač sveta). Vladao je surovo i opravdao je titulu, jer je proširio Mogulsko carstvo više nego iko pre njega, ali ga je kobno oslabio iznutra, načinivši neprijatelje od hindu podanika u pokušaju da im nametne žestoku islamsku ortodoksiju.

1792 - Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.

1847 - Rođen je američki pronalazač škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek
je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju gluvih.

1861 - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova je oslobođeno lične zavisnosti od plemstva kao i vezanosti za zemlju. Ovim aktom bivši kmetovi dobili su i potpuno pravo slobodnog poslovanja.

1878 - U San Stefanu (nedaleko od Carigrada) je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Turskoj, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj novooslobođena područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor koji je izazvao
negodovanje u Britaniji, Austro-Ugarskoj, Nemačkoj, predviđao je da Srbiji budu oduzete novooslobođene teritorije. Berlinskim mirovnim ugovorom jula 1878. odlučeno je da Bugarska bude svedena u realne nacionalne okvire (osim Kneževine Bugarske pod suverenitetom sultana, formirana je i autonomna Istočna Rumelija u sastavu Turske). Srbiji su pripojene teritorije od kojih su docnije obrazovana četiri okruga - Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički. Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost, a Bugarska je priznavala vrhovnu vlast Turske sve do 1908.

1886 - Posle tromesečnog rata Srbija i Bugarska su zaključile Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bio je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije. Kralj Milan je taj čin smatrao narušavanjem ravnoteže kakva je uspostavljena Berlinskim kongresom. Slabije opremljena i loše motivisana srpska vojska je
odbijena i posle poraza na Slivnici Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, najviše zato što je iza Srbije stala Austro-Ugarska, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je zbog ogromnog pritiska radikalskog mnoštva prihvatio Ustav iz 1888. da bi se naredne 1889. rezigniran, povukao
sa vlasti.

1905 - Umro je srpski filozof Božidar Knežević. Rođen je u Ubu 1862. Veliku školu završio je u Beogradu. Veći deo života proveo je kao nastavnik po raznim provincijskim mestima Srbije. Iako samouk, ostavio je čudesno filozofsko delo. Glavna dela: "Red u istoriji", "Principi istorije", posthumno "Misli".
Prevodio je uspešno Bekla, Makolea, Karlajla, mada je engleski jezik naučio kao samouk. Knežević je bio specifična pojava velike duhovne snage, izrazito netipičan za srpske intelektualne krugove.

1918 - U Brest-Litovsku je u Prvom svetskom ratu potpisan mirovni ugovor Centralnih sila i Sovjetske Rusije. Boljševička Rusija prihvatila je tada teške teritorijalne ustupke i plaćanje ratne odštete Nemačkoj od šest milijardi zlatnih maraka.

1924 - Nastavljajući reforme u Turskoj, Kemal Ataturk je zabranio kalifat i proterao iz zemlje kalifa (negdašnjeg sultana) i njegovu porodicu.

1931 - Pesma "Zastava posuta zvezdama" proglašena je himnom SAD.

1944 - Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom svetskom ratu pojavili iznad Berlina.

1974 - U do tada najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu tipa DC-10, koji se srušio ubrzo po poletanju sa pariskog aerodroma "Orli".

1980 - Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivo je dobio prve slobodne izbore u Rodeziji, kasnije nazvanoj Zimbabve, i ubrzo formirao prvu većinski crnačku vladu.

1980 - Francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten je u razgovoru sa državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi put, u zvaničnoj formi, priznao palestinskom narodu pravo na samoopredeljenje.

1984 - Zemljotres je na Kopaoniku pričinio znatnu materijalnu štetu, ali ljudskih žrtava nije bilo.

1987 - Umro je američki pozorišni i filmski glumac Dejvid Denijel Kaminski, poznat kao Deni Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi: "Čudo od čoveka", "Momak iz Bruklina", "Pesma se rodila", "Tajni život Voltera Mitija", "Revizor", "Ludi podvig".

1988 - Umro je meksički violinista poljskog porekla Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine svih vremena. Oplemenio je klasičan i savremeni repertoar izvanrednom tehnikom i stilskom kulturom. Emigrirao je kad je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske
izbegličke vlade i prevodilac šefa vlade, generala Vladislava Sikorskog. Profesor Muzičkog fakulteta u Meksiku postao je 1945, a od 1953. je kao ambasador dobre volje meksičke vlade priređivao koncerte koji su oduševljavali publiku širom sveta.

1989 - Osnovan je Bitef teatar, beogradsko pozorište, s ciljem popularizacije Bitef festivala, kao i otkrivanja novih pozorišnih tendencija. Pozorište smešteno u prostoru rekonstruisane evangelističke crkve na Dorćolu pokrenula je Mira Trailović, režiser i osnivač Bitefa s ciljem da se pruži prilika umetnicima čiji rad predstavlja iskorak iz tradicionalnih granica scenskog izraza.

1991 - Umro je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom izvedena je prva proba britanskog atomskog oružja 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

1993 - Umro je američki virusolog Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza). Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik
Vajcmanovog instituta u Izraelu.

1996 - Arapski islamski terorista-samoubica je u autobusu u centru glavnog grada Izraela Jerusalimu usmrtio 18 ljudi.

1996 - U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea Marije Aznara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina vladavine socijalističkog šefa vlade Felipea Gonzalesa.

1997 - Putnički voz u pakistanskom delu provincije Pendžab izleteo je u punoj brzini iz šina, usmrtivši najmanje 125 ljudi.

2002 - Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak svoje zemlje u Ujedinjene nacije.

2004 - Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom zabranu nošenja muslimanske marame u državnim školama.

2005 - Američki avanturista Stiv Fosit postao je prvi čovek koji je obleteo Zemlju avionom bez usputnog sletanja i dolivanja goriva, pošto se posle 67-časovnog putovanja i pređenih 37.000 kilometara, spustio na aerodrom Salina u američkoj državi Kanzas.

2008 - Umro je Djuzepe di Stefano, italijanski operski umetnik, tenor. Rođen u Kataniji, na Siciliji, pevanje je učio u Milanu, a debi je imao 1947. godine u milanskoj Skali. Zbog specifične boje glasa, od pedesetih 20. veka, Di Stefano je smatran jednim od najboljih svetskih pevača. Osvajač je zlatnog Orfeja, prestižne italijanske muzičke nagrade. Često je pevao u duetu sa operskom divom Marijom Kalas.

2010 - Umro je Momčilo Momo Kapor, srpski književnik, slikar, novinar. Diplomirao je slikarstvo 1961. u Beogradu. Napisao je više romana i zbirki priča, autor je i nekoliko dokumentarnih filmova i tv emisija. Dela: "Beleške jedne Ane", "Foliranti", "Una", "Knjiga žalbi", "Uspomene jednog crtača". Scenarista je više filmova: "Valter brani Sarajevo", "Banket". Bio je akademik Republike Srpske.

2014 - Njujork tajms je objavio ispravku teksta publikovanog pre 161 godinu. Pošto je ustanovljeno da se u članku objavljenom 1853. godine, na temu Solomona Nortupa, Afroamerikanca čija je životna drama motivisala britanskog reditelja Stiva Mekvina da snimi "12 godina ropstva", potkrala greška, renomirani list objavio
je neobičnu ispravku sa 161. godinom zakašnjenja.

Danas je sreda, 4. mart, 63. dan 2015. Do kraja godine ima 302 dana.

 

1193 - Umro je arapski državnik i vojskovođa Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio veliki deo Sirije i Palestinu s Jerusalimom. Tako je posle 88 godina okončao franačku okupaciju Jerusalima, što je izazvalo Treći krstaški rat. Važio je za mudrog i verski tolerantnog vladara. Saladin je do danas ostao mitska ličnost arapske istorije i kulture, iako po etničkom poreklu nije bio Arapin nego Kurd.

1461 - U engleskom "Ratu ruža" Edvard od Jorka preuzeo je presto kao kralj Edvard IV.

1678 - Rođen je italijanski kompozitor i violinski virtuoz Antonio Vivaldi. Po profesiji bio je sveštenik u Veneciji. Tipičan je predstavnik zrelog baroka. Nije bio poznat samo kao sjajan i veoma plodan kompozitor već je oduševljavao savremenike i izvanrednim izvođačkim umećem. Dela: "Četiri godišnja doba", "L'estro armonico", "Il cimento dell'armonia e dell'inventione", niz koncerata za violinu, flautu, fagot.

1789 - U Njujorku je osnovan prvi Kongres SAD.

1801 - Tomas Džeferson je postao prvi predsednik SAD inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.

1832 - Umro je francuski orijentalista Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Uspeo je da 1822. dešifruje hijeroglife sa ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid. I to tako što je primetio da se na toj ploči nalaze tri identična teksta na trima različitim jezicima, od kojih je jedan bio grčki.

1852 - Umro je ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj, otac ruske realističke proze. U romanu "Taras Buljba" prikazao je borbu Kozaka protiv poljskih i turskih osvajača. U zbirkama pripovedaka "Večeri na salašu kraj Dikanjke", "Mirgorod", "Petrogradske priče", "Arabeske", delu "Mrtve duše", komedijama "Revizor" i "Ženidba", oslikao je neveselu stvarnost tadašnje Rusije. Opterećen, opštim stanjem ali i sopstvenim delom, koje je stvarnost verno odražavalo, piše "Izabrana mesta iz prepiske sa prijateljima", pokušavajući da na mračnu sliku baci svetle tonove i stvori pozitivne junake. Pred smrt je uništio rukopis drugog toma "Mrtvih duša". Intimno bio je izrazito religiozan, mistik,pisao je teološke tekstove, čak tumačenja liturgije. Na osnovu Gogoljevog dela, Visarion Belinski je formulisao principe naturalne škole ruske književnosti, a Nikolaj Černiševski ga je smatrao osnivačem "satiričnog ili tačnije rečeno kritičkog pravca ruskog realizma".

1857 - Mirom u Parizu završen je Britansko-persijski rat i šah Persije morao je da prizna nezavisnost Avganistana, što je London iskoristio da se s manje teškoća usmeri na pokoravanje te zemlje (Britancima to nije nikada u potpunosti uspelo).

1908 - Umro je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz života rodne Dalmacije kao i Beograda u kojem je docnije živeo. Imao je veliki dar posmatranja kao i sposobnost živopisnog slikanja i ljudi i njihovog okruženja. Prevodio je francuske pisce Mopasana, Zolu, Molijera. Dela: romani "Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog života", "S mora i planine", "Beogradske priče".

1913 - Rođen je američki filmski glumac Džulijus Garfinkl, poznat kao Džon Garfild, koji je najčešće igrao uloge društvenih autsajdera i buntovnika. Bio je veliki prijatelj Jugoslavije i mnogo je učinio da se SAD u Drugom svetskom ratu okrenu ka Josipu Brozu i njegovom Pokretu, a pred kraj rata se na tlu Jugoslavije borio protiv nemačkih nacista. Filmovi: "Četiri žene", "Huarez", "Načinili su me zločincem", "Morski vuk", "Oni žive opasno", "Poštar uvek zvoni dva puta", "Humoreska", "Telo i duša", "Snaga zla", "Džentlmenski sporazum", "Veliki nož", "Imati
i nemati".

1932 - Rođen je poljski pisac i novinar Rišard Kapušćinjski, verovatno najprevođeniji poljski autor, knjige su mu objavljivane na tridesetak jezika. Rođen je 1932. u Pinsku (danas Belorusija). Proslavio se reportažama o Kongu krajem pedesetih. Tokom brojnih boravaka u Africi, Južnoj Americi i Aziji, bio je svedok više građanskih ratova, revolucija i svrgavanja režima. Više puta bio je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.Najpoznatije knjige: "Jedan dan života", "Fudbalski rat", "Car", "Šahinšah", "Beležnica", "Lapidarijum", "Imperija", "Ebonovina", "Putovanja s Herodotom".

1933 - Frenklin Ruzvelt je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i pod pritiskom ekonomske krize objavio je "Nju dil", čija je suština bilo intervenisanje države u rastrojeni privredni sistem.

1941 - Jugoslovenski knez-namesnik Pavle Karađorđević, pod velikim pritiskom sastao se u Berhtesgadenu sa vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom, koji je insistirao da Beograd pristupi Trojnom paktu, a Nemačka i Italija bi navodno garantovale integritet i nezavisnost Kraljevine Jugoslavije.

1941 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim Lofotskim ostrvima i potopila 11 nemačkih brodova.

1945 - Progoneći namačke trupe, sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more, presecajući, na taj način nemačku Pomeraniju.

1952 - Kina je optužila SAD da su u Koreji počele biološki rat.

1954 - Umro je srpski filozof, matematičar i paleontolog Branislav Petronijević, profesor Velike škole, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. U Prvom svetskom ratu prošao je sa srpskom vojskom povlačenje preko Albanije. Doktorirao je filozofiju u Lajpcigu. Stvorio je originalni filozofski sistem, u koji je uz metafiziku uključio teoriju saznanja i filozofiju prirode. Pisao je na nemačkom i
francuskom. Dela: "Principi metafizike" , "Istorija novije filozofije", "Univerzalna evolucija", "Članci i studije", "Empirijska psihologija", "O vrednosti života" (sa kratkom autobiografijom, objavljeno posthumno).

1965 - Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, uključujući dve američkih naftnih koncerna.

1967 - Umro je srpski pisac Vladan Desnica. Pravo i filozofiju je studirao u Zagrebu i Parizu. Direktni je potomak legendarne ličnosti srpske epike Stojana Jankovića. Njegova dela su duboko intelektualna i najčešće prikazuju psihološke tipove njegove rodne Dalmacije. Dela: romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeća Ivana Galeba", zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeće u Badrovcu", "Tu odmah pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

1970 - Havariju francuske podmornice "Euridika" u Sredozemnom moru u blizini Tulona nije preživeo niko od 57 ljudi u njoj.

1977 - U snažnom zemljotresu u Rumuniji, koji je najteže pogodio glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.570 ljudi.

1996 - Islamski terorista-samoubica ubio je u Tel Avivu 13 ljudi i ranio više od 130, uključujući decu.

1999 - Američki vojni sud oslobodio je krivice vojnog pilota, iako je on, kršeći proceduru tokom leta, krilom aviona presekao sajle uspinjače u jednom italijanskom zimskom skijalištu, usmrtivši 20 ljudi u gondoli.

2004 - U požaru koji je zahvatio manastir Hilandar na Svetoj Gori potpuno su uništene renovirana gostoprimnica, igumanske prostorije, deo monaških kelija, Beli konak iz 17. veka, mala crkva iz 17. veka, administrativne prostorije, ali su monasi uspeli da spasu najvrednije relikvije.

2008 - Umro je srpski naučnik Vladimir Bošnjaković, član SANU. Bio je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu (nuklearna medicina), upravnik Laboratorije za primenu radioaktivnih izotopa u medicini (Medicinski fakultet) i direktor Instituta za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije.

2012 - U nizu eksplozija u skladištu municije u Brazavilu, glavnom gradu Republike Kongo (bivši Francuski Kongo) poginule su 282 osobe, povređeno je više od 2.300, a čak 14.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.

 

1496. Engleski kralj Henri VII u službu primio italijanske pomorce Đovanija i Sebastijana Kabota da bi za englesku krunu otkrili nove zemlje. 1497. pomenuta dvojica stigli do Severne Amerike.

1684. Nemačka, Poljska i Venecija u Lincu formirale Svetu ligu protiv Turske.

1696. Rođen italijanski slikar Đovani Batista Tijepolo, jedan od poslednjih velikana venecijanskog slikarstva. Njegovi glavni radovi, freske velikih dimenzija, rađene u maniru kasnog rokokoa, nalaze se u nadbiskupskoj palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u biskupskoj rezidenciji u Vircburgu i kraljevskoj palati u Madridu.

1770. Britanske trupe u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, ubile pet demonstranata. Taj događaj, poznat kao Bostonski masakr, ubrzao izbijanje Američkog rata za nezavisnost.

1827. Umro italijanski fizičar Alesandro Volta. Izumeo elektrofor, galvanski element, bateriju galvanskih elemenata. Po njemu mnogi pojmovi u fizici dobili ime.

1832. U Beogradu počela da radi prva štamparija u Srbiji. Prva štampana knjiga "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

1856. Londonsko pozorište Kovent garden uništeno u požaru.

1916. Španski prekookeanski putnički brod Princ od Asturije potonuo za nekoliko minuta pošto je udario u stenu kod obale Brazila. Od 588 putnika i članova posade, njih 455 izgubilo život.

1933. Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera osvojila većinu u Rajhstagu, parlamentu Nemačke.

1945. Trupe SAD u II svetskom ratu ušle u Keln.

1953. Umro sovjetski diktator Josif Visarionovič Džugašvili Staljin. Kao generalni sekretar Komunističke partije, od 1922. do smrti, bio neprikosnoven vladar SSSR-a i lider komunističkog sveta. U partijskim čistkama, od 1934, eliminisao političke protivnike, a svojom politikom doprineo zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i narušio ugled SSSR-a stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u II svetskom ratu. 1948. rezolucijom Informbiroa pokušao da Jugoslaviju podredi sovjetskoj kontroli.

1953. Umro ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca XX veka. Povezao rusko muzičko nasleđe i moderni muzički izraz. Komponovao muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna "Aleksandar Nevski" i "Ivan Grozni".

1964. Umro prvi filmski snimatelj na Balkanu Milton Manaki. 1905. počeo da filmskom kamerom beleži događaje. Poseban dokumentarni značaj imaju njegove reportaže o boravku poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida II 1911. u Bitolju, snimci rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, događaji iz vremena mladoturske revolucije, balkanskih ratova, I i II svetskog rata.

1966. Svi putnici i članovi posade, njih 124, poginuli kada je britanski putnički avion udario u japansku planinu Fidži.

1970. Stupio na snagu ugovor o neširenju nuklearnog oružja, koji je potpisalo 45 zemalja.

1975. Kuvajt nacionalizovao naftnu industriju, uključujući imovinu britanskih naftnih kompanija.

1984. Umro italijanski pevač Tito Gobi, operski bariton svetskog ugleda. Proslavio se ulogom u "Toski" Đakoma Pučinija, u kojoj mu je partnerka bila Marija Kalas.

1993. Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma, srušio se makedonski putnički avion foker100. Poginulo 77 od 97 putnika i članova posade.

1999. Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, što je izazvalo oštre proteste u srpskom entitetu BiH, Republici Srpskoj.

2001. Predsednici Jugoslavije i Republike Srpske Vojislav Koštunica i Mirko Šarović potpisali u Banjaluci Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza Jugoslavije i RS.

2003. Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa SAD sa Srbijom i Crnom Gorom.

2004. U 114. godini umro Španac Huan Rijudavets Mol, najstariji čovek na svetu.

 

1475 - Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika Renesanse.

1480 - U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija priznala portugalsko osvajanje Maroka, a Portugalija se odrekla pretenzija prema Kanarskim ostrvima.

1629 - Nemački car Ferdinand II Habzburški izdao je Edikt o restituciji kojim je protestantskim knezovima naloženo da vrate katoličkoj crkvi sve posede zaplenjene od 1552. Ferdinand III opozvao je taj edikt Vestfalskim mirovnim ugovorom 1648.

1836 - Meksikanci pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane (Antonio Lopez, Anna) zauzeli su američku tvrđavu Alamo u Teksasu. Tokom opsade koja je trajala 13 dana poginulo je svih 156 Teksašana, među kojima i legendarni Dejvi Kroket (Davy Crockett).

1874 - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, profesor na Moskovskom univerzitetu (1920). Mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa 20. veka napustio je sovjetsku Rusiju 1922. i postao najpopularniji ruski filozof na Zapadu. Umro je 23. marta 1948. u Francuskoj ("Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija slobode", "Čovek i mašina", "O ropstvu i slobodi čoveka").

1882 - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem.

1900 - Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler (Gottlieb Wilhelm Daimler), koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Osnovao je 1890. kompaniju "Dajmler Motoren-Gezelšaft", koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca (Benz) u kompaniju "Dajmler-Benc", proizvođača prestižnih automobila "mercedes".

1927 - Rođen je kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes. Pisac "magičnog realizma", žanra koji meša mitove, magiju i realnost, najviše je doprineo da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. ("Sto godina samoće", "Ljubav u vreme kuge").

1941 - Krunski savet Kraljevine Jugoslavije je u Drugom svetskom ratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

1944 - Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 američkih bombardera započeli su u Drugom svetskom ratu danonoćno bombardovanje Berlina.

1945 - U Njujorku je umrla srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.

1946 - Francuska je priznala Vijetnam kao nezavisnu državu u okviru Indokineske federacije.

1949 - Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju "Veselo veče", koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio emisija.

1953 - Georgij Maljenkov je posle smrti Josifa Staljina postao sovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.

1957 - Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland ujedinjene su u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.

1980 - Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar (Marguerite Yourcenar) postala je prva žena član Francuske akademije.

1992 - "Mikelanđelo", jedan od najopasnijih kompjuterskih virusa, napao je hiljade kompjutera širom sveta.

1993 - Pripadnici angolskog pobunjeničkog pokreta UNITA zauzeli su Huambo, drugi po veličini grad u Angoli, nakon dvomesečnih borbi s vladinim snagama.

1994 - Umrla je grčka glumica Melina Merkuri (Mercouri), veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte u Grčkoj, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista ("Nikad nedeljom", "Fedra", "Ciganin i džentlmen").

1998 - U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu je ubijen Adem Jašari, jedan od glavnih vođa ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova.

1999 - Na severu Kambodže, uz granicu s Tajlandom, uhapšen je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta Crveni Kmeri, tokom čijeg je režima u drugoj polovini sedamdesetih ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti oko milion i po ljudi.

2001 - Tokom hodočašća u Meku, u jurnjavi vernika su poginula 34 muslimanska hodočasnika.

2002 - Vlasti u Indiji su uspostavile kontrolu nad zapadnom indijskom državom Gudžarat, nakon jednonedeljnih sukoba Indusa i Muslimana u kome je poginulo 803 osobe, uključujući i 58 Indusa koji su živi izgoreli u vozu kojeg je zapalila jedna muslimanska banda, što je i bio uzrok sukoba.

2004 - Umro je najpoznatiji brazilski plejboj Žoržinjo Genl (Jorginho Guinle) koji je osvojio poznate lepotice među kojima su Merilin Monro, Romi Šnajder, Džejn Mensfild, Rita Hejvort i Anita Ekberg.

2005 - U SAD je umro fizičar i laureat Nobelove nagrade, Hans Bete (Bethe) koji je pobegao iz nacističke Nemačke, a zatim postao ključna figura u razvoju prve atomske bombe.

2007 - U samoubilačkom bombaškom napadu u iračkom gradu Hili, južno od Bagdada ubijeno je 115 šiitskih hodočasnika, koji su se uputili u sveti grad Kerbalu.

2012 - Umro je Robert B. Šerman (Sherman) pisac Diznijevih filmskih klasika. Zajedno sa svojim bratom Ričardom komponovao je pesme za brojne Diznijeve filmove, među kojima su "Knjiga o džungli", "Meri Popins" za koju su osvojili dve nagrade Oskar i jednu nagradu Gremi, "Aristokrate" i "Čiti Čiti Beng Beng".