Dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji

Minimalna uplata je hiljadu dinara

Dozvolu za bavljenje dobrovoljnim penzijskim osiguranjem u Srbiji za sada su dobila tri penzijska fonda a, sudeći prema najavama iz Narodne banke Srbije, u najskorije vreme očekuje se još nekoliko dozvola. Uplate za sada prima jedino „Delta Đenerali penzijski fond“, dok druga dva „Rajfajzen futura“ i „Garant penzijsko društvo“ tek treba da se registruju i počnu sa primanjem uplata za dopunsku penziju, što se očekuje najdalje do polovine decembra.

Minimalna uplata kod „Delta Đeneralija“ i „Garant penzijskog društva“ je 1.000 dinara, dok su se u „Rajfajzen futuri“ odlučili da najmanja uplata bude u visini od 10 odsto minimalne zarade u Srbiji, što u ovom trenutku iznosi 1.200 dinara. Nijedna od kuća nije limitirala gornju cifru uplate. Očekuje se, međutim, da će najveći broj uplata biti do 3.000 dinara, jer je to maksimalna suma na koju se ne plaćaju porezi.

U „Delta Đenerali penzijskom fondu“ koji je prvi dobio dozvolu kažu da su od oktobra kada su nastavili sa radom dobili novih 320 članova. (Ukupan broj članova ovog fonda, inače, iznosi 24.000 pošto se „Delta“ penzijskim osiguranjem bavila i pre donošenja Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima.) Iskustvo ove kuće pokazuje da su za ovakvu vrstu osiguranja najviše zainteresovana mala i srednja preduzeća. Najveći broj njihovih članova, oko 95 odsto, čine zaposleni kojima dodatne doprinose za penziju uplaćuju poslodavci kod kojih rade.

Na firme kao uplatioce najviše računaju i u „Garant penzijskom društvu“, dok u „Rajfajzen futuri“ kažu da su njihova ciljna grupa podjednako i firme i pojedinci. Miroslav Ekart, direktor „Garant penzijskog društva“, čiji su osnivači „Prvo penzijsko društvo“ iz Ljubljane i beogradski „Eki investment“, navodi da oni očekuju da će pre svega kod njih uplaćivati firme za svoje zaposlene, a tek onda pojedinci sami. - Tako je i u Sloveniji, gde su 90 odsto naših klijenata firme - kaže Ekart.

Interesovanje finansijskih kuća za dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji je nesporno, ali je pitanje koliko su naši građani platežno sposobni da se na ovaj način osiguraju za stare dane.

Zoran Popov, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, navodi da finansijske mogućnosti našeg stanovništva trenutno i nisu velike, ali kuće koje ulaze u ovaj posao, smatra on, više razmišljaju o tome kolika će biti naša platežna moć u narednim godinama, odnosno decenijama jer, kako kaže, to je posao koji se radi na duži rok. Prema njegovim rečima, uvođenje dobrovoljnog dopunskog penzijskog osiguranja generalno je dobra stvar, a svako prema svojim mogućnostima i planovima treba da odluči da li će se uključiti u to ili ne.

- U svakom slučaju, građani, pogotovu mladi, treba da budu svesni da će državne penzije u budućnosti uglavnom biti male i nedovoljne za normalan život. Zato svako treba sam da odluči šta treba za vreme radnog veka da učini za sebe - kaže Popov.

Radenka Marković

    Lični račun za tri dana uvećan za 26,37 dinara

    U „Delta Đenerali penzijskom fondu“ koji za sada jedini prima uplate vrednost investicione jedinice prvog dana objavljivanja, 15. novembra, iznosila je 1.000 dinara, a u petak, 17. novembra, 1.008,79 dinara. To praktično znači da, ako je član fonda imao tri investicione jedinice jer mu je, recimo, poslodavac uplatio 3.000 dinara, akumulirana sredstva na njegovom ličnom računu uvećana su za tri dana za 26,37 dinara.


Izvor: Blic

Posto sumnjam da ce drzavne penzije postojati za neku godinu. Treba na vreme misliti o privatnom penzionom fondu. Da ne bih morao da vozim do 90-te godine.

Zar i "oni" nemogu da vrisnu?
Oh! Kako je u nekih kratko pamcenje ...
gde li ste , da li ste "piramidalne stednje" ???

Pa nije to vise ono vreme Dafie i Jezde. Svakako da postoji rizik ali ne toliki. Nije to piramidalna stednja. Ko je budalama kriv, polakomili su se na kamate kojih nikada nije bilo bilo gde u svetu. Privatni penz. fondovi postoje svugde u svetu i rade kako treba.