Dobrodošlica gostima iz Srbije u Makarskoj: Da imam nož, sad bih te zaklao!

Evo neko moje sveže iskustvo:
Pre neki dan sam se vratio sa nekog kraćeg letovanja u CG, tačnije Petrovac. Nemam običaj da letujem u CG pošto mi je Egejsko na 3 sata od kuće, al imam prijatelja koji ima kuću na Petrovcu, pa smo imali posle dužeg vremena neko porodično okupljanje...No, to je nebitno za celu priču. Ono zbog čega sam se latio ove teme je moje proputovanje crnogorskom priobalskom magistralom. Došli smo do Herceg Novog i nešto nam je palo napamet da bismo mogli i do Dubrovnika...Nisam nešto nostalgičan prema hrvatskom primorju, ma da sam ga ko klinac sa svojim roditeljima 80-ih često posećivao. Do duše u sećanju mi je loše iskustvo iz 90-e godine, kada sam sa školskom eksurzijom bio u poseti Dubrovniku, u kome smo još tada dobili "lepu" dobrodošlicu jajima i kamenjem upućenim na naše autobuse koji su vidnom oznakom označavali da je u pitanju školski autobus. To nikada neću zaboraviti, ma da tad nisam baš bio siguran koji je razlog takvoj dobrodošlici domaćina, jer u tom trenutku početak rata nije bio u najavi, barem ne za nas obične smrtnike . Al da se vratim na moju početnu priču. Kao što rekoh, društvu je palo na pamet da bismo mogli u kratak obilazak i Dubrovnika, jer eto već dve godine ide kampanja velike srdačnosti za dobrodošlicu gostima iz Srbije. Namera nam je naravno bila da idemo našim kolimai srspkih registarskih tablica. No, pre toga pošto smo malo ogladneli svratili smo do nekog restorana u Herceg Novom da ručamo i da se usput malo raspitamo kako doći do prelaza i da li ima nekog problema. Braća Crnogorci su jednoglasno bili protiv da uopšte pomišljamo da idemo autom sa srpskim reg.tablicama, a da ako idemo busom to ipak bude sa nekom agencijom organizovano. Kažu da se i od njih retko ko usuđuje da ide autom u Dubrovnik (ma da retko to ko čini) bez obzira špto su em komšije em su u solidno dobrim političkim odnosima. Eto, ovakvi detalji su bili dovoljni da ipak odustanemo od takve avanture, ne radi nekog straha nego mi je bilo besmisleno da nekog svojim dolaskom veličam, a da pri tom trebam strepeti šta će biti ako kojim slučajem svojim jezikom il drugim nacionalnim simbolom potstaknem nekog da pokaže svoje pravo lice...Hvala ali ne hvala... Još kada sam nerednih dana čitao u novinama o raznim ispadima uključujući i ovaj na kome je pokrenuta i ova tema uopšte se nisam pokajao. I mislim da će mi jedino možda Istra, jednog dana kada se popravi politička klima, biti zaista interesantna za posećivanje, ostatak kako stoje stvari, verovatno nikad