На ком каналу се емитује ова глупоста звана емисија?!

Б-92, који би други.
Петком у пола десет ујутру, суботом реприза у пола четри поподне.
Укључиш и уживаш у фанти (Панини би рекао синалку)

U  poslednjih 20 godina dva događaja su najznačajnija. To su dolazak Miloševića na vlast i ubistvo Zorana Đinđića. Miloševića apsolutno karakteriše to što je on Srbiju u jednom ključnom momentu odveo na sporedne koloseke. Mi padom berlinskog zida nismo krenuli ka evroatlantskim integracijama. Mi smo tu zaokrenuli i napravili nekog mutanta, nekakva socijalistička, komunistička partija spojila se sa agresivnim nacionalizmom, krenuli smo u ratove, odvojili se od sveta, bili pod sankcijama. I dok su svi drugi putovali i ispunjavali sve potrebne uslove za ulazak u EU, mi smo ostali na slepom koloseku zajedno sa Miloševićem. Ta situacija se menja dolaskom DOS-a na vlast i dolaskom Zorana za premijera. Sada se jasno vidi da je Zoran Đinđić ubijen zato što je on od početka kristalno jasno zagovarao evropski put. Smatrao je da Srbija pod hitno mora da nadoknadi izgubljeno vreme i da što pre uđe u Evropsku uniju.

Znači, Demokratska stranka Srbije je promenila program i ne ispušta iz čeljusti Demokratsku stranku i Borisa Tadića. Polako ih voza, oni klize ka nekakvom jedinstvenom programu. DSS kaže - ne damo Kosovo, nećemo u NATO i Evropsku uniju, imaćemo svog predsedničkog kandidata, mada možda više nećemo imati izbore. I Demokratska stranka na sve to nema odgovor. Ona nema šta da kaže i polako klizi i sada smo došli do toga da više ne znamo ko govori u ime vlade. DS kao da se podelila, jer Šutanovac i neki drugi izađu i kažu - ne, ako se ne prihvati zajednički predsednički kandidat, ako šesti princip više ne važi, ako nema zajedničke podrške, ako se ne raspišu izbori, mi izlazimo iz koalicije. Rasim Ljajić, siromah, i on je u toj čorbi. Posle svakog ispada DSS-a, pojavi se po neko iz DS-a da nas teši, kao da ćemo mi strašno da se uznemirimo i zaplačemo ako ta vlada prestane da postoji.

Đinđić je probao da se izmakne, pa nije uspeo jer su ga ubili, politici koju je vodio Milošević, sada je vodi Koštunica, a vodi je delimično i Boris Tadić - videćemo, možda će se on izvući iz tog čamca, ali sumnjam. To je politika onog Lazara i kosovskog boja - biće ono što biti ne može. Tu politiku je vodio Milošević i to je politika koja se vodi danas. Koštunica i ostali nisu sledbenici Miloševića, nego su svi oni zajedno sledbenici te ludačke priče - biće ono što biti ne može. Bilo bi jako dobro da što više ljudi vidi poslednji film Filipa Švarma o padu Krajine. Tu se, kao na dlanu, vidi politika koju sam definisala kao - biće ono što biti ne može. Ta politika je dovela do stvaranja te Krajine, njenog pada i izbeglištva 200.000 ljudi. Oni su od početka vodili jednu radikalnu politiku ne pokušavajući da nađu bilo kakvo srednje rešenje. I pretili su ne samo Hrvatima nego i Srbima iznutra. Drago Kovačević, koji sada ovde živi i blogira, a koji je bio gradonačelnik Knina, kaže da je ljudima koji su pokušali da se založe za plan Z4 pretila fizička likvidacija.

Moj najdramatičniji zaključak o ovoj vrsti radikalne politike je da je poraz elemenat tog radikalizma, jer - biće što biti ne može. Sastavni elemenat te politike je uvek poraz, žrtva i, naravno, izdajnik. Uvek postoji neki Branković, koji tobože izdaje, a u stvari sama ta politika je nemoguća. Kakva je njena dinamika? U Švarmovom filmu je pokazano da je srpsko odbacivanje plana Z4 omogućilo opstanak hrvatske države. Da je ovaj plan usvojen, to bi bila država u državi i, uz blizinu Srbije, Hrvatska uopšte ne bi funkcionisala. Tako ti neprekidno radiš za svog neprijatelja, koji trlja ruke i kaže - oha, što su Srbi luđi, što su radikalniji, nama je bolje. I pošto je odbijen plan Z4, pred samu Oluju, u Beču je održan sastanak na kojem je ponuđeno sedam tačaka mirne predaje vlasti u Krajini. Srbi su i na to rekli – ne. E fino, onda ćete dobiti Oluju. Karadžić je sve vreme u Beču držao svog čoveka koji je sarađivao sa Tuđmanom. U dogovoru sa ovdašnjom vlašću, Karadžić je postigao dogovor sa Tuđmanom da Republika Srpska neće pružiti pomoć Republici Srpskoj Krajini. Šarenić, glavni čovek Tuđmanove obaveštajne službe, garantuje Tuđmanu da Milošević neće reći ni - A.  I znate šta su onda uradili? Generali odbrane Krajine su povučeni i stavljeni su generali za evakuaciju. To je ta radikalna politika, koja neće da uzme u obzir nijednu drugu varijantu sem - biće ono što biti ne može, ali suština toga što biti ne može je poraz i ta se politika vodi i danas.

To desetogodišnje dete sam slušao i pažljivo pratio ima li ikakvog traga manipulaciji i pošto sam shvatio da nema jednostavno sam ostao zatečen.Mali ima visok iq,razume se u masu stvari-globalne prilike i sl.Sa roditeljima razgovara kao odrastao čovek-prepametan i mudar a ima deset godina.Hteo je da dodje u emisiju,sve je ok i normalno.On je vunderkind,mislim da je par razreda više ili nešto tako.
 Btw,Svetlana je inteligentna i dobra osoba i ja je volim i poštujem.Pera Luković je ok takodje-lik ima herca definitivno.

Vesna Pesic: