Захваљујући добрим агентима у САД, Павић је тамо присутан у малтене свакој боље опремљеној књижари,трафици и бензинској пумпи,али му није вредело.
Једини који је имао какве такве шансе је- Киш. Због јаког чивутског лобија. Али је умето Нобела добио Амфилохија.   Наша наредни фаворит јесте- Албахари. Модеран,сувремен писац,живи на западу,говори лоше о Србији и Србима. Задњи роман/прича му је како је београдски профа филоЗофије креснуо ћерку свог љутог ривала са катедре,у неком запуштеном станичном мотелу у Војводини.

Pa ako ćemo pravo, u Ćosićevim "Korenima" glavni junak neće da kreše svoju mladu i zgodnu ženu, već kreše staru babu koja mu je usput i rodjaka. I oko toga se vrti 50% priče u romanu. I to je bila obavezna lektira za četvrti srednje.

Pa stvari stoje ovako. Nije interesantno sta drugi misle, ali je covek oslikao nas problem nestanka sa scene ovoga sveta, iskljucivo zbog neodlucnosti kakvim da se putem ide.
Ako ides dalje i konstaujes da su Hazari samo primer nestajanja neodlucnih drustava, a da je istorija sveta prepuna takvih primera, onda ja bih stvarno to smatrao neverovatno originalnim i vrednim za svrstavanje u red svetskog klasicizma.
Po mom misljenju Dobrica ne moze da bude klasik.Jedan klasik mora da tretira temu koja je uvek aktuelna.
Za mene je Bora Stankovic sa svojom Necistom Krvi, daleko veci klasik, jer jednostavno tretira nesto sto karakterise ceo Balkan. Iako se sve odvija u uskom miljeu.
Dobricini karatkteri su danas istroseni.Nemaju jednu opstu vrednost.
Domanovic je vecit, jer njegova satira je i danas prisutna. Nusic je i danas prisutan.
Ja nisam bas neki literata, ali mislim da je tako.
Hoces da steknes predstavu carske Rusije 19-og veka? Citaj Gogolja i ne treba ti nista vise.
Hoces Francusku, razvoj burzujske klase i stvaranje sirotinje? Citaj Balzaka i ne treba ti nista vise.

uglavnom da zaključimo da zlobica i danas uveliko pali i žari srbijom, doduše malom a ne velikom kako je on to zamislio u svojoj glavi

Slabo ti ide to zaključivanje, a Dobrici je najveća nagrada što ga Srbi poštuju i što ga vi mrzite.

pa vi i jeste uvijek podržavali ljude koji su vas vodili u katastrofu , ništa novo prika 

кад сам био у четвртом разреду средње школе лектира је била хазарски речник...то је било 1995...кад је милошевић био најјачи

Мислим да је то било класично силовање,у штали.
Али гледај ово.
Ово није роман,него живот.
Добитник Н.Н. за књижевност 2010 М.В.Љ. се оженио са својом десет година старијом- ТЕТКОМ! А онда после неколико година њу оставио,и оженио се десет година млађом- ЊЕНОМ СЕСТРИЧИНОМ (она њему дође сестра од тетке!). Шта кажеш.  
Добар је Добрица.
Он је смео да се ухвати у коштац са актуелним проблемима.А то су свевременски проблеми. Нпр. комуњаре осликавају (мало)грађане сваког времена,жељне успеха,славе и новца.

За то време је нарасла читава  булумента школованих књижевника који из библиотека исисавају свој ''таленат''. Киш то и признаје: ''Све моје књиге су плод моје лектире".
Али говорити критички о Кишу,Албахарију,Кујићки,Ф.Давиду...је антисемитизам и говор мржње.
А говор мржње није Ласло Вегел,Микиз,Љубомир Симовић,Д.М-тикве...па и даље све до Ковачевића једно и другог. Што би рекао Капор :Видео сам момке од два метра који су из Чикага дошли да освете своје дедове. А ови, да не кажем шта су, овде пишу романе о томе како су избегли војску и рат. Хвале се тиме. Рата ће бити увек док је света и века, као што ће бити и грипе, љубави, мржње и зависти.

Ми немомо човек да напише Србску Епопеју,1900.-2000. !
То је последње што ће дозволити Филолошки факултет Београдског Универзитета. О осталим факултетима и да не говорим,све је то ресавска школа лишена оригиналсности; париски,бечки,минхенски,а у последње време и њујоршки дечаци и девојчице. Јбт. више вреди ДухСекире него најужи избор НИН-ове награде у задњих десет година.

И да,Хазари нису нестали,него су све јачи и јачи.
PAVIĆ, MILORAD    
(njim samim)   
 
Ja sam treće ime za Srbiju. Rođen sam 1929. na obali paklene reke u 8 i 30 časova izjutra u znaku Zmije. Prvi put sam bombardovan kada mi je bilo 12 godina. Drugi put kada mi je bilo 15 godina. Između ta dva bombardovanja, u vreme Nedićevog saučestvovanja u pogromu nad Jevrejima, prinudno sam naučio da gledam u karte. Tada sam kradom naučio da gatam u pasulj i svinjsku jetru. Onda sam zaboravio da gledam u karte. Najzad, u jednoj školi za dresiranje pasa, gde sam se našao bežeći od anglo-američkog bombardovanja, jedan kolaborant počeo je da mi daje časove gledanja u goveđu plećku. Druge poduke nisam imao. Danas mislim da je učenje gatanja bilo presudno za moje prodavanje književne magle.
Voleo sam dva Slobodana - Slobodana Penezića i Slobodana Miloševića (Zlatoustog).
Mnogo više gadosti sam ostvario u svojim knjigama nego u svom životu. Sa jednim izuzetkom koji još traje.
Do 1987. bio sam Niko u svojoj zemlji, a od te godine nadalje Neko. Napisao sam roman u vidu rečnika, drugi u obliku ukrštenih reči, treći u vidu klepsidre i četvrti kao priručnik za gatanje kartama
tarot. Peti je bio astrološki vodič za neupućene. Jedan dečji roman spremam u vidu giljotine za kućnu upotrebu. Smatram da je roman kao država, a država kao rak koji živi od svojih metastaza i njima se hrani. Kako vreme protiče, ja sam sve manje pisac a sve više zagovornik onih političkih gatanja, koja na svu sreću neće nikada biti osporena u Srbiji.
Paradoksalno, ja imam političku biografiju iako posedujem samo književnu bibliografiju. Kritičari u Francuskoj i Americi zabeležili su da sam prvi pisac Miloševićevog režima, i da sam zbog toga živeo prilično dobro. Sada mi dokazuju krivicu, a ja stvarno ne znam zbog čega.
Nisam nikoga ubio. Ali, mene su ubili. Mnogo pre smrti. Za moje knjige bilo bi bolje da im je autor neki Turčin ili Nemac, jer sam najpoznatiji pisac jednog na pravdi Boga ocrnjenog naroda.
Najveća razočaranja u životu donele su mi pobede. Pobede se ne isplate. U ratu je najbolje.
Novi milenijum za mene je počeo 1999. godine (ko gata dobro zna šta znače tri obrnute šestice) trećim bombardovanjem kada su NATO avioni bacili bombe na Beograd i Srbiju. Brkovi koje štucujem, mandrakovski, otada nisu više oni stari.
Sve u svemu, mogu reći da sam u Srbiji dobio ono što mnogi pisci na Zapadu dobijaju tek posle smrti. Mislim da je Bog obasuo Srbe beskrajnom milošću podarivši im letopisca poput mene. Ja sam treće ime za Srbiju. Hazar sam. Milorad
Извор: Булевар Звезда

Hazarski rečnik i prvo izdanje koje je izašlo u vreme naglog uspona S Miloševića je bilo u povezu od veštačke kože sa utisnutim reljefom koji prati grafiku naslovne strane, i sa listovima vezanim koncem. A takva, tehnički kvalitetna knjiga, je bila prilično jeftina, u rangu tadašnjeg mekog dzepnog poveza. Prodavala se svuda po centru Beograda, u svakoj knjižari.

Tada je u drugoj polovini 80tih postojala nada i ideja o nekakvom "trećem putu" koji nije bezobzirni kapitalizam, a nije ni bezdušna tiranija socijalizstičkog lagera. Tako da se "hazarski rečnik" uklopio u tadašnju duhovnu klimu. A sam Miloševič shvatan tada kao pokretač prelaska Jugoslavije u "treći put" tu je bio i par godina bitan Ante Marković.

Tako da se sam "Hazarski rečnik" može shvatiti kao pokušaj duhovnog objedinjavanja raznorodnih i raznoverskih naroda u exYU, u trenutcima kada se YU komunizam urušava sam od sebe (nedovršeni 14ti kongres SKJ) Ja sam čitao "hazarski rečnik" u vreme exYU pa shvatam da danas niz pojmova "Dubrovnik - Trebinje - Novi Sad - Beograd - Dalj" imaju drugačiju emociju u sebi.

da, i posle svega, ostanu snovi.

Otišli smo malo u off topic, ali kad se sveć priča o književnosti i politici.

Tebe je netko gadno slagao. Ovo je izuzetno netocno.

Pozdrav iz SAD-a.