Koliko su društvene okolnosti uticale na promenu sistema vrednosti u Srbiji

Svedoci smo sve učestalijih zločina, počinjenih na najbrutalniji način. Ubice i nasilnici su sinovi i kćeri, unuci, ljubavnici, starci, bivši policajci, komšije, povratnici s robije...

Procenjuje se da je broj ubistava, posebno brutalnih, u Srbiji ove godine dramatično povećan, neki kažu za čak 30 odsto. Pitanje je koliko su društvene okolnosti tome doprinele.

Klinički forenzički psiholog i dugogodišnji sudski veštak, doktor Milan Kostić primećuje da je postalo gotovo uobičajeno da se smatra kako je društvo krivo za sve i svašta, da su globalni društveni odnosi i procesi uzrok kriminala.. Ovaj stručnjak naglašava i da je porodica ta koja je najpogodnije tle za ispoljavanje svih životnih kriza.

- Svakodnevni problemi i nagomilane frustracije, pa i sve ono što se u poslednjoj deceniji 20. veka dešavalo na ovim prostorima, morali su da ostave tragove i „ožiljke na duši“. Nagomilavanje negativnih, naročito emocionalnih iskustava, takođe može biti „okidač“ za ovakve zločine - dodaje dr Kostić.

On konstatuje da je u poslednjoj deceniji 20. veka došlo i do drastičnog pomeranja sistema vrednosti, što se odražava na sve društvene institucije, počevši od porodice.


- U vreme krize sistema vrednosti, ako nema čvrstog uporišta u porodici, nagomilana agresija se često obrušava na najbliže, što ponekad može da ima i značenje produženog samoubistva. Većina ljudi ispoljava nepoverenje i sumnjičavost u međusobnim odnosima, a u društvu i u braku preovlađuju suparništvo, frustracije, gnev i sebičnost - skreće pažnju dr Kostić.

Jedan psihoanalitičar tvrdi da živimo u „kulturi mržnje“ i na pitanje šta pokazuju istraživanja, dr Kostić, koji i sam učestvuje u njima, kaže da ona pokazuju da ljudi, naročito u društvima u tranziciji, gube poverenje u osnovne vrednosti, da se manje druže, da se žale na slabe porodične veze. Mnoge tradicionalne vrednosti, kao što su nesebičnost, odanost, praštanje, nežnost, zamenjene su u priličnoj meri samovoljom, sebičnim iskorišćavanjem, gnevom i jarosnom razuzdanošću.

Prema rečima dr Kostića, neki psihoanalitičari s pravom kažu da živimo u dobu kada većina ljudi hoće ono što hoće, i razbesne se ako to što hoće ne dobiju baš onda kada hoće.

Upitan šta bi moglo da se učini da ljudi prestanu kriminalno da se ponašaju, doktor Kostić odgovara da je to pitanje, bez sumnje, lako teoretski rešiti. Međutim, on naglašava da bi trebalo promeniti međusobnu organizaciju onih psihičkih svojstava koja izazivaju kriminalno ponašanje. Nažalost, smatra on, neke od tih karakteristika su pod relativno malim uticajem spoljnih činilaca, pa se malo mogu menjati. Ali, u svakoj ljudskoj karakteristici koja utiče na kriminalno ponašanje, postoji dovoljno veliki deo na koji možemo da utičemo, tvrdi ovaj klinički psiholog.

Poslednjih godina se posebno ističe tema nasilja u porodici i mere prevencije koje treba preduzeti da se takvo nasilje ne bi širilo.

- Te mere za sada nisu takvog opsega i kvaliteta da bi odgovarale značaju problema. Kod nas je potrebna intenzivna i umrežena organizacija profesionalne psihosocijalne podrške porodicama, koja bi bila obimnija i kvalitetnija nego što je sada, kako bi se predupredili tragični slučajevi - smatra dr Kostić.

UBISTVO IZ STRASTI

Prema psihološkim ispitivanjima, većina porodičnih ubistava kod nas izvršena je u afektu i iz strasti.
- Većina takvih sukoba mogla se prevazići, samo da se kod njihovih aktera, uključujući i žrtve, nisu uskovitlale emocije. Nasilnici, pa i oni porodični, pretežno imaju sklop ličnosti u kojem dominira nasleđena sklonost ka nasilju. Međutim, pojavni oblici i sadržaji nasilja se menjaju, a te promene jesu skopčane s društvenom situacijom i vremenom u kome se zbivaju - napominje dr Kostić.


Agencija SINA