ja citala da neki cajevi cak i sadrze vise kofeina od kafe... sad sam skroz zbunjena...

svašta čovek pročita u novinama
dakle, pravi čaj-zeleni i crni-se dobijaju od drveta čaja, sušenjem i fermentacijom listova, zeleni se suši pre fermentacija i razlika je u aromi tj eteričnim uljima, suvom ostatku i još po nečem a kofeina nema, dakle tein!
ostali čajevi su surogati, biljne tinkture, odvari, ...
sve piše u prehrambenoj tehnologiji

I ja sam citao da zeleni caj sadrzi kofein.

boooooooooooooring
gde ste to čitali?
jeste li pročitali šta sam vam napisala? kofein i tein su skoro potpuno isti alkaloidi, mislim da je razlika samo u položaju neke oh grupe ili sl, ne mogu da se setim, jedino kofein ima jače dejstvo i ima ga u kafi, teina u čaju(ona druga dva u manjim količinama), a u kakau teobrolina i tačka!

Tea is another common source of caffeine. Tea usually contains about half as much caffeine per serving as coffee, depending on the strength of the brew. Certain types of tea, such as black and oolong, contain somewhat more caffeine than most other teas. Tea contains small amounts of theobromine and slightly higher levels of theophylline than coffee. Preparation has a significant impact on tea, and color is a very poor indicator of caffeine content.[12] Teas like the green Japanese gyokuro, for example, contain far more caffeine than much darker teas like lapsang souchong, which has very little.
Tea, green   240 mL (8 U.S. fl oz)   15*
Tea, leaf or bag   240 mL (8 U.S. fl oz)   50*


http://en.wikipedia.org/wiki/Green_tea
http://en.wikipedia.org/wiki/Potential_effects_of_tea_on_health
http://en.wikipedia.org/wiki/Coffeine

kako mozete da pijete zeleni chaj uopste mi nije jasno,ajde mozda ja ne znam kako se sprema,neka mi neko napise od vas koji pijete kako ga konzumirate,ja sam probao i ne svidja mi se

Ja ga pijem jako gorkog bez secera. Stavim u cediljku malo vishe chaja (kao dve kesice filtera) prelijem vodom da se napuni chasa skroz do cediljke. Preklopim necim ostavim tako 10-15 min ... Jako je gorko ali ga pijuckam po malo . . .
Vishe ga pijem zbog zdravlja nego zbog ukusa

Ali jbg o ukusima se ne raspravlja

Čaj: crni ili zeleni ? Ima više načina prerade, ali ćemo navesti samo najvažnije momente. Od načina prerade zavisi da li će se dobiti crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Prve dve vrste su važnije od druge dve. U nas se najviše troši crni čaj. Zeleni čaj izrađuje se u Kini na sličan način kao i crni, samo se ne pusti fermentaciji (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, već se odmah brzo isprži. Čaj za domaću upotrebu Kinezi vestački raznovrsno namirišu prema ukusu svojih potrošača
Glavni lekoviti sastojci čaja su purinski alkaloidi, pre svega tanini (opore, štavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. Čaj ima teina, trimetilksantina, malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom čaju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U čaju ima još i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste čaja imaju najviše tanina. Fermentacijom se javlja žuto, gusto, lepljivo, vrlo aromatično, smolasto etarsko ulje od kojeg potiče miris čaja. Ovo ulje ima mnogo metiisalicilata i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr.

Izvini ali nisu ovde svi bio hemicari pa ako bi to moglo malo uprosteno ... tj. sta ti glavni sastojci rade jer nam ovako nista ne znaci

Kofein je jedan od najčešćih sastojaka u proizvodima za mršavljenje. Nalazi se u prirodi u preko 60 različitih biljaka, guarani, kafi, kakau te je jedan od glavnih sastojaka raznih gaziranih i energetskih pića. Kofein je 99% razgradiv nakon oralnog uzimanja te svoju maksimalnu koncentraciju u krvi dostiže unutar 45 minuta a poluvijek trajanja mu je 3-6 sati (Curatolo 1983). Djeluje kao snažan stimulans CNS-a, povisuje krvni pritisak i puls u mirovanju. Također pojačava frekvenciju i kontrakciju mišića pojačano oslobađajući kalcijum (Wiliams 1991). Ranija istraživanja su pokazala da kofein pojačava lipolizu djelujući na enzim hormon sensisitive lipaze (HSL) povečavajući količinu masnih kiselina u plazmi preko 50% od one u mirovanju (Robertson 1983). Pošto je jedan od glavnih uzroka umora u sportovima izdržljivosti pražnjenje glikogenskih zaliha povećana koncentracija slobodnih masnih kiselina može delimično sačuvati glikogen te na taj način poboljšti izdržljivost. U mnogim radovima su dokazana ergogena svojstva kofeina u cilju postizanja veće izdržljivosti i odlaganja umora (Graham&Spriet 1995) ali je njegovo djelovanje ograničeno na aktivnosti duljeg trajanja i manjeg intenziteta. Doza se kreće u rasponu od 4-6mg/kg tjelesne težine gdje je dokazano da povećanje doze ne prati i pojačani učinak (Graham&Spriet).