Meni je to fascinantno kod svih ljudi. Jedna moja drugarica je prosecno lepa(ono, nista posebno ni lepa ni zgodna), faks skoro pa batalila i po ceo dan sedi kuci i nista ne radi osim slusanja muzike i sredjivanja po kuci. Al eto, ona za sebe misli da je mnogo super. Ono, predivna, prepametna, i da zasluzuje najbolje(Adonis momke koji ce u nju da gledaju kao u Boga, super posao na kome nece morati da se pretrze previse(jer zaboga, ne moze ) itd.) Fina je osoba(zato se i druzimo) i covek i i treba da ceni sebe(donekle), ali preteruje sa svojom Ego stranom.

Htedoh reci, ne shvatam takve ljude. Razumeo bih da si zaista postigao nesto u zivotu(zavrsio faks, nasao super posao, imao porodicu(zenu, muza, decu), imao pare, imao neki sarm iliti harizmu(u smislu lepote ili pak price) itd.) pa da imas na osnovu cega da imas taj Ego trip ali da budes nista posebno i da smatras da si uhvatio Boga za onu stvar, to zaista ne razumem. A takve kada spuca realnost, takvi se tesko podizu. Jednokratna karta za dobrog psihijatra...

A i slazem se, svi smo zameljivi. Niko od nas nije nista posebno, a posebno kada je rec o ljubavnim odnosima. Ono sto se desi bilo kome od nas(da ga neko prevari, ostavi itd.) moze da se desi i nekome ko je ful paket i ima sve(izgled, pamet, pare). Zato je bolje biti malo "down to earth" pa uvek raditi na sebi a shvatiti da se neke stvari kao sto je ljubav zasluzuju i da i na njima treba itekako raditi. I naravno gledati neke stvari kako ne bi ispalo ono "Ja sam super al nalazim samo idiote".

Ljubav se zasluzuje? 

"Dobar dan, ja dosao po malo ljubavi, kako mogu da vas posluzim, cime da zasluzim... kakvu porugu poslati". 

Ljudima je potrebno samo malo skromnosti... nista vise, nista manje...

nerviraju me devojke koje misle da su im zbog dobrog izgleda sva vrata otvorena 

U moje vreme ljudi ga merise u zenskim wc-ma. Eh gde su ta vremena.