Blicovo istrazivanje ~ Sta nas sve svakodnevno nervira :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Šta nas najviše nervira
Prednjače vozači i opšta nekultura
Ekipa Blica | 10. 01. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock | Komentara: 10

Više od 4.000 čitalaca „Blica“ kao najgore označilo bahate vozače, potom gužve, pljuvanje na ulici, beskrajne blokove reklama tokom filmova...

Nervozno uleće u krivinu, psuje i gunđa što je jedva našao mesto da se nepropisno parkira zauzevši pola trotoara, pa potom pljune nasred ulice ne bi li se otarasio nakupljenog besa. Ulazi u poštu i pre nego što će da blokira šalter na pola sata zbog gomile računa koje mora da plati, proveri stanje, podigne novac… tiska se uz onog ispred sebe kao da svaki milimetar bliže šalteru znači da će ranije da dođe na red. Čovek ovakvog ponašanja iznervirao bi svakog sugrađana.
Prema istraživanju koje smo sproveli na našem internet sajtu u kojem su učestvovala 4.053 čitaoca, bahati vozači, gužve na šalterima, u prevozu, prodavnicama, a zatim pljuvanje na ulici – prve su tri stavke na listi svakodnevnih životnih okolnosti koje ih najviše nerviraju.
– Najviše me nerviraju bahati vozači. Dobro su naši stari govorili „pazi se budale koja vozi ispred tebe„, a sada važi i ono pravilo da je „budala„ i ispred i iza i sa sporednih traka i puteva – komentar je jednog od čitalaca, dok drugi na ovaj problem gleda s užasavanjem, pitajući se kako je moguće da se vozači ponašaju kao da su oni najvažniji na svetu i kao da samo oni žure.
Osim što naše čitaoce nervira čekanje u bilo kakvom redu, „jezivo me nervira kada se neko ubacuje preko reda – u pošti, u banci, da digne pasoš, da preda zahtev... šta god!„, na živce im ide i neprijatno „prilepljivanje„. Kao da će pribijanjem uz potiljak onog ispred sebe ranije stići na red.
– Ovo pitanje ima najviše veze s individualnim osećajem za lični prostor, osećajem koji se razlikuje od osobe do osobe. Osim ako se ne radi o nekoj vrsti patološke potrebe, ovde bi kućno vaspitanje i podučavanje građana dobrim manirima dali dobre rezultate – smatra Marijan Tošić, psiholog, psihološki savetnik i potpredsednik Udruženja psiholoških savetnika Srbije.

Sami smo krivi
Međutim, kada pogledamo šta nas najviše nervira, ispada da smo, hteli to da priznamo ili ne, za dobar deo stavki sami krivi. Sigurno je da ima onih koji se ne ponašaju onako kao oni koje osuđuju, ali je s druge strane teško poverovati da neko baš nikada nije dao gas malo jače, prošao na žuto ili sočno psovao dok nervozno i nestrpljivo vozi krugove po gradu tražeći mesto za parkiranje. Bahati vozač će uvek u drugom prepoznati bahatog vozača, ali ne i u sebi.
Upravo o tome govori sociolog Jelena Petrović-Desnica iz Druge kragujevačke gimnazije, koja kaže da su neki vidovi ponašanja izazvani nestrpljenjem, čekanjem poslednjeg momenta, stečenim, a teško promenljivim navikama u javnom ponašanju deo naše vlastite krivice – netolerancije, neuvažavanja potreba drugih, bahatosti, nekulture i nediscipline.
Oba sagovornika se slažu da u tome da ima i objektivnih razloga za stvaranje gužve i redova: komplikovana administracija, kratko radno vreme banaka, nedostatak autobusa, tramvaja, ali…
– Ponašamo se kao da sutra ne postoji, a poznato je da je i kod nas preovladalo shvatanje da je „vreme novac„, svi žure i smatraju svoje obaveze i probleme najvažnijim, ne uvažavajući druge s istim takvim potrebama. Niko ne pomišlja da ranije počne da završava obaveze za koje sigurno zna da mora da ih završi do određenog roka. Svi znaju kada će biti gužva, a ipak plaćaju račune i obavljaju kupovinu baš u to vreme. To povlači sa sobom i gužvu u saobraćaju za koju postoji i objektivan razlog: nedovoljan broj parking mesta, nedovoljno autobusa i tramvaja – smatra Jelena Petrović-Desnica.

Rialiti dosadan ali gledan
Posle ovih svakodnevnih životnih detalja, građanima smetaju reklame tokom filmova, što je i razumljivo, ali su se već na petom mestu našli rialiti programi. Nelogično, s obzirom na to da se televizijske kuće koje ih emituju hvale drastično većom gledanošću upravo u tim terminima. „Veliki brat„, recimo, mnoge nervira, užasavaju ih reakcije i rečnik učesnika, ali ih ipak gledaju.
– Ne možemo da kažemo da neki program nije dobar ako ga nismo duže vreme pratili. U rialiti šou emisijama se odnosi između učesnika artikulišu tek posle dužeg vremena i to je ono što najviše drži pažnju gledaocima. Psihologija međuljudskih odnosa je uvek bila i ostaće jedna od najzanimljivijih oblasti našeg interesovanja – kaže psiholog Tošić.
Sociolog Jelena Petrović-Desnica takođe primećuje da se velika većina zgražava javno nad rialiti emisijama, dok ih privatno rado gleda:
– To govori da su potpuno svesni (ne)kvaliteta i (be)smisla navedenih emisija, ali i da ne mogu da prevaziđu stečeni način provođenja slobodnog vremena, govoreći da se uz emisije ovakvog sadržaja najbolje „opuštaju„ i slatko nasmeju posle napornog dana.

Blokade nisu strašne
Zanimljivo je da blokade ulica zbog protesta manje nerviraju građane od rialiti šoua, napadnih voditeljki i voditelja, reklama tokom filmova i lažnih proroka, vračeva i čitača sudbina koji se takođe prezentuju na televiziji. Naši građani stavili su blokade ulica tek na 12. mesto. Samo tri odsto glasača dozvolilo je sebi da ih više nervira nešto na televiziji nego u realnom životu.
– Ovakvi rezultati istraživanja pokazuju koliko su ljudi upućeni na medije, da se televizija puno gleda i koliko ljudi, i mladi i stari, praznine u svom realnom životu popunjavaju sadržajima koje im drugi serviraju. To preterano pasivno konzumiranje različitih sadržaja je već identifikovano kao problem savremenog života – objašnjava ovaj fenomen psiholog Tošić.

Mrze ih i dive im se
Prema broju glasova, ali i prema komentarima koje su uz ovu anketu ostavili čitaoci „Blica„, ni relativno nova zanimanja – analitičari, menadžeri, savetnici i PR-ovi, nisu baš simpatična. Većina građana u njima vidi „napirlitane skorojeviće koji se šetaju u skupim odelima, ne rade ništa i za to primaju debele pare„.
– Mnogi ljudi teško žive i rade teške poslove da bi preživeli. Pošto smo tradicionalno poljoprivredna zemlja, za našeg čoveka arhetip teškog posla je – fizički posao. Prema tome, naš prosečan čovek prezire one koji svoj posao mogu da obavljaju u lepom odelu, ali im istovremeno zavidi i tajno im se divi. Biće potrebno još neko vreme da se ovaj rašireni i uvreženi stav promeni – kaže Marjan Tošić.
Stvarnost je postala komplikovana i neuhvatljiva, pa prosečan čovek sve teže može do detalja da poznaje i razume sve društvene segmente.
– Osim toga, građani Srbije su poznati po tome što se „razumeju u sve„, s pravom kritikuju i najveće stručnjake, a sve se to događa zbog osećanja nemoći da se uhvati korak sa ubrzanim promenama i stvarnošću koja nam izmiče. Takođe, poznato je da prosečni ljudi nastoje da omalovaže sve one koji odstupaju od tog proseka, na ma koji način, a pogotovu one koji im „sole pamet„ – kaže Jelena Petrović-Desnica.

Nezadovoljni životom
Komentarišući anketu neki od naših čitalaca su sami dodali da ih nerviraju političari, nepismenost, malograđanština, snobizam, foliranje, pesimizam, glupost, večita kuknjava, oni koji misle da znaju sve i oni koji stalno izigravaju žrtvu.
– Pokušao sam da štikliram sva polja pod kojima me nešto nervira, ali nažalost internet aplikacija ne dozvoljava toliko štikliranih polja. Znači, i to me sada nervira! – bio je duhovit jedan od naših čitalaca. Nažalost, on nije jedini koji bi zaokružio sve što se našlo na spisku.
Teška ekonomska situacija, stalno iščekivanje boljih vremena, nezadovoljstvo i borba za egzistenciju doveli su nas u stanje negativizma, koje je psiholog Marjan Tošić objasnio ovako:
– Negativnost potiče od nezadovoljenih sopstvenih potreba, materijalnih i emotivnih. Kada su naše potrebe nezadovoljene, mi smo razdražljivi i mnoge stvari nam smetaju. Pitajte neki zaljubljeni par na ulici o tome šta im smeta, i dobićete mnogo manje primera za to šta ih nervira, ako i budu nešto pomenuli. Dakle, ljudi žive i funkcionišu puni nezadovoljstva, osujećenosti i povređenosti. Kao psiholog, znam da jedan deo tog nezadovoljstva potiče od društva u kome živimo, a drugi deo, manje svestan, od onoga što se nama lično dešavalo u odnosima s bližnjima i u porodici.
Slično misli i sociolog Jelena Petrović-Desnica, koja smatra da smo „prosto svi različiti, a tu je i potreba da se kritički postavimo prema svemu„.
– Vreme i društvo su takvi, nesigurnost je velika i mi zaista i jesmo nervozni i negativni. Svašta nas muči, pa nas nerviraju i stvari koje u nekim drugim uslovima možda ne bismo ni primetili. Svoje nezadovoljstvo najlakše usmeravamo na ono vidljivo i svakodnevno, koje ponekad i nema naročite veze sa dubljim uzrocima našeg nezadovoljstva – smatra Jelena Petrović-Desnica.

Kako su glasali čitaoci „Blica“
Šta nam ide na živce Procenat Br. glasova
1. Bahati vozači 8% 2.656
2. Gužve na šalterima, u prevozu,... 7% 2.363
3. Pljuvanje na ulici 6% 2.255
4. Reklame tokom filmova 5% 1.923
5. Rialiti-šou emisije 5% 1.825
6. Loši majstori 4% 1.567
7. Pseći izmet u parkovima i na ulicama 4% 1.501
8. Proroci, vračevi, čitači sudbine... 4% 1.412
9. Napadni TV voditelji/voditeljke 4% 1.411
10. Lažna briga o potrošačima 4% 1.393
11. Nejasni i skriveni računi 4% 1.333
12. Blokada ulica zbog protesta 3% 1.255
13. Analitičari, savetnici, menadžeri, PR-ovi... 3% 1.125
14. Bučne komšije 3% 1.052
15. Nekulturno korišćenje mobilnog telefona 3% 1.033
16. Praznična kupovna histerija 2% 905
17. Automobilske sirene 2% 878
18. Lažne cene avio-karata 2% 826
19. Fejsbuk 2% 754
20. Manja pakovanja proizvoda po istoj ceni 2% 704
21. Kašnjenje publike u pozorište, bioskop... 2% 679
22. Kada se na telefon javi automat 1% 603
23. Reklamni materijal u sandučićima 1% 534
24. Kladioničarske priče 1% 488
25. Šou-biznis 1% 478
26. Termin „pozitivna energija„ 1% 478
27. Pogrešna vremenska prognoza 1% 378
28. Lozinke i PIN kodovi 0% 275
29. Dijete 0% 255
30. Karte u pretprodaji 0% 84

Komentari posetilaca sajta
-U svim evropskim državama avio-kompanije moraju da prikažu kupcu finalnu cenu karte sa svim taksama i troškovima. Dok kod nas reklamiraju kartu za 19 evra, a kad probate da kupite bude preko 200.
-Nervira me što moram da izaberem samo par izbora, umesto da postoji dugme za SVE.
-Najviše me nervira pljuvanje na ulici, mnogo izgleda ružno.
-Apsolutno me izbace iz takta PLAKATI izlepljeni SVUDA, a posebno tamo gde im nije mesto! Grrr...
-AAAAAAAAA, samo osam stvari da se odabere. I vi me nervirate!!!!
-Zašto u anketi nema pitanja: 1. Političari; 2. Nepismeni tekstovi; 3. Silovanje jezika zarad osavremenjavanja s engleskim i nategnutim izvedenicama za „ravnopravnost„?
-Kada bih mogao, dao bi svih osam glasova ovim: analitičari, savetnici, menadžeri, PR-ovi...
-Nervira me nepismenost, posebno u medijima.
-Nervira me malograđanština, snobizam, foliranje.
-Nerviraju me njanjavi i nesposobni muškarci kojih je sve više, aaaaaa...
-Nervira me što se nerviram zbog gluposti.
-Nervira me pesimizam. Srbija je puna pesimista. Uživaju u izigravanju žrtve, večita kuknjava.
-Iskreno me najviše nervira što svi misle da znaju sve.

Buđenje ekološke svesti

Kad je reč o higijeni prostora u kome živimo i krećemo se, osim pljuvanja po ulicama, naše čitaoce nervira i to što u parkovima i na ulicama vrlo često nailaze na pseći izmet. Taj problem je, tako, dospeo na sedmo mesto stvari od kojih nam se diže kosa na glavi. Ako uzmemo u obzir i nedavno istraživanje agencije „Medijum galup“ i našeg lista, prema kome je akcija „Očistimo Srbiju“ među prvih pet najvažnijih događaja od 27 koji su obeležili prethodnu godinu, primetićemo da je kod građana Srbije konačno počela da se budi ekološka svest.

Izvor: Blic