DOBIO NAGRADU ZA ŽIVOTNO DELO, PA TEK ONDA DILOMIRAO A ovo je njegova poruka za sve VEČITE STUDENTE u Srbiji


Foto: Đ. Kojadinović / RAS Srbija

Ceo jedan život, tačno 30 godina kasnije, polaganjem poslednjeg ispita iz psihologije, na kome je dobio čistu desetku, uspeo je ono što je toliko i silno želeo.



- U istoriju ulazim kao, najverovatnije, jedini koji je prvo dobio Nagradu za životno delo, a tek zatim diplomirao iz te iste oblasti. Sa fakultetskom diplomom ja sam sada ostvaren. Eto, nedostajao mi je mali komadić da budem ostvaren, a koji je meni samom podesio oštrinu na sopstvenom ogledalu - ističe Slavimir.

Rat, sankcije i ugašeni snovi

A sticajem okolnosti, ovaj dizajner je tek sada, posle tri decenije - diplomirao. Studirao je uredno i predano četiri godine, ali kada je trebalo da završi četvrtu godinu, eskalirao je sukob u Bosni. Tada je otišao u Geteborg, gde mu je živeo ujak i upisao se na HDK - Visoku školu za dizajn kod profesora HC Eriksona. Međutim, posle nekoliko meseci, uvedene su sankcije protiv Jugoslavije, a njemu su, onemogućene dalje studije.

- Razočaranje u tom trenutku ne moram ni da vam objašnjavam. Ceo sistem po kome sam se godinama veoma uspešno penjao, srušio se. I tad sam bio osujećen i razočaran. Moje rešenje je bilo da budem što uspešniji u poslu, koji sam, zahvaljujući upornosti i ogromnom trudu uspeo da dobijem u Beogradu. Stotine nagrada koje sam od tada dobio bile su moja podsvesna kamuflaža nezavršenih formalnih studija - priča Slavimir.


Foto: Đ. Kojadinović / RAS Srbija

Od studija nije odustajao pa je 2003. dok je živeo u Sloveniji, upisao Univerzitet umetnosti u Ljubljani. Dobio je indeks, ali nije otišao ni na jedno predavanje. Tada je osnovao svoju firmu i posao ga je kompletno obuzeo. Po povratku sam se upisao ponovo na Akademiju u Beogradu, 2008. kada je njegova supruga Olja bila trudna.

- Mislio sam da je sasvim u redu da, kad je već buduća mama završila fakultet, nije baš da budući tata nije. Međutim, moja mama Ljiljana se razbolela i umrla dve nedelje pre nego što nam se Nađa rodila. Nije bilo šanse da se sastavim i dovršim fakultet. Upisao sam ga ponovo 2012. kada sam mislio da sam dovoljno jak da mogu. Nisam bio - ističe Slavimir.

Kada je njegova ćerka završila prvi razred i kada je video njenu knjižicu - čvrsto je rešio - diplomiraće. I dao je preostlih deset ispita, koje je položio sa skoro svim desetkama. Učio je, pisao seminarske, preslišavao u svom studiju...

A šta poručuje kolegama koji studiraju "večno"?

- Ovo iskustvo mi je definitivno promenilo viđenje samog sebe, produbilo postojeća i otvorila potpuno nova područja svesti i sposobnosti. Ljudi, pobedio sam samog sebe i to zbog sebe. Svako ko ima sličan problem trebalo bi da se suoči sa svojom emotvnom potrebom i ostvari svoje snove. Ja se recimo danas, totalno drugačije osećam, nego pre poslednjeg ispita. To su duboke, korenite promene u mom biću. Samopouzdanje mi je još veće - kaže Slavimir.

Na pitanje, šta će dalje naglašava da je logičan sled da upiše master. Verovatno će, kaže jednog dana biti i profesor.

Slavimir Stojanović dosanjao je svoj jedan san i sada sanja rasterećen neke nove snove.


Izvor: Blic