Kraj tendera za autoput Horgoš - Požega 15. septembra

Autoputevi za nova radna mesta

Izgradnja novog autoputa od Beograda do Požege, i preostalog dela autoputa od Horgoša do Beograda, počeće na proleće sledeće godine, a gradiće ga strani koncesionar. Reč je o deonici dugoj 148 kilometara koja će pobednika na tenderu koji se završava 15. septembra koštati 631 milion evra, i koji će naredih 25 godina biti vlasnik izgrađene saobraćajnice.

Koncesionar ima obavezu i da za tri godine završi put od Horgoša do Beograda, gde treba da se izgradi leva traka autoputa.




- Okolne zemlje ubrzano grade autoputeve i kada ih budu završile, povoljan geografski polođaj naše zemlje će biti umanjen. Zato su nam potrebne koncesije i zato treba što više puteva dati koncesionarima. To je način da brzo izgradimo autoputeve, a da se ne zadužujemo. Da ne pominjemo to što će veliki broj domaćih firmi i hijade naših radnika dobiti posao. Podsećam da se razvijenost neke zemlje vidi po razvijenosti puteva i da su oni uslov privrednog razvoja - kaže Branimir Ujdur, pomoćnik ministra za kapitalne incesticije za puteve i bezbednost saobraćaja,

Na navedenoj deonici koncesionar će imati pravo da 25 godina naplaćuje putarinu i ubira prihod od ostalih objekata izgrađenih duž puta.

Put Beograd-Požega

Rok za izgradnju autoputa od Beograda do Požege (Ostružnica, Umka, Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Takovo, Preljina, Trbušani, Požega) je šest godina. Biće izgrađen pun profil autoputa koji će koštati 4,2 miliona evra po kilometru. Na ovoj deonici biće 49 mostova, ukupne dužine 3.460 metara i šest tunela dužine 2.620 metara. Duž puta biće postavljena najnovija saobraćajna signalizacija.

Od Ljiga do Beograda sada se putuje čak sat i po vremena. Ovuda dnevno prođe 18.000 vozila, pa već postoji potreba za dve trake. Ibarski put sada je potpuno zagrađen naseljima koja su ušla u putni pojas pa to više nije magistrala, ističe Ujdur, nego lokalni put.
Moguće trase

Nastavak autoputa od Požege prema crnogorskoj granici, do Čanja na Jadranu, ima dve varijante, preko Sjenice i preko Zlatibora. U prvom slučaju gradnja je jeftinija, a put je 18 kilometara kraći, dok preko Zlatibora povezuje više gradova i turističke centre. O ovome se u Ministarstvu za kapitalne investicije još odlučuje. Izvesno je jedino da će se srpski i crnogorski putari sresti u Mateševu. Za čitavu deonicu do mora treba 3,5 milijardi evra, od toga 1,5 milijardi su troškovi gradnje u Srbiji. Put do južnog Jadrana je značajan jer ka njemu gravitira 4,2 miliona stanovnika Srbije.

Inače, prema Zakonu o koncesijama iz 2003. godine, koncesija maksimalno može da traje 30 godina. Od profitabilnosti puta zavisi koliko će to da bude. Ono što nedostaje ovom zakonu je što nije predviđeno učešće privatnog kapitala i zato će morati da se doradi. Na Zapadu je to odavno prihvaćeno.

- Razmišljamo da i održavanje postojeće putne mreže ode u koncesiju jer za to nemamo dovoljno novca i zato što su se privatizovale firme za puteve. One traže stalan posao, a to će im koncesije omogućiti. Posle autoputa do Požege, daćemo koncesiju za brzu šumadijsku magistralu: Mali Požarevac - Topola - Rudnik - Takovo - kaže Ujdur.

Milan Malešević

Izvor: Blic

Slušao sam kako su pravili autoput Zagreb-Split, pa nije to baš lako i jeftino, ima tu dosta tunela, krivina i mostova...

Mislim da je glupo da govore o takvim projektima kad ne mogu napraviti drugu traku NS-Subotica, to je jos najjeftinije samo udri asfalt, bez krivina, mostova i tunela... a kamoli preko brda, hahaha.. bice sve to do neke 2030.

Kako stoji sa obilaznicom oko Beograda?? Sve ostalo je besmisleno ako se to ne uradi!

Evo ga Velja na rts-u bas prica o temi

Trenutno moljakaju Miskovica da ih pusti da ruse Autoremont, plavi most i okolinu... hint. gosn. vlasnik Delte im je rekao da ne namerava da ustupa zemljiste za izgradnju obilaznice i da se snadju kako znaju...

????
Ma to nije ni blizu obilaznice

hm.. jeste..

obilaznica bi otprilike isla.. autoput, blokovi, most preko ade, autoput, plavi most i onda preko hm... valjda se taj deo zove miljakovac, pa cvetkova pijaca, dimitrija tucovica, ruzveltova i pancevacki most...

to je plan za koji znam, posto se kuca porodice moje drugarice nalazi u dimitrija tucovica, pa je to vec trebalo da se rusi, ali se isprecio miskovic...

Ne,ne ti pricas o UMP(unutrasnji magistralni prsten),a obilaznica o kojoj se govori je Batajnica(autoput bg-ns)- Dobanovci(Autoput bg-Zg)-Ostruznica(autoput Bg -Pozega)- "orlovaca"(Ibarska magistrala) to je deo koji se trenutno radi,a u planu je povezivanje sa Autoputom BG-NIs

hm... pa dobro.. pogresila sam... ali mislim da je ovo ipak goruci problem... posto teretni kamioni i dalje prolaze kroz siri centar beograda 

koliko sam ja videla, ostruznicki most je u funkciji, ali ga niko ne koristi... 

Sad kad su povezali ova tri pravca koristi se vise,a on je pravljen prvenstveno zbog ove obilaznice,tad ce biti u punoj funkciji.
Ova obilaznica se i gradi da bi se sav teretni saobracaj izbacio iz Beograda,al kako to kod nas ide nece bude skoro. U Hrvatskoj su uradili gomilu autoputeva u zadnjih par godina,a oko Zagreba obilaznica ima toliko da se pogubis,pa ce valjda i kod nas da se krene sa nule

a koliko nam je samo decenija trebalo da auto-putem spojimo beograd-novi sad?(80km)...

   E-75 je oznaka autoputa bgd-ns-su a tako je označen čini mi se zato što je trebalo da bude završen 1975 godine. ma kakva 2030 u sledećem veku kako je krenulo, na žalost

 Nacionalni investicioni plan - prioriteti za Srbiju
Obilaznice oko Smedereva Užica, Kraljeva, Beograda...

U okviru nacionalnog investicionog plana (NIP) Vlada Srbije će ove i naredne godine u različite projekte uložiti 1,6 milijardi evra. Najviše novca namenjeno je saobraćajnoj infrastrukturi, a najznačajniji projekat je izgradnja obilaznice oko Beograda - Ostružnica-Orlovača. Pored Beograda, obilaznice će dobiti i Smederevo, Užice, Kraljevo, Novi Pazar...

Izgradnja obilaznice oko Beograda trajaće dve i po godine, a ukupna vrednost projekta je 150 miliona evra. Petinu tog novca Vlada će obezbediti iz privatizacionih prihoda, a ostatak iz međunarodnih kredita. U okviru ovog projekta Vlada će po milion evra izdvojiti za izradu generalnih projekata dve izuzetno važne saobraćajnice - mosta preko Dunava kod Vinče i deonice autoputa Bubanj Potok - Vinča - Pančevo - Banatsko Novo Selo.

Zahvaljujući sredstvima NIP-a, rasterećenje saobraćaja mogu da očekuju i stanovnici više gradova u Srbiji, a biće izgrađena i četiri nova mosta među kojima je najvažniji most preko Save kod Sremske Rače, čija će izgradnja koštati šest miliona evra.

Za modernizaciju graničnih prelaza biće utrošeno 10,5 miliona evra, rekonstrukcija Ostružničkog železničkog mosta koštaće 2,5 miliona, a adaptacija aerodroma u Ponikvama kod Užica 1,5 miliona evra.

Više od 80 miliona evra biće potrošeno za izgradnju i sanaciju jako važnih deonica magistralnih i regionalnih puteva. Ovi projekti su posebno važni jer će njihovom realizacijom umnogome biti olakšan saobraćaj do Crnogorskog primorja, bilo da je reč o trasi preko Zlatibora, Novog Pazara ili preko Mokre Gore, i dalje preko Bosne.

I konačno u okviru NIP-a više od 85 miliona evra biće uloženo za izgradnju i sanaciju lokalnih putnih pravaca u 143 opštine Srbije. Većim gradovima namenjeno je od 1,2 do 2,4 miliona evra (Niš, Kragujevac), a manjim od 300.000 do milion evra.

Izuzev projekata obilaznice oko Užica i Iriga, te rekonstrukcije Ostružničkog železničkog mosta, za čiju će realizaciju biti potrebna 24 meseca, svi ostali projekti trebalo bi da budu završeni u roku od godinu ili nešto više dana.

B. Krivokapić

Izvor: Blic

Taj unutrasnji poli-prsten kroz Beograd je realno neostvariv strm breg - usek - strm breg... Cela trasa te saobracajnice bi bila u tunelima i vijaduktima, sto je naravno katastrofalno skupo. Jednom sam isao peske od Pancevackog mosta do Ustanicke trasom te saobracajnice, ma nemoguce! To se mora resavati na drugi nacin. Most preko Ade da, to je realno, a ostalo je fikcija

Završetak obilaznice do 2008. godine

Deonica od Ostružnice do Orlovače, dugačka 7,7 kilometara, biće završena do 2008. godine, a čitava obilaznica oko Beograda, od Batajnice do Bubanj potoka, do kraja 2012. godine.
- Deonica poluprofila autoputa od Ostružnice do Orlovače je najkomplikovanija jer podrazumeva izgradnju dva tunela, čak devet mostova i jednu veliku petlju. Ukupna vrednost ovog posla je oko 60 miliona evra. Nacionalnim investicionim planom već je obezbeđeno 30 miliona evra, a očekujemo da i ostatak uskoro bude izdvojen - rekao je juče Milutin Štrbić, direktor Sektora za investicije u Javnom preduzeću "Putevi Srbije", prilikom obilaska obilaznice sa članom gradskog veća Vesnom Racom-Radisavljević.
- Ova obilaznica izuzetno je važna za Beograd jer će pomoći da se tranzitni saobraćaj izmesti iz centra grada, što će dovesti do značajnog smanjenja saobraćajnih gužvi - naglasila je Raca-Radisavljević.
Evropska investiciona banka već je ponudila Srbiji povoljan kredit u visini od 176 miliona evra za izgradnju drugog poluprofila autoputa od Dobanovaca do Orlovače i jedne trake od Orlovače do Bubanj potoka. Sa Evropskom investicionom bankom već je potpisan sporazum o kreditiranju autoputa od Batajnice do Dobanovaca u visini od 100 miliona evra.

Izvor: Blic

Koliko para je potrebno da bi Srbija imala valjane puteve
Za puteve potrebno više od milijardu evra

Uprkos primetnom angažovanju putara, izgubiti se na putu ili izgubiti točak na našim putevima nije retkost. Svako ko je imao imalo sreće da putuje po Zapadu, prvo bi se oduševio dobro obeleženim putevima ravnim kao staklo.

Koliko bi zaista trebalo para i koliko godina rada da bi Srbija dobila takve puteve?

- Razlika između razvijenih i nerazvijenih zemalja je u razvoju putne mreže i u direktnoj je srazmeri i proporciji. Srbija ima 17.000 kilometara primarnih državnih puteva (autoputevi, regionalni i međugradski) i 24.000 kilometara lokalnih puteva. S obzirom na teško stanje, nama su znatno propali lokalni putevi, dok se svega od 1.200 do 1.500 kilometara primarne mreže godišnje rekonstruiše i održava. Za te namene odvaja se oko 300 miliona evra, a da bi se putevi koliko-toliko normalno održavali, potrebno je izdvojiti barem pola milijarde evra. Tek kad bismo izdvajali 500 miliona evra godišnje za održavanje primarnih puteva, za pet-šest godina postigli bismo da imamo solidnu putnu mrežu. Za baš odličnu putnu mrežu trebalo bi nam da za njeno održavanje godišnje izdvajamo barem jednu do 1,2 milijarde evra - objašnjava za „Blic“ Branimir Ujdur, pomoćnik ministra za puteve i bezbednost saobraćaja.

On smatra da će se, kako nam bude rastao društveni proizvod, više i izdvajati za puteve.

- Bilo bi jako dobro kada bi se od prodaje derivata izdvajalo 30 odsto za puteve, a ne deset odsto kao što je to sada. Sa 30 odsto izdvajanja, Srbija bi za šest-sedam godina uspela da obnovi postojeću primarnu mrežu. Trenutno se od cene goriva izdvaja oko 600 miliona dinara. Bez puteva, struje, vode i kanalizacije strani investitori sigurno neće doći - to jednostavno nije moguće. Kad oni čuju da toga u nekim delovima Srbije nema, za njih je to Afrika gde ne žele da ulažu - tvrdi Ujdur.

Vrednost postojeće putne mreže je oko 13 milijardi dolara, koliko iznosi i vrednost lokalnih puteva.

- U strategiji razvoja putne privrede mi imamo četiri značajne aktivnosti. Prva je sačuvati postojeću putnu mrežu, druga da izgradimo trase koje od nas traži Evropa, a zatim da smanjimo broj saobraćajnih udesa. S obzirom na geografski položaj, naša četvrta aktivnost jeste ukrštavanje vodnog, železničkog, drumskog i vazdušnog saobraćaja, odnosno uvođenje multimodalnog saobraćaja - kaže Ujdur.

Po njegovim rečima, država je već najavila da će u narednom periodu od četiri do šest godina samo u puteve - kako primarne, tako i lokalne, investirati 2,5 milijardi evra.

- S tim ćemo omogućiti da Evropa brzo, komforno i sigurno prođe kroz našu zemlju i da zadržimo primat koji Srbiji po geografskom položaju pripada. Okolne zemlje - Hrvatska, BiH, Bugarska i Rumunija - rade na izgradnji svojih putnih mreža i kada bi se one izgradile, umanjio bi se značaj putne mreže u Srbiji - navodi Branimir Ujdur.

M. Cvejić

    Loši putevi, više nesreća

    - U Srbiji je prošle godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 900 ljudi, a povređenih je bilo više od 17.000, dok je materijalna šteta iznosila između 800 i 900 miliona evra. Od 1990. do 2006. u Srbiji je poginulo 17.000 ljudi, a 270.000 je povređenih. Materijalna šteta nastala od 1990. do danas u saobraćajnim nesrećama jednaka je vrednostima državnih puteva u Srbiji. Mi se nadamo da ćemo samo primenom Zakona o bezbednosti saobraćaja broj poginulih smanjiti za pet do deset odsto. Takođe ćemo vratiti helikopterski servis koji će sa četiri punkta - iz Beograda, Niša, Čačka i Novog Sada - brže zbrinjavati povređene - izjavio je Branimir Ujdur.


Izvor: Blic