Beograd -- Postoji veliko interesovanje stranih investitora za izgradnju plovnog puta Dunav-Morava-Vardar, na koji Srbija čeka poslednjih 100 godina.

Ministarstvo prirodnih resursa trenutno pregovora o stvaranju uslova za pripremu i obezbedjivanje finansijske podrške za izradu prostornog plana rekao je ministar Milan Bačević.

Veliko interesovanje za taj projekat pokazuju Rusija, NR Kina, Nemačka, Makedonija, Grčka.

"To je najveći projekat na koji Srbija u ovom trenutku može da računa za desetine decenija i najveći projekt koji ova država može da sprovede. Što se tiče izrade prostorno planske dokumetacije, mislim da je ovo ministarstvo spremno da je kompletno završi do polovine iduće godine", smatra Bačević.

Prema ministru, do polovine 2013. biće dovedeni do kraja mnogi razgovori sa potencijalnim investitorima.
"Nadam se dobrim rezultatima tih razgovora tim pre što je u razgovore o ovoj temi uključen i predsednik Tomislav Nikolić", zaključio je Bačević.

 Bačević je rako da je izgradnja Južnog toka ušla u zakonom predvidjeni postupak javnog uvida, koji ističe 6. decembra, a posle toga, na osnovu uradjenog nacrta zakona, će biti proglašen projektom od Nacionalnog značaja, čime se u velikoj meri olakšava i ubrzava sam proces početka realizacije, rekao je ministar Bačević Radioteleviziji Srbije (RTS). Prema Bačeviću, osnovni smisao čitavog postupka jeste da se izbegnu mogući nesporazumi i kašnjenja sa projektom oko eventualnih problema u postupku eksproprijacije.

 Budući da je Srbija jedina na trasi Južnog toka koja taj gasovod još nije proglasila nacionalnim projektom i s obzirom da se i u javnosti čuje da Rusija ima primedbe zbog toga što se posao odugovlači, Bačević je kazao da postoje procedure koje moraju da budu ispoštovane kako da bi energetska transverzala što pre bila proglašena Nacionalnim projektom.

 Ministar je istakao da veliko interesovanje za projekat ekspoloatacije uljnih škriljaca u Aleksincu pokazuju neke kompanije iz Narodne Republike Kine, kao i iz Estonije i Kanade.

"Bez obzira na naše prijateljske odnose sa Rusijom, bez obzira na pozitivna poslovna iskustva sa "Gaspromom" preko NIS-a, oni neće biti u grupi privilegovanih. Želimo da sprovedemo jedan medjunarodni tender, gde će posao dobiti onaj ko bude najpovoljniji", objasnio je Bačević.

 Ministar je najavio da će tender biti raspisan krajem decembra ove godine.

 Bačević je izjavio da je odluka o novoj milijardi dolara ruskog kredita Srbiji načelno doneta i da se čeka formalna potvrda vlade u Moskvi.

Taj kredit trebalo bi da bude odobren po kamati manjoj od šest odsto i sa rokom otplate od sedam godina, a prva tranša 300 miliona dolara biće na raspolaganju do kraja godine, rekao je ministar Bačević, komentarišući odobravanje ruskog zajma za budžet Srbije.

Izvor: B92

Na Kukovo leto, Limburga meseca.

Највећи пројекат који ''ова држава'' МОРА да спроведе  јесте ослобођење Србских земаља!

Бачевиће глупости су из групе Јешићевог ''информатичког центра'', Динкићеве ''олимпијаде на Старој планини'', Ђелићевог ''музеја науке'' и Вељиног ''аутопута за Црну Гору''!


http://www.balkanmagazin.net/energetika/cid163-31224/za-kormilom-s-karlom-velikim


http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/kanal_dunav__solun_nije_fantazija.46.html?news_id=249931


Разговор Ивоне Живковић

Važi što će Švabovi da prave kanal koji neće biti na njihovoj teritoriji. Ne sumnjam da će jednog dana pokušati da ga naprave, ali će pre toga ponovo morati da postave feldkomandaturu za jugoistok u Princ-Eugen štatu, na trenutnoj adresi Trg Nikole Pašića 13.

hahahahahahahahahahaha

Kina:Bačević o kanalu Beograd-Solun

Beograd -- Ministar prirodnih resursa Milan Bačević ide u posetu Kini, gde će sa predstavnicima kompanija razgovarati o izgradnji plovnog kanala Beograd-Solun.



Bačević će se, prilikom boravka u Pekingu, sastati sa zvaničnicima kineske Vlade i predstavnicima kompanija, koje su zainteresovane za saradnju ili strateško partnerstvo na realizaciji projekta plovnog kanala Beograd-Solun, najavilo je to ministarstvo.

Ovaj infrastukturni projekat, značajan je ne samo za Srbiju i Balkan, nego i šire, s obzirom da je predviđeno da prolazi kroz Srbiju, Makedoniju do luke Solun u Grčkoj, navodi se u saopštenju.

 Bačević će prilikom posete Kini, dogovoriti potpisivanje Protokola o razumevanju sa državnom kineskom kompanijom ''China Gezhouba Group Corporation'', na osnovu koga će potom biti urađena studija izvodljivosti za taj projekat.

Bačević je, kako je saopšteno, najavio da će to ministarstvo početi izradu prostornog plana područja posebne namene za taj projekat.

''Prostorni plan za projekat koji će se zvati plovni kanal Beograd-Solun, treba da pokrije površinu od oko 10.500 kvadratnih kilometara, koji će znatno promeniti ekonomske, političke, geostrateške i geopolitičke odnose u Evropi, istovremeno obuhvatajući stanovništvo na području od Nemačke do Egejskog mora'', istakao je Bačević.

 Posebno je značajno, kako se navodi, da Srbija prepozna svoj interes u tom projektu i da na realizaciji tog plovnog kanala, budu angažovane domaće kompanije u što većem obimu.

''Taj projekat predstavlja veliku razvojnu šansu Srbije i veoma je važno da je na najbolji mogući način iskoristimo'', rekao je ministar Bačević.

Izvor: B92

B92: Isplati li se kanal do Soluna?

Beograd -- Plovni put od Beograda do Soluna bila je jedna od ideja naprednjaka zahvaljujući kojoj su pobedili na prethodnim izborima.



Danas je, po partnere za ovaj plovni put u daleku Kinu, otišao ministar Milan Bačević.

I dok on kao prednosti navodi nove mogućnosti za transport, kraći put do mora, građenje elektrana i sprečavanje poplava, opozicija upozorava da će ovakav megalomanski projekat odvesti Srbiju u dužničko ropstvo.

Od Beograda do Soluna brodom - san koji se pre 100 godina prvi put pretvarao u projekat ali nikad nije ostvaren. Procenjuje se da ostvarenje sna danas košta impozantnih 12 do čak 17 milijardi dolara.

Po novac za projekat, koji su naprednjaci u predizbornoj kampanji lansirali kao jednu od svojih glavnih ideja, ministar Bačević otišao je čak u Kinu. Tamo počinje razgovore s potencijalnim partnerima i potpisuje protokol o razumevanju s kompanijom Čajna Gedžuba. Ipak, Kina je očigledno baš daleko, pa se do ministra ne može doći, a ni njegove kolege iz ministarstva koje su ostale u Beogradu nisu želele da o projektu govore za B92.

"Do kraja godine može nam se desiti da se Srbija zaduži za 18,5 milijarde evra, što je više od polovine naše ekonomije", kaže za B92 Božidar Đelić funkcioner Demokratske stranke.

S druge strane ministar poljoprivrede Srbije Goran knežević kaže da prvi put čuje informaciju za 12 milijardi. "Kao što sam i rekao malopre, jedan od naših ciljeva jesu investicije i uprvao su se i članovi vlade ratsrčali po svetu u pokušaju da nađu te investicije"

"Ovo je vlada poluprivatnih projekata i u tom kontekstu i tumačim put gospodina Bačevića. Ono što je pre nekoliko godina bila ideja o 400.000 radnih mesta o čemu su govorili gospodin Tadić i gospodin Đelić, to je danas kanal od 12 milijardi dolara", kaže Bojan Đurić iz LDP-a.

A kuda bi prolazio taj plovni put? Kretao bi od Dunava, blizu Smedereva. Tim delom Morave i sada je moguća plovidba uz čišćenje rečnog toka. Mnogo posla biće nešto južnije - u ovom delu toka eventualnog kanala biće neophodno i proširiti rečni tok i dodatno ga regulisati. Konačno, možda i najveći problem predstavlja sam jug Srbije, gde treba izgraditi potpuno nov kanal i sistem brana. Kroz Makedoniju je potrebno širiti rečni tok Vardara, dok se pred samim Egejskim morem i Solunom ovaj plovni put već sada može koristiti, uz prepravke.

"Bilo bi neophodno obaviti veoma ozbiljna istraživanja o količini vode u gornjim tokovima reke Južne Morave i njenih pritoka, Vardara. Bilo bi potrebno videti kako na to reaguju Makedonija i Grčka koje su sa tim povezane. Bilo bi neophodno videti kakvi su efekti na energetiku, koji bi saobraćaj mogao ići tim vodama jer mi imamo veoma široke reke koje se ne koriste poptuno", kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Prva ideja rodila se pre 100 godina i za to vreme je bila revolucionarna. U skorijoj prošlosti, projekti su rađeni 1961. i 1973. ali se nikada dalje od ideje nije odmaklo...



Izvor: B92

Поређења ради ... Овај део где би се морале правити преводнице ... жуто на граници са Македонијом... дугачак је око 100 километара, отприлике по 50-так ми и Македонци ... Швабе су 170 километара канала Рајна-Мајна-Дунав правили преко 30 година ...

дакле ... ми и Македонци ово нећемо завршити за 50 

...sto znaci da od toga nema nista. Pa mi jedan jebeni auto-put, kroz Vojvodinu, gradimo dvadeset godina i nikako da ga zavrsimo.  Vojvodina ravna kao tepsija i mi se jebavamo sa 40 km godisnje koje napravimo a zamisli ovakav projekat mnogo jebeniji sa prevodnicama i ostalim zajebancijama....    
To se jedino moze uraditi ako dodje neko "sa strane" da nam radi...

може може само треба организовати и радити поштено