Ako se sećaš prethodno naše druženje si započela rečenicom da ''ono što najbolje obožaješ je kada dođem sa nekim konkretnim finim životnim pričama.''

A budući da volim drugima da ispunjavam želje, eto me danas sa pričom da konkretnija ne može biti. Konkretnija je tim više jer se tiče mene i moje porodice tako da sam u nju uključen 120% (što će reći da sam nadmašio sebe, je li?).

Zvuči paradoxalno ali najteže je raditi horoskop sebi i svojima. Kao i svim osobama za koje ste na neki način vezani. Dobro je poznata stvar - tamo gde su uključene emocije - zbogom pameti. Posao astrologa sličan je poslu obućara koji stiže da svima popravi obuću a sam ide u poderanim cipelama. To je odgovor svima onima kojima je glavni argument kontra astrologa taj ''da oni išta znaju sami bi sebi ''''naštelovali'''' sudbinu''.
Naime, potpuna objektivnost je obična fikcija. Postoji samo manja ili veća subjektivnost. Zadatak astrologa sastoji se od toga da je svede na najmanju moguću meru. Treba imati hladnu krv i bistru glavu.

Zato je zaista trebalo imati petlju pa se posle iskustva sa prvim detetom usuditi da bilo šta prognoziram mlađem sinu.

Znanje nije ništa drugo do sećanje (moja omiljena latinska izreka je Veritas filia temporis – istina je kći vremena) a tamo gde nema straha, rađa se upravo ono čega se najviše treba bojati. Sreća je zaista neophodna u životu ali ona najmanje uzima kada je najmanje dala. Nažalost, čovek se u dobru ne uči – bol je taj jedini motivacioni faktor koji ga pokreće; nesreća je naš drugi učitelj. Ovde moram da se vratim na tvoju opasku iz prošle emisije kada si pre no što si počela da čitaš Marijino pismo rekla da nisi ni očekivala da su joj naklonjene zvezde. To na najbolji način objašnjava Niče svojom genijalnom mišlju da ''čovek biva najgore kažnjen za svoje vrline''. Samo se glupi plaše sudbine, oni mudri je podnose. Na ovu planetu nismo došli da bi nam bilo lepo – na Zemlju smo došli da bismo učili. I da nije imala takvo nemilo iskustvo Marija sigurno nikad ne bi napisala takvo pismo...

Kao što i sama znaš najveći deo Astro-Studija svodi se na odgovore roditeljima koje interesuje kako da prepoznaju potrebe i potencijale svoje dece. Mnogo puta sam na talasima ovog radija ponovio da je naš najbolji izvozni proizvod – sport - jer smo genetski (ali i snagom duha) na samom svetskom vrhu i pozvao roditelje da imaju to u vidu kada budu kreirali životne pozive svoje dece. Zato sam se i ja dugo premišljao i odlagao trenutak koji može u velikoj meri skrojiti sudbinu mog mlađeg sina Dejana, iz straha da ne napravim greške koji obično tada rade roditelji pokušavajući da svoje neispunjene želje projektuju na decu ne vodeći mnogo računa o njihovim pravim potrebama.

Znao sam da je snaga mog Vatrenog Trigona (u koji su uključena i moja deca) neupitna, ali kako kaže mudra izreka ''nije srećan onaj ko ima što želi, nego onaj koji ne želi što nema'' – nekako je ona vremenom prerasla u moj životni moto.

Ali, to je moja životna filozofija koju ne smem da prišivam svojoj deci već da im dozvolim da sami pronađu svoju. Uostalom, sudbina će pronaći svoj put, onoga koji hoće ona vodi, onoga koji neće, vuče i zato sam Dejana sredinom aprila odveo u Igalo u školu plivanja i obratio se njegovom treneru (Željki Ivićević) ovim rečima: ''Na stranu to što sam roditelj (ovo si mnogo puta čula zar ne?) ali dovodim ti nebrušeni dijamant. Mali je (ima 9 godina) rođen za plivanje i vaterpolo i na tebi je samo da ga fino obradiš. Uz malo truda i sreće naravno pred tobom stoji budući Šapićev naslednik (u ovom momentu najbolji vaterpolista sveta)…''

Normalno, nisam ni očekivao da će ona te moje reči preozbiljno shvatiti, jer to verovatno ne bih ni ja na njenom mestu. Uzdao sam se u to da će Dejanova disciplina, upornost, takmičarski duh i talenat naravno, vremenom početi da daje rezultate. Ne treba ni da napominjem da Dejan i sam voli vaterpolo i da mu ga ja nisam nametnuo ali deca u tom razdoblju se rasipaju, sve bi da probaju, svime bi da se bave, čime gube dragoceno vreme jer se u sportu sa ozbiljnim radom kreće vrlo rano.

Kažem, očekivao sam rezultate vremenom - ali se zaista nisam nadao da će Dejanov trener već posle 5 meseci treninga (leto je preskočio) tvrditi da Herceg Novi u zadnjih deset godina sigurno nije imao takav talenat za plivanje kakav je Dejan! Ima li veće nagrade za roditelje kada vidite da vam se na najbolji mogući način vraća uloženi trud?

Kao potvrdu ovih mojih reči danas ćete Dejana (i moju malenkost) moći da vidite i u nedeljnom popodnevu TV Crne Gore (15.30). Ono je danas posvećeno temi kojim se Astro-Studio bavi evo već gotovo 22 godine – roditelji i deca.

Do You Believe In Magic? Dozvolite sebi da to bude Astrologija…

Izvor