Josh samo malo da padnu i mozda skupim pare za garsonjeru 

  ovde je sve receno

Mora da se pomogne bata misku da proda belvi .

Tržište nekretnina u Srbiji još nije oživelo i pored Vladinog programa
Malo stanova za subvencionisane kredite
Autor: Nataša Korlat | Foto:D.Milenković | 08.10.2009. - 05:00


Nakon početnog euforičnog interesovanja za kupovinu stanova putem subvencionisanih stambenih kredita, tržište nekretnina u Srbiji ponovo je utihnulo. Osim u Beogradu, gde se potpisuju prvi kupoprodajni ugovori, u većini drugih gradova ponuda u novogradnji je veoma slaba, a malo je i potencijalnih kupaca koji mogu da zadovolje osnovne bankarske uslove.

Teško je utvrditi koliko se stanova u Beogradu može kupiti putem subvencionisanih stambenih kredita. Do kraja 2008. godine sagrađeno je preko 5.000 stanova, a nešto više trebalo bi da bude završeno ove godine. Problem je, međutim, što je većina uglavnom rasprodata i pre početka gradnje, a za prodaju su ostali još samo stanovi velike kvadrature za koje je zbog male kupovne moći interesovanje veoma slabo. Iako ima mnogo manjih investitora koji u gotovo svim delovima grada zidaju stambene objekte, mnogi od njih ne mogu da prodaju svoje objekte jer nemaju uredne papire. S druge strane, retki su oni koji su se ove godine usudili da započnu gradnju novih zgrada.
Tako je procena da u ovom trenutku ima od 3.000 do 5.000 novoizgrađenih stanova koji bi mogli da se kupe putem subvencionisanih stambenih kredita u Beogradu, što se moglo čuti ovih dana, prilično nerealna.
- Novogradnje ima veoma malo, pogotovo one sa urednim papirima. Interesovanje je bilo veliko, ali je utihnulo kad su ljudi videli da nemaju šta da kupe. Mi u ponudi imamo stanove na Zvezdari kod Gradske bolnice po ceni od oko 2.000 evra, i to je sve - kaže Kaća Lazarević iz agencije za nekretnine „Alka”.
Najviše stanova za prodaju u Beogradu i dalje ima u naselju Belvil, oko 400, gde kvadrat košta oko 2.000 evra. Kod „Beogradske arene” novoizgrađeni kvadrat je oko 2.500 evra, dok je na Bežanijskoj kosi između 1.700 i 2.100 evra. U centru grada stan se može naći i za 2.500 evra po kvadratu, koliko je u Francuskoj ulici, kao i u Milutina Bojića, gde košta oko 3.000 evra. Novih stanova ima i na Crvenom krstu, a cena je oko 2.500 evra po kvadratnom metru. Jeftinije je u Zemunu, gde kvadrat ide od 1.400 u blizini Prvomajske ulice, pa do 1.800 evra, a veoma povoljno je na Mirijevu kod Karađorđeve zvezde gde kvadrat košta oko 1.150 evra.
Kad je počelo euforično interesovanje za subvencionisane kredite, za samo desetak dana, građevinsko preduzeće „Napred” rasprodalo je i preostala 34 stana u Bloku 34. Ova kompanija prodala je još nezavršene nekretnine po ceni od 1.800 evra po kvadratu. Slično je i sa „Energoprojektom”, koji je u istom periodu ugovorio prodaju osam stanova u Bloku 24 na Bežanijskoj kosi.
- Ovi krediti omogućili su ljudima koji imaju prosečna primanja da dođu do sopstvenog krova nad glavom. U vrlo kratkom periodu rezervisani su za prodaju svi naši stanovi. Uskoro bi trebalo da započnemo gradnju novih stambenih zgrada na Zvezdari - kaže Dobroslav Bojović, direktor kompanije „Napred”.
To su, međutim, samo pozitivni primeri trenutnog stanja na tržištu nekretnina u Beogradu. Telefoni u agencijama i dalje zvone, ali interesovanje najčešće ne prelazi u realizaciju.
- Masa ljudi nas je zvala i pitala šta mogu da kupe za 35.000 do 40.000 evra, koliko imaju na raspolaganju, a za pristojan stan moraju da izdvoje bar 50.000 evra. Ima i nižih cena kvadrata, ali je ponuda manjih stanova zaista slaba - kaže Radoslav Tomić, iz agencije „Imperija nekretnine”.
U novosadskim agencijama kažu da je stanova površine od 35 do najviše 50 kvadrata, koji su i najprivlačniji kupcima, veoma malo.
- Najviše je onih nekretnina koje uopšte nisu interesantne za kupovinu, a onih koje se traže uglavnom nema. Ljudi zovu, ali niko još nije ozbiljno razmatrao da putem subvencionisanih kredita kupi stan. Početna euforija je splasnula - kaže Saša Kragulj iz agencije za nekretnine „Haus”.
Potencijalnih kupaca ima u Kragujevcu, dok je u Nišu, Zrenjaninu, Subotici, Šapcu i Leskovcu interesovanje za kupovinu stanova veoma slabo ili ga čak i nema.

Investitori dugo čekaju na dozvole
Privredna komora Srbije trenutno anketira investitore da bi utvrdila koliko i na kojoj lokaciji imaju novoizgrađenih ili stanova u izgradnji na prodaju. Kako je za „Blic” rekao Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju u PKS, ne očekuje veliki odziv, jer mnogo investitora nije ni započelo gradnju pošto više od dve godine čekaju na građevinske dozvole. „Hitno nešto mora da se promeni. Birokratija mora biti efikasnija, kako bi pospešili gradnju novih stanova. Dobijanje građevinskih dozvola je veliki problem i glavni razlog što danas u ponudi imamo malo stanova na prodaju”, kaže Rodić.

Cene stanova u Srbiji
gradovi cene po kvadratu
Beograd od 750 do 3.000
Novi Sad od 1.000 do 1.100
Niš od 700 do 1.200
Kragujevac od 1.000 do 1.100
Šabac oko 900 evra
Leskovac od 650 do 800
Zrenjanin od 750 do 950
Subotica od 750 do 900
*cifre su u evrima

Kvadrat u Beogradu
Deo grada cene
Dorćol od 2.500 do 3.000
Zvezdara 2.000
Vračar od 2.000 do 2.500
Novi Beograd od 1.700 do 2.500
Zemun od 1.400 do 1.800
Žarkovo 1.550
Mirijevo od 1.150 do 1.300
Mladenovac 600
Borča 800
*cifre su u evrima

Izvor: Blic

sa ovakvim primanjima, mogla bih da kupim jedan od 10 kvadrata na dorcolu 

i da ga posedujes citavih 8 godina 

gost komentator
Kvazisocijala
Autor: ZLATKO ČOBOVIĆ | 10.10.2009. - 05:00

Da li je srpska vlada donela uredbu o subvencionisanju stambenih kredita samo kao podršku građevinskoj industriji i građanima bez stanova, kako je obrazloženo, ili njom podržava i neke mangupe oko sebe, banke i investitore koji zbog krize ne mogu da prodaju već izgrađene stanove? Svi građani će kroz budžet (učešćem i osmogodišnjim plaćanjem kamate) delom finansirati potrebu samo nekih - koje, ako uđu u ovakav, maksimalno tridesetogodišnji kreditni odnos, čeka prilična neizvesnost. Kako, recimo, Ministarstvo ekonomije i Vlada, koji, pre godinu dana nisu mogli da prepoznaju ekonomsku krizu kad je počela na zapadu (a koja je građanima pojela obećane besplatne akcije javnih preduzeća od po 1.000 evra), sada mogu da znaju kakve će biti ekonomske prilike u Srbiji od 2012. do 2034. godine, pa su kamate za taj period zacementirali na 5,9 odsto?! Banke podržavaju uredbu, ali ne kriju da im kamata nije isplativa i već najavljuju druge mehanizme za korekciju rata!
Zašto starosna granica od 45 godina nije mogla da bude viša, a iznos kredita u tom slučaju eventualno manji, ograničen, na primer, na 60.000 umesto na 100.000 evra? Limit zarade potencijalnih korisnika je čak do 120.000 dinara neto mesečno (1.290 evra), što je u sve malobrojnijoj zaposlenoj populaciji mislena imenica! Ako je uredba zaista socijalnog karaktera, zar nije logično da limit bude niži pa i da se kredit ne odnosi samo na nove stanove koji su najskuplji? U državi u kojoj je prosečna plata oko 33.000 dinara (355 evra), oni sa 120.000 do stana mogu i uz pomoć drugih kredita.
Utisak je da rešenja ne odgovaraju većini građana za koje su formalno doneta. Mnogi, na kraju, ne znaju ni da li će uopšte biti zaposleni i primati platu narednih godinu-dve, a kamoli sledeće dve-tri decenije. Kredit će, međutim, morati da otplaćuju ili će ostati bez stana. Ipak, u komunističkom, agitpropovskom stilu konstatovano je kako su “uredbu s odobravanjem dočekali građani, investitori i građevinske firme”! Nedostaje samo: spontano!

Izvor: Blic

Bagra bio, bagra osto. . . .  sto posto . . .   kako se bre za njega ne nadje neki Zvezdan, majku mu?

a otplacujem 25....

pa ako uspes da ga otplacujes 25, onda ce ti ostati u vlasnistvu. valjda.