Mislim da čak i nutricionisti sa isustvom nije lako i ne uspeva uvek iz prve da nekome propiše pravu dijetu, koja će dovesti do smanjenja težine, a očuvati stabilan psiho-fizički status.
Dijeta je sigurno odricanje, ali ne bi smela da bude mučenje jer će u tom slučaju rezultati sigurno izostati ili u najmanju ruku biti kratkotrajni.
Svi smo mi custom made, pa tako i svaka dijeta mora biti precizno prilagođena potrebama i afinitetima svakog pojedinačnog organizma i što je, mislim najvažnije, mora se prilagođavati "uz put".
Ako neko, npr., tri meseca jede hranu koja mu je neukusna, nije lepa na oko, ne voli je...čisto sumnjam da se ubrzo, po postizanju rezultata, neće vratiti starim navikama.
Mislim da nije toliko ni problem u volji, koliko u uspostavljanju nekog unutrašnjeg konsenzusa sa samim sobom...niko ne voli da ga neko šikanira, pa ni kad sami sebi to radimo.Džaba dijeta ako u sebi čeznemo i vapimo za nekim dobrim, ukusnim zalogajem.
Čujem da se često javlja želja za slatkišima, to je normalno..ali se ona može utoliti i sa zdravim i ukusnim zalogajima, parčetom domaćeg kolača, npr.
Postoje stvari kojih svi možemo da se odreknemo, grickalice, fabrički slatkiši i gazirana pića su svakako nešto bez čega svi možemo.
Elem, uverena sam da je uvek bolja i dugotrajna dijeta koja sporo donosi rezultate, uz bilo kakvu fizičku aktivnost (koja nije mučenje), da je bolje  jesti hranu koju volimo (onu za koju je stručnjak izabrao kao zdravu i izbalansiranu)...nego se mučiti, jer mislim da nesrećan čovek ne može da smrša.
Mislim da je najvažnije uspostaviti balanst telo-duh, raditi i jesti ono što nas čini adovoljnim i spokojnim i telo će znati to da ceni.

Ljudi su razmazeni.

Samo to cu da kazem.

Ja sam epikurejac. Samo ću to reći.

Poenta je da se cvrsto odlucis sta ces dalje sa svojim zivotom i svojom kilazom.Da kazes sebi da je dosta. Mozes da se nateras na milion nacina. Moj nacin je da vidim sve one divne stvari u plakaru koje ne mogu da obucem. I da se zapitam da li je ta hrana vredna toga da se ne osecam lepo u svojoj kozi.
Kad pocnu da me bole ledja da li je to od kilaze? Jeste.
Kad mi fali 15 cm da zakopcam pantalone u kojima sam sial na posao, da li je resenje kupovina XXL garderobe, i jos bitnije-da li je tu kraj? Ne . Nije,islo bi dalje ili vise tacnije.
Kad tesko disem da li je to od kilaze? Da, jeste.
Kad pogledam na ulici druge zene sa decom da li se osecam zadovoljno? Ne.

Nijedna cokolada,nista slatko, niti torta, ni Bred Pit sa tortom u rukama ne moze da me spreci da dodjem do svoga cilja kad odlucim tako.
I nijedna vrsta hrane ne moze da me privolim da odustanem od toga da se ponovo osecam vrlo mocno.
Jer samtram da je moj izgled, plus moje govornicne vestine ,vestine pregovaranja, manipulacije mojadobitna kombinacija i za moj posao u kojem nema mnogo zena.
Eto....vazno je motivisati se.
Ipak ljudi su toliko ziveli bez te visoko kaloricne hrane mogu i ja.
I ta visoko kaloricna hrana je stetnapo zdravlje.
Sta ce mi veca motivacija?

Ma, ne... to je moja rekacija na onu varijantu - Jaoooo, tesko je promeniti se...

Naravno da je tesko, ali nemoj da kukas ako ne zelis da se promenis.

E, bre, da probam i ja ovo ? Ja da skinem 70, treba mi 9 meseci ... mnogo bre ....

Ja nemam karakter. A Boga mi ni granicu.

Kod mene postoje samo dva moda: gladan i prejeo se.

Ja sam skinula par kila tako što sam ubjedila sopstvenu kuvaricu, da smanji malo. Ona naime liječi stres tako što kuva, peče, mjesi...
Zamisli situaciju kad svaki put kad si kući osjetiš da se na šporetu krčka tvoj omiljeni ručak, a u rerni se peče 2-3 kg štrudle s makom.
I štrudla vruća i miriše i mami i zove... I tako je umal meni došao kraj.

Ja sam onda ucjenila / namolila dotičnu da malo ohane sa pečenjem i predje na lajt kuvanje - lajt u smislu sastava namirnica, ne u smislu količine.
I za sada mi odlično ide. Pošto je moja kuvarica genije svog zanata, sve što se na sto iznese je super ukusno i ono što je meni najbitnije sve dolazi u velikim porcijama.
Moje oči ne misle da ću ostati gladna. Moj želudac ne misli da je jadan i prazan.         
A ko je uspio da prebaci dozvoljeni broj kalorija jedući špinat, blitvu, salatu ... svaka mu čast

Inače ja nemam problem da odolim upakovanim stvarima. Kod mene u kući trenutno stoji Milka od 300 g sa lješnicima, Goldi keks, gomila štapića, čipseva, smokija... i ništa.
Ali da ima kolač sa višnjama, svjež, našla bi ga brže nego trenirani pas tragač.

I još jedna moja velika mana. Da govno staviš ispred mene i ostaviš ga dok gledam tv ili blejim u komp i njega bi smazala. Nema te hrane koju ja ne bih pojela kad mi je stalno pred očima ili pod rukom. 

Meni trenutno stanje savršeno odgovara. I zdravstveno i težinski.Nemam napde gladi, praktično jedem po čitav dan, a i nema ništa što mi se baš jede ni slatko ni slano.
Ali moja kuvarica je nezadovoljna. Novi režim ishrane ne dozvoljava joj da se oslobodi dovoljno stresa i želi da se vrati na staro. Ako se to desi ja ću da puknem ko onaj iz Pajtonovog filma.

I najviše mrzim one koji mi kažu - pa pusti je da kuva, ne moraš da jedeš. Ajd da vidim nekog ko je bio kod mene kući, a da nije otišao raskopčanih pantalona...

bravo sandra, ti si bog i batina ovog foruma

Zagrljaj za mog davno izgubljenog blizanca. 

Kad sam to procitala, setila sam se jednog skorasnjeg leta i rekla sebi... ova je opet na nekim drogama...

Patko, ne lazi bar nas koji te znaju...