Priča o Vasi Ladačkom

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta...

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
umrla je s trideset i nešto...

Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
al' je Vasa hteo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce...

Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom,
jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, sve je im'o ništa im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo, dušu svoju Đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši,
ali nije mog'o da ga nađe...

Mlad je, kažu, bio i kad je umro, sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i još pamte šta je zadnje rek'o...

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, čilaša...

Kada nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.

Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu,
kažu da je bio čudna sorta..

Caletova pesma

Ne pitaj me nikad vise zasto neven ne mirise
Ne secam se, to je prica duga
Ne pitaj me tu pred svima sta to na dnu case ima
Ne pitaj me nikad zasto cugam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo vino trazi
Ne pijem sto uzivam ni sto mi lepo stoji
Pijem da njega napojim

Ne pitaj me ne znam kaz'ti 'di ce koja zvezda pasti
'Di ce pasti dugme s mog kaputa
Ne pitaj me sto na kraju svi kerovi za mnom laju
Ne pitaj me nikad zasto lutam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo mesto trazi
Ne lutam sto uzivam nit' miris druma volim
Lutam da njega umorim

Ne pitaj me da l' je zima dok po rosi s ciganima
Brilijante za kravatu biram
Ne pitaj me zasto ptice ne slecu na svake zice
Ne pitaj me nikad zasto sviram

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo pesmu trazi
Ne sviram sto uzivam nije to pesma prava
Sviram da njega uspavam

D moll

Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam
I uvek dodje D-moll
Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I tesko prodje sve to

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je
Glupi D-moll uvek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta
Vodi me u svoj plavicasti dol

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll

Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan
Ali je lukav D-moll
Pusti da se svetla svud priguse, saceka poslednje zvezde namiguse
Vuce mi rukav, idemo

Plasi me on, gde si ti, hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc
Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju
Znam taj put, to je precica za bol

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od herendi porcelana
I jedan pulover
U kom si bila
Ostala je ploca Best Of Ry Cooder
I fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao zeljan dok me bude
Moja mila

Čovek sa mesecom u ocima

Sumoran i nem
jablan gromom razvaljen,
zagledan u čašu preduboku...
Bio mi je stran
i naizgled normalan,
al' tad mu spazih odraz meseca u oku...

On me oslovi:
"Pa, kako idu poslovi?"
Ma idu, progunđah, u vražjeg vraga...
Na to on planu naprasno,
odmeri me sablasno:
"Nemate vi pojma, braćo draga...

Ne znaš ti šta znaci ubiti grad...
Ne znaš ti bauke kaljavih rovova...
Ne znaš ti šta znači spavati sad,
kad sklopim oči, ništa osim tih krovova...

Kada sklopim oči, nebom naidju mobe,
zamirišu gostinjske sobe,
nebom svadba odzvanja...
Kada sklopim oči, nebom promiču lica,
zatreperi roj tamburica,
Dunav sedef odranja"...

Zverko ludila,
što si se probudila?
Crni ti je princ poljubac dao..
Al' neću se stideti
sto Boga neću videti,
jer, to i nije Bog kojeg sam znao...

"Ne znaš ti, nema oslobođenih...
Svaku tišinu mi granata prošara...
Spašen je taj prvi pogodjeni,
a svi su drugi večni taoci kosmara..

Kada sklopim oči, nebom naiđu lađe,
Zvona, lavež, komšijske svađe...
Miris svežeg oranja..
Ali, kada svane
vetri s reke zacvile...
To tuže vodene vile,
Dunav tamjan odranja"...

Jos jedna pesma o maloj garavoj

Citav zivot jurile me plave, sve neke iste kao kopije
E, moje plave, dosle ste mi glave, dosadne krvopije
Citav zivot jurile me buce, i stizale me uvek, bestije
Rumene buce, im'o sam vas tuce, sad bi nesto resije

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim
'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde, al' od sad cu bolje paziti
E, moje blonde, sve ste anakonde, drazesni paraziti
Citav zivot jurile me svetle, i skratile mi isti primetno
Ne, necu svetle, svetle jasu metle, 'ocu jednu s pigmentom

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim
'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim

Citav zivot jurile me takve, sve neke iste k'o iz fabrike
E, moje takve, da me niste takle, krvolocne barbike
'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim

'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim
'Ocu jednu malu, malu, malu, malu garavu, crnu kao mrak na tavanu
Da me greje kada zaveje, da se ne budim

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim

Zivot je more

Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke sto me vuku dnu...

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.

Život je more...

Ziveti slobodno

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo
Niko ziv se ne seca tolikih nesreca za jednog vezira
Oko tebe komsije podizu bedeme jeda i prezira
Tog jos nije bilo Ludama je milo Ostale je stid
Crne hronike i harmonike Sitan rock&roll
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju vise ne prolaze
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze
Plocnici Toronta Oci boje fronta Lozinka svih nas
Na sta se prica svodi? Parole o slobodi
Setaci-preletaci? Slaba potpora
Nije to glava-pismo Ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja vecni tam-tam otpora:

Ziveti slobodno Svetom se oriti
Okicen perom sokola Za urok protiv okova
Ziveti slobodno Pesmom pokoriti
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje
Probati jug ko zrno grozða sa dlana bogorodice
Liznuti so sa onog gvozða za koje vezu brodice
Slusati vetre kako gude u bele stepske jasene
Zajtiti vode koje bude gene u nama spasene

Cim se pomene fantom promene sevnu slemovi
Zali boze matore, oni se zatvore cim gazde podviknu
Upiru se deca da roðene oceve od lazi odviknu
Sta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj
Dokle, bre, da nas voza zli carobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi dzoker: Cuti, dobro je

Ma, citav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje

Ziveti slobodno Svetom se oriti
Okicen perom sokola, za urok protiv okova
Ziveti slobodno Pesmom pokoriti
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje
Svako je jutro novo usce Poteci kao recica.
Neka se trnje plete gusce Nebo je tvoja precica
I zdrobi lazne dijamante ko ljusku supljeg oraha
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka

Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja

Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane

Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: "Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati"

Svadba beše k'o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom

Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati"

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

Retko odlazim kući, a pišem još redje
I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne
Al' nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne

Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

Stih na asfaltu

Da mi je jos jedared proci Ilicom
Pa da becarac nasvrljam cirilicom
Tesko da bi drugi mogli resiti taj hijeroglif,
Al bi Neko znao da sam tu
Cipelice jedne bele zastale bi i prevele
Stih na asfaltu

Jednom cu u baladu da se prerusim
U refren sto se Tamo jos zapevusi
Pa da minem Starom Vlaskom
Da joj kosu sklonim daskom
I za uglom hitro zamaknem
Da pred nosom strasnog Bana, kao senka Petra Pana
Kapu namaknem

Preko krova i mansarde, osamucen daljinama
Da ostavim struk lavande medu njenim haljinama

Lagano se bore nanose Malo sta je jos po starom
Al okice moje sokice madijaju istim zarom

Ladica djindjuva po nebu prosuta
U jesen vetar primi miris Bosuta
Isprva mi nije nista al vec posle par gemista
Dopre izdaleka lagan prim
Pracen tercom suvog lisca s jednog hrasta kraj Belisca,
Stidljivo, sasvim

Sto sam joj kog vraga dao belu ruzu samoniklu
Sto li sam je povezao onaj krug na mom biciklu

Lagano se bore nanose Malo sta je jos po starom
Al okice moje sokice maðijaju istim zarom

Ringispil

Curi od jutros od četiri- pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.

Poliva kiša al' to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše.

Vreme se vuče k'o teretni voz,
gde li večeras da pomolim nos?
Klasika: "Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da.

Prolazi vreme, al' to mu je manir,
i sve je to plitko k'o plehani tanjir.
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj ovom svetu malo boje, čudo moje.

Veče se klati k'o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
- gravitacija začas uzima svoje.

Slab sam ja igrač za subotnje gužve,
al' shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko pijan lakše život odrobija.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.

Sustajem ,odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo vergla.
Nekad si me čudila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.

O, daj okreni...

sustajem, odustajem...

taj ringišpil u mojoj glavi...