никог од политичара, а најмање криминалце,шверцере и шпијуне...
али ако већ стављају нека ставе и остале.. и нека ставе Србе

Djindjic je bio samo jos jedna u nizu ajkula u moru politike!
Ali pred kraj zivota shvatio je da zeli nesto i da uradi od moci koju je imao! Da ostavi nesto iza sebe.
To ga je po mom skromnom misljenju i kostalo zivota!

ĐINĐIĆ - SRBIN PRED SMRT
 NIN, 04.03.2004; Strana: 17

Aleksandar Tijanić
Srbin pred smrt. Odmaknut od kriminala. Pred smrt. Odmaknut od stranaca. Pred smrt. Odmaknut od Bebe i Čede. Pred smrt. Odmaknut iz Zemuna. Pred smrt. Preseljen iz Berlina u Vašington. Pred smrt. Mudar. Ali, već mrtav. U povorci, iza kovčega, u DS koji se odrekao njegovih ljudi a njega beatifikuje, svako naslućuje da Đinđić nije bio samo ono što se videlo. Da nije streljan zbog onog što se znalo

O mrtvima, samo istinu. Godinu dana mislim - jesam li se ogrešio o Đinđića koliko on o mene. Da li sam baš u svemu bio dostojan našeg neprijateljstva. Jesmo li, obojica, mogli još žešće, bolje. Obostrana odiseja zlopamćenja.
Jesam li u stanju da na njegovom grobu, posle svega, napišem tačniji epitaf od Mali Sloba, kojim sam ga za života obeležio. Znam li danas više o onome šta je hteo i zbog čega je umro. Naslućujem li šta je njega ubilo. Koji ga je streljao. Koji presudio.
Šta bi rekao da ustane i vidi da su petorica - od šestorice - nosilaca njegovog kovčega, politički mrtviji od njega. A jedan, pak, mnogo življi no dok je Zoran bio živ. Kako bi primio što Čeda pokazuje prljave ruke, jer ga je on “slao” na takve zadatke. Ali, čistu savest - jer ga je, kaže, baš “tako naučio” Đinđić. Da li bi pljunuo u lice nauljenom Bebi zarad glupave tvrdnje kako ga je Zoran kopirao u svemu (“Izgledao je kao ja, govorio je kao ja”, Plejboj, mart).
Kako bi reagovao što njegov DS danas oličava Boris. A njegove dresirane štetočine Živković, Vesić, Milić, Janjušević, Kolesar, Batić, Korać, Lečić... ne smeju na ulicu usled oduševljenja građana. Koliko bi bio iznenađen što je Šešelj najveća srpska stranka. Ili što Sloba, makar trenutno, pobeđuje u Hagu.
Da li bi svoj život i svoju smrt smatrao patetičnim promašajem da vidi kako već savladani Koštunica, samo godinu dana docnije, zauzima premijersko, “njegovo” mesto. Da nema stila, mogao bi da sedne u njegov kabinet. Fotelju. Osveta, pravda ili ironija sudbe? Možda samo Srbija.

http://82.117.206.28/vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/94d75ad977eba0f4c1256e4d007b0fe4?OpenDocument

"djiki jeste jedan od najvecih srba, mozda medju 10 najvecih, mada, to ce mozda tek trvoja deca shvatiti...na zalost, ti ces ostati uskracen te spoznaje.."

По чему је Ђинђић један од 10 највећих Срба??? Једно су твоје симпатије према њему а друго су дела која је иза себе оставио. Треба много година да прође да се схвати нечија политичка величина. Хоћеш рећи да је у истом рангу са: Карађорђем, Књазом Милошем, Царом Лазаром, Св. Савом, Царом Душаном, Николом Теслом, Милутином Миланковићем, Вуком Караџићем, Чкаљом, Мијом Алексићем... Само ми реци једно његово дело које ће се вековима памтити у Србији.  

иза њега је доста дела остало, то је чињеница...
нека су нелегална, нека неморална, али дела су ту....

Valjda treba da stave one koji su pokušali da urade nešto pozitivno za Srbiju ili srpski narod.
Na primer, Mehmed-paša Sokolović je uradio više za srpski narod od Nikole Tesle. Šta je učinio Nikola Tesla za Srbiju? Ništa. Ali, Nikolu svi svrstavaju u najveće Srbe, a Mehmed-pašu niko. Kakva je logika u tome da stavljaju Srbe, a ne "kriminalce, švercere i špijune".
Karađorđe je bio hajduk, što će reći drumski razbojnik, znači kriminalac prema današnjim zakonima. Obrenovići su bili "trgovci" svinjama, što će reći šverceri, pošto su njihovi tovari prelazili skelama preko Save u Srem (Austro-Ugarsku), po pravilu u kasnim noćnim satima.
Pogrešna ti je logika. Đinđić je uradio mnogo za Srbiju, ali zaista će tek naša deca i unuci
moći da objektivno procenjuju njegovu ulogu u srpskoj istoriji.

Реци само једну ствар!

Poslednju otomansku despotiju u Evropi vratio je u red "civilizovanih" evropskih zemalja.
Iz XVII veka u XXI vek. Malo li je?

Бог те мазо, Србија била отоманска деспотија. И то је све сам Ђинђић променио?
А што је онда Коштуница био председник?

 Морам да се бацим на прављење значки са Ђикијем, идолопоклоника, лажних обожавалаца и милитантних талибанских следбеника је све више. Биће пара ко кише