Данас је рођендан великом српском хероју, великом војнику и заштитнику свога народа!

Више од 25 година провео је у активној служби бивше Југословенске народне армије  из које је избачен због деликта мишљења почетком 1985. године.

Ђенерал Младић, рођен 12. марта 1943. године, није запамтио лик свога оца кога су усташе убиле 1945. године у Суњу, родном месту Анте Павелића. `Срби су толико гинули у ратовима да се деца не сећају својих очева`, каже ђенерал Ратко. Кад је пошао у школу, у село Божиновци код Калиновика, желео је да буде учитељ. Нешто касније је променио мишљење јер је његов идол био груб према деци, шамарао их је и вређао. Са једанаест година одлучује да буде хирург, ко зна због чега му се допала та професија, али није му било суђено да се бави експлицитно хуманим послом. На крају уписује војно школовање које у самом старту није обећавало сјајну каријеру. Ратко је био одличан ђак, али је изабрао школу која је по правилу `спора` за напредовање. Определио се за Војноиндустријску школу у Земуну, из које се међу елиту тешко стиже. Касније Младић све војне школе завршава са одличним успехом, а командантно-штабну академију са просечном оценом 9,57 као први у ртангу.

Ратко није лако подносио да неко буде испред њега. Може се с` прилично поуздања рећи да је у таквом надметању био фер борац и да је, према сопственом казивању, био спреман да призна ако је неко у нечему бољи одд њега. Он би то данас свакако и учинио, али међу људима које је сретао изгледа се није појавио такав. На први поглед Ратко оставља утисак преко сваке мере самоувереног, па и надменог човека. Воли да говори, и  то чистим језиком, који је резултат савршеног механизма за размишљање. Његове су примедбе оштре, тачне, а запажања пецизна. Склон је да сасвим јасно види оно што другима није доступно, да важност појединих ствари, гестова, речи или података разуме потпуно другачије од очекивања. У томе је, кажу западни војни аналитичари, била његова врхунска војничка предност.

Своју командантску каријеру започео је у Скопљу 1965. године, као потпоручник, а од своје 22. године и као командир аутоматичарског вода. Сведоци из времена његове официрске младости тврде да је био савршено строг, али никада груб и да његов војник није могао да оде изјединице без добре обуке. Међутим, његова навика да се сукобљава са старијим по чину или са људима који имају било какав ранг у хијерархији који је изнад његовог, није га напуштала.

Војском Републике Српске, од самог оснивања 15. маја 1992. године командовао је ђенерал Ратко Младић. О јединству ове војске говори и јединствена команда главног штаба, чији се састав није мењао за сво време рата. Војска Републике Српске је 1996. године прославила прву своју славу, Видовдан, у миру.

Ратна збивања на територији бивше СФРЈ учинила су да у једном тренутку ђенерал Ратко Младић постане митским ореолом обавијена личност, херој и војни командант, али и да неправедним стицајем историјских околности, пре свега због огромне љубави према своме народу, кога је био спреман да брани по сваку цену, буде оптужен од стране такозванок Хашког трибунала. Ђенерал Ратко Младић је од 2002. године један од најтраженијих људи на свету.



СВИ СУ СРБИ РАТКОВИ ВОЈНИЦИ !!!

Свака част Младићу, али није он српски херој. Српски хероји не губе ратове и народ који штите не завршава у избеглиштву. Још мање им се дешава Сребреница, а најмање су комунистички генерали. Ратник који изгуби рат се преда победницима и скине хипотеку са свог народа.
Наши славни преци су појам СРПСКОГ ХЕРОЈА дигли на јако висок ниво, и немојмо их вређати...

Ne smatram ga herojem, ali ga smatram srbinom i ne mislim da je kriv za sve sto ga optuzuju. Zao mi je sto ima zivot kakav ima, sumnjam da je to zasluzio... ali jebiga...

Ne smatram ga herojem, ali ga smatram srbinom i ne mislim da je kriv za sve sto ga optuzuju. Zao mi je sto ima zivot kakav ima, sumnjam da je to zasluzio... ali jebiga...

1. Херој јесте
2. То што је рат изгубљен, није његова лична кривица нити је избеглиштво.. Ми смо ипак нешто добили, а то је Република Српска, тј. Српска земља, а да није било њега и таквих као што су он, не би имали ни то.
3. Сребреница.. лол... доказано је да је медијска намештаљка, баш пре неколико дана је било на суђењу Слоби...
4. Народ не жели да се он преда.. погледај мало Хрвате, они су за своје протествовали, цео народ.. а ми.. треба да нас је срамота...
5. Са славним херојима, потпуно се слажем, али овде их нико не вређа.. и Ратко је херој, времена су другачија..

По мом мишљењу он је стварно херој а ви мислите шта хоћете. Као друго он нити је наредио покољ у Сребреници нити је крив за њега! Нека те бог чува Ђенерале...

Ratko jeste heroj, on nije kriv zato sto je rat izgubljen, on je svoj deo odradio vojnicki i kako treba. Bitno je da nije izdao svoju zemlju i svoj narod, kao sto su to mnogi uradili i kao sto mnogi to i sada rade.

Naravno da je heroj!

Ziveo nam djenarale jos mnogo godina, ziveo nam na slobodi!

Ovako ja bas i ne zamisljam slobodu kako on zivi

Radku svaka cast (i ostalima, cija imena nisu poznata...bar meni) !
Nikako nije zasluzio da mora da se krije i bude predmet vredjanja.

A sto se tice onih 'pravih' srbskih heroja iz istorije od kosova pa nadalje. Narodne pesme i price su stvorile mitove i legende koje bas nisu uvek 100% tacne. Sigurno su i ti ljudi imali neke mane i nisu polu bogovi kao sto pesme kazu. To nikako ne smanjuje nicije junastvo, ali ne oduzima pravu Radku da se nadje u drustvu najvecih srbskih vodja, kao sto neko kaze : druga su vremena.
Ko zna kako bi se Kraljevic Marko snaso u Bosni 92 ?