Djelić: Neću biti premijer :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Vlada- neformalno i formalno
Božidar Đelić: Naravno da je bilo nekih neformalnijih sastanaka i dogovora gde se došlo i približavalo jednoj strukturi izvršne vlasti koju bi formirali Demokratska stranka, DSS i G17 Plus. Znači, ne želim da obmanjujem građane, došli smo do jednog broja dodirnih tačaka, ali očigledno je da nema dovoljno volje sa druge strane stola da se ovaj posao zaokruži.

Gost: Božidar Đelić, kandidat Demokratske stranke za premijera Srbije
Voditelj: Jugoslav Ćosić

Prvi put od kad traju razgovori, ako se taj nivo komunikacije može nazvati razgovorima o formiranju Vlade, Demokratska stranka saopštila je da postoji konkretan predlog podele ministarskih resora. DS je, naime, prema rečima potpredsednika Dušana Petrovića Demokratskoj stranci Srbije dala dva predloga raspodele ministarstava. Jedan u kom bi premijer bio Božidar Đelić i drugi prema kom bi premijer bio Vojislav Koštunica. Demokratska stranka Srbije na ove predloge do sada nije odgovorila. Gost Poligrafa večeras je kandidat Demokratske stranke za premijera Božidar Đelić, gospodine Đeliću, dobro veče. Jedno vreme je Demokratska stranka ćutala, poslednjih rekao bih desetak dana, dve nedelje, do juče, to se promenilo, nekako izgleda kao da je DS izgubila strpljenje čekajući Godoa, da upotrebim tu parafrazu.

Đelić: Ne, mi ne gubimo strpljenje. Ali, svako ima sopstveni nagon, temperament, ja sam od onih malo temperamentnijih, emotivnijih i naravno da kada me susreću građani svakog dana i kažu - pa, dobro, dokle ćete vi ovako, i kažu - pa, vi ste svi u istom košu, naravno da nam se to ne sviđa, jer to jednostavno nije tačno. Ovo što je govorio gospodin Petrović juče, to je sve naravno apsolutno tačno. Pogledajte aktivnost Demokratske stranke, čim su bili poznati rezultati predsednik Tadić po Ustavu je pozvao sve parlamentarne stranke da dođu i da predlože njihove kandidate za mandatara. Samo je Demokratska stranka predložila sopstvenog kandidata, sve druge su pričale o drugim stvarima. Posle toga smo inicirali razgovore sa Demokratskom strankom Srbije i posle toga jedan broj bilateralnih sastanaka, desio se jedan sastanak u troje, znači mi, Demokratska stranka Srbije i G17 Plus. U međuvremenu sijaset bilateralnih otvorenih i nešto manje otvorenih za javnost pokušaja je imala Demokratska stranka i sada, dobrih dva meseca posle ovih događaja, mi smo našli za shodno da kažemo apsolutno jasno i transparentno građanima ko pokušava, a ko koči, ko je šta predložio, a na šta niko ne daje nikakav odgovor. Jednostavno ne želimo da nas građani stave u isti koš. Mi smo predložili dve veoma jasne opcije, jedna je, koja bi poštovala izbornu volju građana, a to je da Demokratska stranka da premijera. Tu pokazujemo da smo spremni što se tiče finansija i MUP-a, da druge stranke okupiraju ta mesta, tako da nema nikakve nevidljive niti apsolutne nužnosti da premijer i ministar policije budu iz iste stranke, kao što se nekad pokušava predstaviti, ipak što se tiče finansija. I sad druga opcija, pošto posle dva meseca je bilo evidentno da DSS ne želi da prihvati da Demokratska stranka ima premijera, da je druga opcija moguća, ali u paketu, da eventualno Demokratska stranka Srbije da premijera, da ne okolišamo, da to bude gospodin Koštunica, ali u tom slučaju, pošto se onda značajno odstupa od izborne volje građana, da se tu mora prepoznati činjenica, a to je da Demokratska stranka ima većinu mandata u toj Vladi i da drži neke ključne resore koji su, i tu smo veoma jasno sada svima predočili, finansije, odbrana, inostrani poslovi i policija.

B92: U redu, Vi ste učestvovali u koncipiranju ovog predloga, jeste li dobili bilo šta što bi ličilo na odgovor od Demokratske stranke Srbije?

Đelić: Što se tiče Demokratske stranke Srbije nažalost ne, videli ste, imali smo jedan broj pokušaja da se zamene teze, da se kaže da se ne može govoriti o Vladi dok se priča o Kosovu, onda je rečeno da ćemo posle Uskrsa nešto ubrzati. Nažalost, ništa se zvanično nije tu desilo. S G17 Plus je naravno bilo razgovora, malo sam bio iznenađen kad sam video da su rekli da nisu konsultovani.

B92: Pa, jesu li ili nisu, sudeći prema informacijama iz stranke mogli bismo zaključiti da oni apsolutno stoje po strani?

Đelić: Ne, jasno je da se ne može napraviti Vlada demokratskog bloka bez dogovora tri strane, a to su Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 Plus.

B92: Ko ne govori istinu, gospodine Đeliću?

Đelić: Ja sam bio na jednom sastanku s gospodinom Tadićem i gospodinom Dinkićem, gde smo govorili o detaljima nekih elemenata izvršne vlasti, ne da smo tu nešto zaključili, ali sigurno je da tabela koju sam u početku ja napravio, onda s kolegama iz Demokratske stranke prepravljali, i to je u krajnosti ono što je predočeno Demokratskoj stranci Srbije, a Nova Srbija i G17 Plus su očigledno dobili od njih, to je nešto što je svima poznato. Demokratska stranka apeluje da u ime ove zemlje i ovih građana napokon napravimo ovu Vladu.

B92: Šta je u suštini predmet spora? Dakle, da li se radi o pristupu u pregovorima, u načinu na koji se pregovara, o tome ko će zapravo voditi pregovore ili se radi o podeli ministarstava?

Đelić: Mi smo pokušali, da kažem, na demokratski evropski način. Prvo, ustavna procedura, posle toga sastanci koji su jasno naznačeni za javnost oni koji pregovaraju, međutim, onda je došao, setite se, neki šesti princip, pa onda neka odstupanja, odlaganja i onda smo mi rekli - u redu, možda je lakše da pokušamo bilateralno, na nekom nižem intenzitetu i na višem nivou i da pokušamo da dođemo do rešenja.

B92: Dobro, Vi ste u Srbiji, niste u Finskoj, gospodine Đeliću, verovatno znate kako se pregovara u Srbiji.

Đelić: Mi pokušavamo apsolutno sve. Mogu vam reći, na primer, da na onom jedinom trouglu koji smo imali umesto da se dogovorimo oko onoga što treba da uradimo za građane i DSS i G17 Plus su nam rekli da treba prvo da se odredi mandatar i da po nekom kancelarskom principu onda ta osoba, a i na tom istom sastanku je rečeno da to ne može biti kandidat Demokratske stranke, da onda ta osoba nas pozove na konsultacije, da eventualno predlaže te vizije i programe. To je naravno nešto što nije prihvatljivo imajući u vidu prvo rezultate ovih izbora, i drugo, stvar koja je veoma važna, to je da je prevashodno važno da se mi dogovorimo oko programa delovanja, šta je to što ćemo mi zajedno uraditi, a ne ko će šta raditi.

B92: Je li to bio jedini kontra predlog s druge strane, mislim na Demokratsku stranku Srbije, da se najpre odredi mandatar pa da on onda vodi pregovore o formiranju kabineta?

Đelić: Naravno da je bilo nekih neformalnijih sastanaka i dogovora gde se došlo i približavalo jednoj strukturi izvršne vlasti koju bi formirali Demokratska stranka, DSS i G17 Plus. Znači, ne želim da obmanjujem građane, došli smo do jednog broja dodirnih tačaka, ali očigledno je da nema dovoljno volje sa druge strane stola da se ovaj posao zaokruži, i sad želimo da pozovemo sve, dovoljno odgovornosti... Nemojte očekivati od mene da sad ja ulazim u detalje, jer očigledno je da, ne treba ugrožavati te pregovore, mogu vam reći da nekoliko elemenata.

B92: Očekujem od Vas da kažete ono što se zaista događa u meri u kojoj to zaista možete kao političar, jer su građani čini mi se u stanju konfuzije, ako mogu da upotrebim tu reč, kad je u pitanju formiranje Vlade. Maločas se žalite praktično građanima da, kako da kažem, tu negativnu slavu dobija i na sebe navlači Demokratska stranka, ali Vi ste isto nekomunikativni.

Đelić: Mi smo veoma komunikativni i svaki put kada treba komentarisati dokle smo stigli mi smo izlazili u susret koliko medijima, toliko i građanima. Želim isto da kažem da, evo nekoliko primera, veoma je bilo jasno kada je predsednik Tadić dao otvorenu podršku načelniku Generalštaba generalu Ponošu, da je rekao da u slučaju da se formira Vlada on tada bude predsednik Republike, što je ipak dosta izvesna stvar koja će se desiti, da će on podržati generala Ponoša. Znači, to je očigledno jedna od veoma važnih stvari za Demokratsku stranku, jer stabilnost, bezbednost koja se ponekad potcenjuje kod nas, dalji napredak naše zemlje prema evroatlantskim integracijama u domenu bezbednosti su od ključnog značaja, i to je jedan od elemenata koji se tiču ovih pregovora na kojima mi insistiramo.

B92: Da li su se predsednik Tadić i premijer Koštunica videli ovih dana ili nisu?

Đelić: Prema mojim saznanjima ovih dana ne, ali bilo je nekih sastanaka, ja bih se nadao da će se oni sastati veoma brzo.

B92: Kada su se videli, gospodine Đeliću, prema Vašim saznanjima? Ja vam sad citiram novosadski Dnevnik koji tvrdi da su se videli čini mi se za ovaj vikend.

Đelić: Dobro, ja sad ne idem iza jednog i iza drugog, ne bi bilo veoma ozbiljno da pričam o tome, ali jasno je da onaj, da kažem, ako već treba da se desi jedan takav dogovor, predsednik Tadić je rekao nebrojeno puta da je spreman za njega odmah, a sa druge strane je rečeno treba da se razgovara o Kosovu, pa onda je došlo do jednog dogovora da zajedno, kao naznaka buduće većine, izglasamo dopunu zakona o budžetskom sistemu koji bi omogućio da ova Vlada ne izvrši finansijski državni udar. I oni su uprkos tome, i naše dobre volje da ih izvučemo iz tog sosa, srljali i dalje i uradili i doneli ovu uredbu za koju moram da vam kažem, večeras će Demokratska stranka pokrenuti i jedan postupak ispred Ustavnog suda tek tako da se pokaže da nije po onom starom sistemu APP, ako prođe prođe, svako čudo tri dana. To je suviše ozbiljna stvar da bi se tolerisala, kao naravno bilo kakav pokušaj da se pokuša odugovlačiti posle 14. maja datum formiranja Vlade, jer tu je kao i oko finansiranja budžeta izričit - nema odstupanja od 14. maja.

B92: Ima li, gospodine Đeliću, smisla verovati u fraze koje dolaze iz DS-a, iz Demokratske stranke Srbije o tome da je demokratska opozicija zrela, da je vreme, da može da napravi Vladu, ako je stepen nepoverenja toliki da ne možete da se dogovorite ni oko privremenog predsedavajućeg u Skupštini ili predsednika Skupštine? Kakav smisao onda ima takva Vlada u kojoj je nepoverenje toliko?

Đelić: Znate kako, hajde da vidimo ko šta radi, mislim da građani već vide malo bolje ko šta radi. Mi smo predložili pošto smo znali, a dogovorili smo se na onom trojnom sastanku da ćemo zajedno izglasati dopunu zakona o budžetskom sistemu, u roku od 25 minuta moj tehnički izaslanik se dogovorio sa tehničkim izaslanikom iz G17 Plus oko teksta tog, to nije veoma komplikovani posao. Dobro, posle toga je G17 sam predložio, što nije trebao nego smo svi zajedno trebali da predložimo taj tekst, ali to nije tako bitno. Posle toga videli smo da Demokratska stranka Srbije ne pokazuje volju da konstituišemo onaj jedini organ koji nam je potreban, a to je privremeni predsednik. Mi smo predložili osobu koja nije kandidat za mesto predsednika Skupštine i naznačili da je to signal dobre volje sa svih strana i G17 Plus je podržao naš predlog.

B92: Ja Vas nisam pitao ko je kriv, ja sam samo pitao ima li takva Vlada smisla ako do te mere ne verujete jedni drugima.

Đelić: Vidite, nije to pitanje da li verujemo jedni drugima, nego moramo da radimo zajedno u interesu građana i da sprovodimo ovaj program. Ja sam ovde večeras s vama kao odgovoran čovek da vam kažem šta je sve to što je Demokratska stranka preduzela i što će ona preduzeti.

B92: Dakle, nisu iscrpljene sve mogućnosti za pregovore o novoj Vladi?

Đelić: Možda su građani iscrpljeni, verujte, kako da kažem, mogu da kažem da ni meni nije lako, ali to je posao za koji smo mi izabrani, znači tu nema odstupanja. Na nama je do ustavno određenog roka, a to je 14. maj u ponoć da formiramo većinu i da se izglasa Vlada, jer ponovljeni izbori od kojih se Demokratska stranka uopšte ne boji, jer mislimo da ćemo mi relativno govoreći bolje proći.

B92: Da li je to baš tako, gospodine Đeliću?

Đelić: Taman je tako, ali 90 posto naših građana neće nove izbore.

B92: Zašto je onda Demokratska stranka toliko popustljiva prema Demokratskoj stranci Srbije?

Đelić: A gde smo to popustljivi? Mi smo samo konstruktivni.

B92: Evo, navešću vam primer, Demokratska stranka je odustala od izbora za predsednika recimo, to je veliki kompromis koji je DS napravio i ja Vas pitam to zbog toga što želim da Vam postavim jedno drugo pitanje. Kako tumačite tu vrstu ponašanja vašeg mogućeg partnera u Vladi, Demokratske stranke Srbije, stalno govorite da DSS traži nešto što mu ne pripada, kako tumačite tu vrstu ambicije? A ja Vas sad suočavam s jednom vrstom analize, ne kažem da je jedina naravno, a ta je analiza da je DS previše popustljiv i da to Demokratska stranka Srbije prosto to koristi.

Đelić: Demokratska stranka kao najveća u demokratskom bloku i samim tim i najodgovornija, u poslednje dve godine je u više navrata pokazala smisao za državu, za budućnost, za srednji rok, a ne samo za kratkoročne političke poene, i to su naši građani prepoznali i mislim da je to jedan od razloga zbog kojih smo dobili dva puta veću podršku i dva puta veći broj mandata.

B92: A da li bi ovi razgovori izgledali drugačije da smo imali predsedničke izbore?

Đelić: Samo da odgovorim na vaše pitanje. Tu postoji sa jedne strane konstruktivnost, spremnost na ustupke i krupne, jer nigde u Evropi danas nema premijera koji nije bio prvi u tom bloku koji formira Vladu, a da nije imao najveći broj glasova, to bi bio presedan u Evropi danas. Mi smo spremni i na taj ustupak ukoliko se on prepozna i naši glasači će videti da na taj način nećemo izneveriti ono što su oni nama dali kao mandat, budemo u stanju da imamo većinu u tom kabinetu, ne da bi se preglasavali na svakoj sednici, jer je to besmisleno, nego da bi bili u stanju oko ključnih resora da sprovedemo u realnost onaj program za koji smo dobili podršku. Nismo ovde da brojimo broj fotelja nego da radimo, izvinite ako to malo zvuči kao floskula, da sprovedemo u realnost one mere za koje smo dobili podršku. I mi pokušavamo sve u granici te izborne volje da uradimo sve što je u našoj moći da dovedemo i druge aktere u ovoj Vladi, jer mi ne možemo, to se ponekad brka u javnosti, mi ne možemo sami zato što imamo 64 mandata, a treba 126 glasova da napravimo ni većinsku, ali ni manjinsku Vladu ukoliko u jednom momentu ne dobijemo 126 glasova. Mi smo čak, setite se, pre dve-tri nedelje rekli da smo spremni i da preuzmemo odgovornost i za jednu manjinsku Vladu. Ako je nekima problem da budu u Vladi s nama neka nam daju podršku da uradimo ono što je potrebno za naše građane. Naravno da to je lošije rešenje.

B92: I verovatno nerealno u ovom trenutku, je li?

Đelić: Videćemo, očigledno je da nažalost postoje određeni kontakti između DSS-a i Srpske radikalne stranke i videli ste i sami da je portparol DSS-a danas potvrdio da je matematički sve moguće i da oni i dan-danas ne isključuju mogućnost da naprave Vladu s radikalima.

B92: Matematički je moguće, a da li je realno i da li imate bilo kakvih informacija, jer to je danas pomenuo i predsednik vojvođanskih socijalista gospodin Bajatović, on je pomenuo tu opciju, rekao je - to nije pretnja, nije nikakav nagoveštaj, to je mogućnost koja se otvara kao realna. Da li je ona za Vas realna?

Đelić: Mi ne možemo da špekulišemo.

B92: Šta je za Vas realnije, to ili izbori?

Đelić: Najbolje za Srbiju je većinska Vlada demokratskog bloka, druge stvari su moguće, bile bi rđave za Srbiju. Manjinska Vlada koju predvodi Demokratska stranka bi uspela da sprovede program ali bi bila nešto ranjivija od većinske Vlade, a jedna Vlada radikala i DSS-a bi naišla na veoma žustru, veoma jaku opoziciju od strane Demokratske stranke i bila bi rđava po našu zemlju.

B92: Da li Vi imate bilo kakvih informacija o tim mogućim špekulacijama da se produži rok za formiranje Vlade iako je Ustav dosta jasan, čak je i gospodin Andreja Mladenović, portparol DSS-a danas demantovao da se o tome uopšte razmišlja? Međutim, mi smo svedoci mnogih informacija koje su se na kraju ispostavile kao tačne.

Đelić: Stvari su jednostavne, Uredba o privremenom finansiranju je finansijski državni udar.

B92: I to se činilo nerealnim i nemogućim, pa se desilo.

Đelić: Dalje odlaganje formiranja Vlade je veoma blizu državnog udara i u tom momentu moramo biti spremni i na različite forme akcije kao građani i kao konstituisane snage u ovoj zemlji, jer jednostavno, jednog momenta u potpunosti izlazimo iz ustavnog okvira i moramo preduzeti seriju drugih mera da bi se sve ovo vratilo u jedan demokratski ustavni okvir.

B92: Gospodine Đeliću, Srbija u ovom trenutku nema Ustavni sud, a mogla bi doći u situaciju kao i Ukrajina u ovom trenutku u kojoj dva suprotstavljena politička bloka imaju ključne ljude na državnim pozicijama, jedan predsednika, a jedan premijera, ali razlika između Ukrajine i Srbije je u tome što Srbija nema Ustavni sud, nema ko da presudi.

Đelić: Ima i jedna druga razlika, a to je da u ukrajinskom slučaju imate i predsednika i premijera koji imaju puni mandat, a u ovom slučaju imamo samo predsednika koji ima puni mandat i odlazećeg tehničkog premijera koji jednostavno u ovom momentu nije pokazao, pošto je istovremeno i predsednik jedne stranke koja je nužna da bi se formirala buduća Vlada demokratskog bloka, možda dovoljno ažurnosti, žurbe, brige da formiramo što pre ponovo jednu Vladu koja bi imala taj puni kapacitet. To je, čini mi se, veća razlika između Srbije i Ukrajine.

B92: Razumem, ali sad mogu da Vam kontriram s pitanjem zbog čega postoji jedna partija koja ima 65 poslanika, ima takav respekt partija koja ima 33. Sada bi otvorili jednu novu temu.

Đelić: Da li želite da kažete, gospodine Ćosiću, da smo krivi zato što smo odgovorni, zato što želimo da se držimo demokratskog principa?

B92: Ne, samo pokušavam da...

Đelić: Znači, naravno, šta želim da kažem time?

B92: Samo pokušavam da saznam šta je motiv.

Đelić: Sve ima svoj limit, postoje granice svemu, postoje granice vremenske, 14. maj je jedna granica i strpljenje građana je druga granica.

B92: Šta će se desiti onda? Ustav kaže ukoliko se Vlada ne formira do 14. maja predsednik ima obavezu da raspusti Parlament i da raspiše izbore, ali nema preciznijih eksplikacija ove ustavne odredbe, šta će se desiti ako do 14. maja ne postignete dogovor, ne napravite Vladu.

Đelić: Pa, Bože, ako je Ustav izričit zna se šta je lek, a to je da predsednik raspisuje izbore, naravno da će raspisati te izbore. I mi ćemo u tom slučaju imati kristalizaciju recimo dve jasnije opcije i nažalost, mislim da će to biti malo burniji izbori i nažalost, vreme koje Srbija ne bi smela u ovom momentu da izgubi, jer kao što vidimo, od Evropske unije, pa do onih koji žele da budemo punopravni pregovarači oko pitanja Kosova i Metohije, se apeluje na konstituisanje jedne Vlade s punim kapacitetom.

B92: Da li je ovo poslednja linija zahteva koje imate prema Demokratskoj stranci Srbije, da li ćete pokazati novu fleksibilnost ako dođe do...?

Đelić: Naravno da smo mi ovde da pregovaramo, nema tu nikakvog elementa ucene, nismo u demokratiji da ucenjujemo jedni druge, ali mi smo samo rekli, pošto provlače se neke glasine da navodno Demokratska stranka nije preuzela inicijativu. Ja sam vama i vašim gledaocima cenjenim večeras predočio seriju akcija, a ima i drugih koje smo preduzeli da dođemo do Vlade. Mi smo sada veoma jasno rekli, postoje dve opcije, jedna gde po izbornoj volji građana Demokratska stranka ima premijera. Spremni smo na ustupak da dva ključna resora, finansije i MUP, imaju druge dve partije koje će ući u tu koaliciju, ili druga opcija, zbog toga što Demokratska stranka Srbije je u više navrata rekla da želi da Demokratska stranka ne da premijera, a i G17 Plus umesto da kaže - hajde da poštujemo izbornu volju građana, je predložila šesti princip koji dođe do istog, nije šija nego je vrat, nego da Koštunica bude premijer. I mi smo rekli - u tom slučaju, to je moguće, ali pod uslovom da onda Demokratska stranka ima većinu u toj Vladi, ne da bi se preglasavali, ali isto da niko ne bi mogao nas da preglasava, i da budemo u stanju da imamo ključne resore, jer samo na taj način milion ljudi, nešto manje, koji su glasali za nas mogu biti sigurni da ih nismo izneverili.

B92: Ali, sad ste rekli, gospodine Đeliću, nešto što je...

Đelić: Nova afera, mi sad samo očekujemo odgovor i da kažemo opcija jedan ili opcija dva ili opcija 3, šta je to što vi predlažete. Vreme je, evo, danas smo veoma blizu ovih momenata, ja nekako kad gledam sve ovo pitam se, mada mi smo pripremili odgovarajuće tekstove i elemente, što platforme, što zakona, podzakonskih akata, ali mi još nismo došli do onog elementa kada bi mogli da usaglasimo taj dokument, platformu zajedničkog delovanja, a onda strukturu izvršne vlasti, te onda nekih kadrovskih rešenja, pa sve do svega onoga što mora da obezbedi jedan miran prelazak na jednu Vladu koja će imati pun kapacitet da četiri godine radi. I ono što se izgubilo iz vida, to je da ona mora da dovede ovu zemlju do praga Evropske unije, da nas osposobi da uđemo do onog momenta, da kažemo Evropi - mi smo spremni, vaša je politička odluka kada ćete nas primiti. I moram isto da kažem gledaocima večeras da mi nismo zaboravili ni zapetu, ni crticu, ni tačku, ni slovo od predizbornih angažmana - ukidanja poreza na kupovinu prvog stana, bela šengenska lista do kraja 2008. godine i već mogu nastaviti neko vreme, ali vidim da često u medijima kažu - pa, dobro, to je za kasnije. Samo moja poruka je da mi nismo zaboravili da smo dobili mandat na bazi jednog programa koji se zove 'Za bolji život' i da želimo da ga sprovedemo u realnost.

B92: Gospodine Đeliću, maločas ste rekli nešto što je čini mi se u suprotnosti s Vašim vrlo tvrdim izjavama, mislim na partijske izjave, rekli ste - mi smo tu da pregovaramo, kad sam Vas pitao da li je ovo poslednja linija iza koje nećete ići, Vi ste rekli: „Mi smo tu da pregovaramo, bićemo fleksibilni“, da li to znači da ćete odustati od ovih ministarstava za koja ste govorili da su neophodna da Demokratska stranka kao najveća stranka u toj Vladi ispuni svoja predizborna obećanja, da približi Srbiju Evropskoj uniji, da isporuči ratne zločince? Da li ćete odustati od onih ministarstava koja omogućuju, sad citiram predsednika Tadića i ljude iz Vaše partije da „realizujete te ciljeve“? Gde je ta granica, gde je granica kompromisa?

Đelić: Naravno da postoji granica, postoji, da kažem, ovo što je sada obelodanjeno je veoma blizu granice Demokratske stranke. Znači, kada govorimo o jednoj drugoj opciji sami vidite da one nisu kompletne, znači treba ispregovarati mnoge druge stvari oko toga, niti su sva ministarstva tu, niti su sve agencije i celokupna aparatura države nije time iscrpljena, i samim tim postoji prostora za dalje pregovore. Ali veoma je jasno naznačeno šta je to što prema nama je nešto što poštuje izbornu volju građana. Znate, Demokratska stranka je odgovorna, državotvorna, ali naravno da postoji granica između odgovornosti i onoga kada neko pokušava od Demokratske stranke da napravi jednog korisnog idiota. E, sad želim da kažem, za sve one, 920.000 ljudi koji su glasali za nas i koji, verujem ne mali broj njih nas gleda večeras, da mi tu granicu preći nećemo, to je veoma jednostavno.

B92: Gospodine Đeliću, ima još nekoliko vrućih tema za koje bih želeo da Vas pitam. Naime, savetnik predsednika Tadića gospodin Leon Kojen je podneo ostavku na poziciju savetnika i koordinatora u državnom timu. Ima jedan čudan rasplet, naime, ispostavilo se da će gospodin Kojen ostati u državnom timu po nagovoru premijera. Kako vidite tu ostavku i kakva je priroda razgovora predsednika Tadića i spoljnopolitičkog tima predsednika, da citiram da citiram austrijskog kancelara, „njegovih ljudi“, sa austrijskim kancelarom, gospodinom Alfredom Guzenbauerom, o Kosovu, zbog kojih je gospodin Kojen podneo ostavku, jer tih razgovora je očigledno bilo?

Đelić: Želim prvo da kažem da mi je žao što je gospodin Kojen dao ostavku na mesto savetnika i najavio njegovu ostavku kao koordinator tog pregovaračkog tima zato što je, ja mislim i mnogi će se složiti...

B92: To lepo zvuči da Vam je žao, ali čovek nije bio obavešten o sopstvenom poslu.

Đelić: Druga stvar koju želim da kažem to je da svi oni koji su u tom pregovaračkom timu su izloženi već dugo ogromnim pritiscima i u ovom momentu kada se prema nekima.. neki žele da se približe rešenju pod znacima navoda, tog statusa imamo velike pritiske i veliki broj pokušaja da se podeli Srbija, da ono što je jedinstveni stav bio da se to na neki način podeli, da se uvede razdor. I videli ste i sami da je gospodin Guzenbauer, kancelar Austrije, demantovao da je on tako nešto rekao. Želim samo da vam kažem, koliko danas mislim gospodin Berns je demantovao da je na bilo koji način rekao da će SAD sami priznati nezavisnost Kosova mimo Saveta Ujedinjenih nacija, to je veoma jasno rekao.

B92: Što znači da možda neće?

Đelić: Želim isto da vam kažem da svaki dan imate to, na primer, 16. aprila Vlada Republike Srbije je demantovala vest prema kojoj gospodin Koštunica je pregovarao takozvanu izlaznu strategiju sa Rusima i Amerikancima u slučaju da ne prođe Ahtisarijev plan. Znači, svaki dan mi demantujemo ili neko drugi demantuje, jer ima pokušaja plasiranja...

B92: Ali razgovora je bilo nesporno o kojima gospodin Kojen nije bio obavešten.

Đelić: Ja želim samo da kažem, a tih razgovora, kao što je predsednik Tadić rekao, nije bilo mimo državne politike koja postoji, da je kancelar to demantovao, da imate i sa strane Vlade i američke administracije i mnogih drugih mesta puno tih informacija koje dolaze što iz nekih krugova, što iz neznanja, nepreciznosti i ja se nadam da će biti način da gospodin Kojen radi. Ali što se tiče pregovaračkog tima jasno je bilo da dve ključne osobe koje operativno vode, jedna predstavlja Vladu Republike Srbije, a druga predstavlja predsednika Srbije, i predsednik Tadić je već naznačio da će jedna druga osoba, gospodin Bataković, ambasador Bataković preuzeti mesto gospodina Kojena ukoliko on odluči da da ostavku.

B92: Za ovo pitanje svakako imate interesa...

Đelić: Samo da kažem još jednu stvar, to je da pošto je ovo tehnička Vlada koja je u februaru sama sebe ograničila na tehničke poslove, a što znači da ne može kadrovski odlučivati, što se tiče pregovaračkog tima poslednju reč ima Skupština, koja je u februaru potvrdila što pregovarački tim, što našu platformu. Tako da to treba doći i do Skupštine.

B92: U redu, ali koju još nemamo u ovom trenutku.

Đelić: Koju imamo apsolutno i po Ustavu ona je apsolutno konstituisana verifikacijom dve trećine njenih članova, nema nikakve mistifikacije.

B92: Tako je, ali ne radi, kad kažem nema mislim ne radi, rekao sam ne radi praktično, to je...

Đelić: Radi, ljudi dolaze, rade, ali naravno mi bi hteli da....

B92: U redu. Gospodine Đeliću, ovo će Vas svakako zanimati, ovo je vest dana. Naime, sva je prilika da se jedna od najvećih privatizacija u Srbiji, privatizacija Rudarsko topioničarskog basena Bor neće završiti slavno sa prvoplasiranim na listi, izgleda je Kuprom odustao od kupovine Bora. Kako vidite ovaj rasplet?

Đelić: Ja mislim da sam baš ovde na vašoj emisiji pričao o tome da imamo određena pitanja oko te privatizacije, jer to je malo, kako da kažem, nadam se da se niko neće naljutiti tom slikom, ali to je kao da žaba pojede vola. Znači, mnogo manja firma, očigledno je to posle bilo, posle potpisivanja tog ugovora je pokušao da kupi jednu firmu, RTB Bor, od ogromnog značaja za našu zemlju, time što bez ikakvog novca, sopstvenog kapitala bi dobila kredite od banaka, a kredite bi dobila tako što bi založila imovinu firme koju kupuje. Taj metod do neke mere postoji na zapadu, to se zove LBO, što znači da kupujete bukvalno s kapacitetom firme koju kupujete. Ali i na zapadu to ne možete da uradite ukoliko nemate bonitet i ne ubacujete bar dobrim delom sopstveni kapital, ne može sve kroz dug. I u nekoj meri, mislim da naravno krajnje neuverljivo deluje u poslednji dan, pošto su imali danas do ponoći da daju bankarske garancije, obrazloženje firme Kuprum, protiv koje nemam ništa, ali koja kaže da je to zbog socijalnog momenta. Koješta, to je zato što su banke odustale od veoma rizičnog posla. Sada postoje dve mogućnosti, prva, koju je Vlada sama gurala, to je da uspe ovaj tender i sada treba preći u pregovore sa drugoplasiranim i čekati novu Vladu. Ali pošto je sad to sve pokrenuto, verovatno je bolje da se ne ostavi RTB Bor u neizvesnosti, potrebne su velike investicije, potrebno je da se uradi nešto što će dati budućnost celom Boru, celom Basenu i nova Vlada će morati da radi na jednom celokupnom programu za celi region.

B92: Iskoristiću poslednje sekunde emisije da Vas pitam za pokušaj ubistva našeg kolege Dejana Anastasijevića koji se desio prošlog vikenda. Kako ste Vi doživeli taj pokušaj, kako ste videli taj bombaški napad?

Đelić: Znate kako, na delu je, da kažem, kontralustracija u našoj zemlji u poslednje tri godine, imamo relativizaciju svega i svačega, od ovoga što se dešavalo tokom suđenja ubicama premijera Đinđića, pa sve do, vidimo, napada... bila je i Vesna Pešić pre toga, ne zaboravite, bilo je mnogih drugih ljudi koji možda imaju manje slavna imena, pa sada do pokušaja ubistva jednog od najhrabrijih naših novinara. I mislim da je on i Vreme, koje je njegova matična redakcija, moraju biti zaštićeni sa strane države, jer to su neke od retkih glasila koji pišu i novinari o najtežim temama, sa činjenicama i sa velikom hrabrošću. Ne zato što sam večeras na B92, ali isto tako vaša kuća zato što to radi često je na meti što oligarha, što nekih političara. Mislim da treba nastaviti tim putem i mada ne želim da najavim nikakvu, da kažem, državnu intervenciju koja posle može biti štetna, očigledno je došlo vreme da smislimo dodatne mehanizme podrške, naročito pisanim medijima da bi nastavili da pišu istinu, a ne po nalogu nekog ekonomskog ili političkog moćnika. I to je deo za buduću Vladu, verujte, bez slobodnih medija, bez novinara koji pišu bez straha jednostavno demokratije nema.

B92: Hvala Vam na vremenu koje ste nam posvetili. Božidar Đelić, kandidat Demokratske stranke za premijera. Prijatno veče

b92. ako ima neko vremena, nekprcita.
ja sam procitao. super je.
moze i da se downloaduje...