Teško je i zamisliti da se iz gledanja „Diznijevih“ ekranizacija popularnih bajki može izroditi nešto ružno. Međutim, neki dečji psiholozi smatraju da one šalju opasne poruke.



Psiholog za decu i adolescente, dr Dženifer Hardstin, veruje da i dvogodišnja deca mogu usvojiti nerealne ideale iz bajki i „Diznijevih“ crtanih filmova koji kasnije utiču na njihovo samopouzdanje i sliku sveta.

U knjizi „Oporavak princeze“ (Princess Recovery: A How-To Guide to Raising Strong, Empowered Girls Who Can Create Their Own Happily Ever Afters), ona opisuje kako tradicionalne priče poput „Uspavane lepotice“ i „Pepeljuge“ promovišu ideju da ako je devojčica lepa i fino obučena može dobiti ljubav i steći popularnost.

Autorka taj fenomen naziva „sindromom princeze“.

Ovakva vrsta poruke, smatra ona, ima snažan uticaj na samopouzdanje devojčica i otežava deci da shvate koliko su inteligencija, dobročinstvo i ambicioznost važne vrednosti.

„Devojčice od najranijeg detinjstva dobijaju poruku da je važno kako izgledaju i šta imaju i to na veoma površan način“, smatra dr Hardstin. Njena knjiga je uputstvo roditeljima kako da deci na pravi način predstave „Diznijeve“ crtaće i bajke.

Ona takođe smatra da sestre Kardašijan koje u Americi imaju svoj rijaliti šou „predstavljaju dobar primer kako se ne treba ponašati“.

Osim opasnosti od „sindroma princeze“, njene knjige roditeljima predstavljaju i vodič u to kako decu treba vaspitavati od najranijeg detinjstva.

Dr Hardstin misli da se deca prerano izlažu neprikladnim igračkama, poput Barbika, koje teraju decu da oponašaju starije. „Oporavak princeze“ prema njenom mišljenju ima za cilj da povrati „balans, samopouzdanje i samodovoljnost u život devojčica i pruži im moderno i živahno detinjstvo“.

Izvor: B92

---

Screw you guys, I am off to anime (old school ones)!

Malo su ovi iz B92 dali pregrub naslov... 
...ali sve ovo ima smisla! 

Za mene Diznijeve princeze su bile i ostale idealizacija života. Nijeda od njih nije tražila šta je dobila na kraju priče, mada njihovo prikazivanje na životu je (često) samo po sebi preterivanje (težak život, želja za avanturom van rodnog mesta, nerazumevanje okoline). Opet, Sponzoruše? Teško, ako neka devojčica izraste u sponzorušu i tvrdi da ju je Dizni navukao na to, laže sebe i druge. Dizni, pak nije čedan, sklon je subliminacijama u svojim crtanima, i sličnim namerno-slučajnim kiksevima, ali sumnjam da sa svim subliminarnim porukama koje Dizni stavlja u svoje crtane, devojka može da postane sponzoruša.

Postoji vrlo dobar razlog zasto je pricanje prica i bajki dobro po decu i on nema veze sa nerealnoscu vec sa prosirivanjem fonda reci u najranijim danima kao i razvijanjem maste kod deteta.

A te poruke iz bajki se ionako izmene kada ta deca odrastu i stupe u kontakt sa pravim zivotom. Mislim, kod vecine... 

Pa iskreno, same bajke Andersena i Braće Grim su bizarno-morbidno ispričane (npr. Pepeljugino venčanje, gde dva goluba izbiju oči od sestara dok dolaze, odnosno odlaze sa venčanja). Setite se samo Luis Karola, koji je "Alisu u Zemlji čuda" sigurno pisao u Acid Tripu (mislim da se većina autora drogirala, jer ne postoji drugačije objašnjenje za bizarne i morbidne ideje unutar bajki), tako da ne krivim Diznija za samo glorifikovanje statusa Sponzoruša. Realno, san svake devojke je da se dobro uda za čoveka koji će je paziti, čuvati i obezbediti joj kvalitetan i normalan život, zar ne?

Uvek, ali uvek stavljam vaspitanje istih na prvom mestu. Bez tog sistema vrednosti koje roditelj usađuje detetu u glavu, i prepušta ga uličnom vaspitanju, devojci je "normalno" da novac = sreća.