У Пајковцу код Варварина постојала је пиратска радио станица чији се програм крајем шездесетих година слушао широм СФРЈ. Прича о пиратском радију је 1979. године преточена у филм "Радио Вихор зове Анђелију". У филму се појавио и власник радија Драган Јовановић Шумадинац, који своју популарност није искористио, већ је остао да живи у свом родном селу.

Прича о пиратској радио станици чији се програм емитовао из Пајковца, села у Општини Варварин, и крајем шездесетих година прошлог века слушао широм Југославије, преточена је 1979. године у филм "Радио Вихор зове Анђелију". Уз познате глумаце Драгомира Чуму, Радоша Бајића, Наду Војиновић појавио се и власник радија Драган Јовановић Шумадинац, који своју популарност није искористио, већ је остао да живи у свом родном селу.

Драган Јовановић Шумадинац каже да га и данас "у срце дира" музика којом је почињао програм на свом радију. Програм Радио Шумадинца отишао је у етар давне 1968. године.

"Имао сам два грамофона и добру антену. Једна антена била је од брда до брда, 30 до 50 метра дужине, а висине преко 150", објашњава Јовановић.

У почетку се на фреквенцији 242 могла чути само народна музика, али пошто га нико није забрањивао ни ометао, Драган се одважио и огласио. Почео је да реемитује вести Радио Београда и испуњава жеље слушалаца. У послу му је помагала једино млада супруга са којом га је музика и спојила у време највеће популарности.

"Дневно нам је стизало и по 200 писама, он је радио преподне , а ја поподне", каже Драганова супруга Ружица Јовановић.

Програм Радио Шумадинца заувек је прекинула полиција 1975. године.

"Ја сам радио на дан жалости када је умро Вељко Влаховић, узели су ми предајник, а ја нисам хтео да им дам и све сам поразбијао", каже Јовановић, а његова супруга додаје да јој није било жао што су их затворили јер су цео дан пуштали плоче "а морало је од нечег и да се живи".

Прича о судбини најслушанијег дивљег радија инспирисала је Јована Живановића да напише сценарио за филм који је режирао "Радио Вихор зове Анђелију".

Они су све сазнали од полиције дошли и рекли 'ми смо дошли да снимимо филм', ја сам рекао 'нема проблема'. Били су текстописац, Мира Бањац, Драго Чума и Минимакс покојни код мене", присећа се Драган Јовановић.

Филм је почетком осамдесетих година био веома гледан, добио добре критике, а Драган Јовановић Шумадинац који је у завршним сценама секиром ломио своје плоче опробао се и као глумац. О том времену и данас са задовољством радо прича својим унуцима.

---

RTS

To su bila vremena, inace osamdesetih je bilo preko SAM-a preko oglasa da se naruce sheme pa i kompletni sklopovi za FM radio predajnike