Не тако доступан мушкарац


Некада су новине биле пуне огласа у којима су девојке и жене скицирале портрет мушкарца каквог би волеле да сретну. Иако је таквих порука мање, сањају оне и данас. Само нису тако сигурне у остварење сна 
 
После година у којима су се социјално и професионално еманциповале, сексуално ослободиле и, мање или више, лепршале феминизмом као црвеном тореадорском марамом, жене као да се, у недоумици, преиспитују. Где смо и шта се све променило у односима са супротним полом? Где су ти мушкарци које сањамо и које бисмо желеле да волимо и они воле нас?

А променило се много тога, од жеља, надања, очекивања, традиционалних улога, начина комуницирања, до брака и породице. У ситуацији кад имамо, хоћемо и можемо све, мушкарци некако постају неухватљиви и недоступни, донекле нејасни обриси онога што су наше далеке рођаке сматрале добром приликом. Некада се пожељан мушкарац тражио у троуглу  лекар–учитељ–официр и подразумевало се да су момци у овим угледним професијама интелигентни, образовани, пристојно васпитани, са солидним бекграундом који ће осигурати и стабилну емотивну везу и постојан породични живот.

И данас жене маштају и сањаре о свом принцу. Додуше, овај не јаше белог коња, али кроти и по неколико десетина коњских снага. У девојачка сањарења уплели су се новац, медији, разни профили који се трансформишу од мачо типа до метросексуалца, њена постигнућа и стандарди, околина, па још ситуација... Луда кућа! Још је луђе кад снови треба да се обистине.

- Одушевљавају ме забавни мушкарци, шармантни, причљиви, они који умеју да ме засмеју. Само сам једном таквог имала. Пукло је без везе и не могу да се накајем... Последњи, с којим сам била два месеца, морао је увек да буде у праву, он све зна, о свему одлучује – јада се Невена Трајковски, 26-годишња продавачица у бутику обуће.

Тијана Спасић је при крају студија стоматологије и нема посебан идеал мушкарца. Њој лично није важан степен образовања партнера, али из искуства зна да многим мушкарцима смета што им је девојка у том смислу степеник више: «Мени је важно само да ме воли. И да лепо изгледа. Згодни мушкарци су ми слабост.»

Строги критеријуми

Многе жене ће потврдити како су им се снови лако распршили јер се мушкарци о којима су сањариле никада се нису појавили. Или су, после почетних тренутака занесености, схватиле да стварни живот почива на терену тврђем од љубавних романа и филмских сценарија у којима су они згодни, снажни, паметни, добри и духовити, романтични и заводљиви, а ако не богати, онда бар с довољно новца за безбрижан живот.

- Можда ће звучати смешно, али ја сам одувек маштала о неком с ким ћу до краја живота играти. Вероватно зато што сам се дуго бавила плесом. Прошле године сам се удала за Банета који нема благе везе с плесањем нити му је стало да научи. Али ја га толико волим да му опраштам – испричала је Београђанка која се представила као Сунчица.

 Тек кад сам дошла на факултет, у Београд, почела сам да верујем да момци из мојих снова стварно постоје и да их је могуће упознати. Кад живиш у малом граду, имаш две-три другарице, исто друштво, срећеш исте младиће и онај који ти се допада обично је заузет.  Ово је прича Маје Илић, бруцошкиње из Тополе.

Драгана Вићентијевић, 23-годишња студенткиња, поверила нам је да, што се мушких тиче, има високе критеријуме и идеале: «Кад одрастате уз старију сестру и њено друштво, уз филмове и литературу, онда у глави изградите прототип идеалног момка. Али, како време одмиче, чини ми се да грешим, да су моји критеријуми сувише строги... Желим натпросечно интелигентног, натпросечно образованог, духовитог, зрелог, да је одрастао у здравој породици. Да не схватите погрешно, оно што сматрам натпросечним данас, то је у време младости мојих родитеља било уобичајено и просечно. Нажалост, такве какве ја желим виђала сам само ван земље. Као да су се сви одавде одселили.»

Њена пет година млађа другарица, Бојана Голубов, још нема толико искуства и верује да ће наћи особу из својих снова – искреног, природног и духовитог момка. И додаје да ће се њени критеријуми вероватно мењати како се она буде мењала и сазревала.

На једном Интернет сајту питали су жене да ли траже идеалног мушкарца. Ако га траже, имају ли представу како он треба да изгледа, како да проводи слободно време, треба ли да воли спорт или шопинг, маникир или електронику? Питање подударности идеално замишљеног са реално доступним мушкарцем очито мучи жене широм планете.

Једна од анкета показала је да више од 90 одсто жена жели мушкарца на кога може рачунати у сваком тренутку, постојаног и способног. За огромну већину идеалан је онај ко има смисла за хумор, а кад је о слободном времену реч, жене више чезну за типом који ће нешто петљати и поправљати по кући него за момком који редовно тренира у теретани. И, ако баш не маштају о таквима, опредељују се чешће за мушкарце грубих руку, нажуљаних радом (61 одсто), него за оне с маникираним рукама (39 одсто). Речју, тражи се поуздан, енергичан и врло мушки мушкарац.

Или, како је то објаснио један наш стручњак за питања срца: жене, генерално, од супротног пола очекују бригу, разумевање, поштовање, посвећеност, сигурност и заштиту. Нежност и љубав се подразумевају.

Саборци уместо непријатеља

Са становишта мушкараца, оволики захтеви у данашњим условима могу се чинити претераним. Како да бринеш о жени која већ брине сама о себи? А ако јој откријеш љубав, неће ли је она злоупотребити?

И пред мушком и пред женском страном безброј је упитника, са наизглед непостојећим одговорима. Да ли је време за компромисе?

- Оно што желимо, сањамо, чему тежимо, па и кад се ради о партнеру, зависи од више фактора – објашњава психолог Верица Гутаљ-Живковић. – Пре свега је ту утицај породице, односно какав смо ту имали модел мушко-женских односа и да ли ћемо га дограђивати, мењати или потпуно одбацити. На нас делују и вршњачка група (оно што смо разменили у оквиру генерације), друштво у целини (време у којем сазревамо), средства комуникације, култура којој припадамо, личне карактеристике. Исти ови фактори утичу и на формирање личности тих мушкараца.

Не треба заборавити ни улогу коју је имала поплава романтичних и бајковитих филмова и књига, нити занемарити утицаје покрета за права жена, феминизма...

Савремене девојке које су оствариле и пословну и формалну успешност, у погледу породичног живота прилично су незадовољне. Све то као да их је конфронтирало с мушкарцима. Они нису два краја исте приче у којој иду једни према другима, у вези су и успешно сарађују. Супротно томе, они се међусобно такмиче, боре се за престиж, доказују једно другом, убеђују шта ко коме дугује...

 Наметнут им је тај дуализам и они су непријатељи, а не саборци. Боје се да ступе у контакт с другом страном, заклањајући се незаинтересованошћу, разним оправдањима.

И једни и други ће морати да схвате да су равноправни, али различити, да разлике треба поштовати, а сличности неговати и трудити се да заједница (веза или брак) успе. Без оних глупости које их излуђују: чији су који послови, ко више зарађује... Мушкарац се и без тога лоше осећа у савременом друштву, као што се и жена лоше осећала у традиционалном друштву – закључује Верица Гутаљ-Живковић.
Оливера Петровић
[објављено: 10.07.2007.] 

Izvor: Politika
 
 
 

Ima trenutaka kada pomislim daje bolje sto mi se nisu dogodili neki iz snova ... One sto se dogadjaju bar mozes da ustines za dupence i mogu da ti greju ledene noge zimi ... 
Prizemnost je tako sexy ponekad