Samoorganizovanje u Negotinu rezultiralo hapšenjima
Pravo građana na otpor dilerima i kriminalcima
I. Radisavljević | 28. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 9

Kada je I. K. pronašla svog jedinca, dugogodišnjeg heroinskog zavisnika, mrtvog u porodičnoj kući u jednom beogradskom naselju, policiji koja je došla na uviđaj ponudila je imena i brojeve telefona dilera s kojima je njen sin razgovarao u poslednjim trenucima života. Policija, međutim, nije htela da čuje. Nisu hteli ni da preuzmu telefon, a kamoli da provere sumnje koje je I. K. pokušala da iznese.

Primeri ovako loše saradnje između građana i policije veoma su česti i doprinose sveopštem nepoverenju građana u institucije koje bi trebalo da im obezbeđuju sigurnost. Zato i ne čudi što se NVO iz Negotina „Inicijativa za istrebljenje narko-dilera“ nije za pomoć u borbi protiv pošasti koja sve češće uzima mlade žrtve iz ovog grada obratila organima jednog reda i mira, već je samostalno štampala letke s imenima osoba za koje tvrde da su rasturači droge.
Istina, ova akcija je zaista bila ekstremna, jer uvek postoji mogućnost kompromitovanja ljudi koji nemaju veze s ilegalnim poslovima. Ali, za one koji su je pokrenuli, prema njihovom svedočenju, bila je jedini način da skrenu pažnju javnosti da u gradu u kome se dileri slobodno šetaju ulicama, policija očigledno ne radi svoj posao.
– Sigurno je da je nepoverenje građana u policiju podstaklo ovu inicijativu, ali mislim da još više od toga ljudi u tranzicionom društvu koje je opterećeno sve ozbiljnijim pretnjama i sve većim problemima imaju potrebu da se uključe u rešavanje tih problema, kao i da time podstaknu nadležne službe da odlučnije reaguju – kaže psihijatar Milan Milić, i dodaje da ga upravo iz tih razloga građanske inicijative poput ove iz Negotina ne iznenađuju, kao i da očekuje da će ih biti sve više.
Identitet osoba koje su sastavile i objavile letke ostao je skriven. Mada, Negotin bruji da se radi o roditeljima maloletnih i mladih zavisnika, koji nisu našli drugog načina da primoraju nadležne da provere njihove sumnje. Ova organizacija je do sada objavila dva letka, jedan u decembru, a jedan prošle nedelje. U prvom su bila navedena imena 24 narko-dilera, a na drugom su na listi od devet imena koje povezuju s rasturanjem droge navedene i dve osobe iz ovog grada označene kao pedofili. Leci su rasturani nedelju dana pre nego što će policija privesti lekara R. S. osumnjičenog za pedofiliju i prodavanje heroina maloletnicama nad kojima je vršio bludne radnje.
I prva akcija imala je rezultata, iako je policija, prema izjavi Miće Dženovljanovića, komandira policijske stanice Negotin, nije podržala niti odobrila. Decembra prošle godine kada su prvi leci objavljeni, negotinska policija uhapsila je četiri lica iz Negotina i Bora, od kojih su se troje nalazili na spisku, a jedna je nevenčana supruga osobe sa spiska. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje su koristili osumnjičeni policija je pronašla 296,22 grama heroina, kao i još neke predmete koji su predmet krivičnih dela. Privedenima je određen pritvor od mesec dana. To pokazuje da su građani pouzdano znali koga treba da stave na listu.
– Građani Srbije tačno znaju ko u njihovoj okolini deci prodaje drogu, ali uprkos tome, oni retko te informacije dostavljaju policiji. Jedan razlog je strah da će im se ako prijave nekog dilera on ubrzo i osvetiti, a drugi, mnogo veći je nepoverenje građana u državu. Čak većina misli da se i sama država, odnosno njeni centri moći, bave dilovanjem – kaže Zoran Dragišić, profesor sa Fakulteta za bezbednost.
Ono što nije uspelo Beograđanki I. K. uspelo je ovoj grupi građana zato što je delovala nezavisno, organizovano i beskompromisno. Kriminolog Dobrivoje Radovanović ističe da je saradnja između policije i građana od suštinske važnosti za uspešan rad policije. Slično misli i Zoran Dragišić, koji još dodaje da policija koja nema dobre informacije sa terena i u koju građani nemaju poverenja neće imati ni dobre rezultate u radu. U prilog tome govore i brojna svetska istraživanja prema kojima je rad policije koja sarađuje sa građanima 50 odsto efikasniji od one koja ne sarađuje.
Kriminolog Radovanović zato i podržava ovakve inicijative, uz ogradu da bi one ipak morale biti institucionalizovane. Organizovanjem posredničke mreže između građanskih inicijativa i policije, koju bi mogli da sačinjavaju organi lokalne uprave ili mesne zajednice, onemogućile bi se zloupotrebe.
– U tom slučaju građani ne bi morali da javno objavljuju imena osoba koje sumnjiče da se bave nekim ilegalnim poslom i time ugrožavaju ugled i čast nevinih osoba, već bi preko posrednika dostavljali te podatke policiji, koja bi ih proveravala, a ukoliko ima osnova, sprovodila u delo. U svetu je takva praksa normalna, ali ako govorimo o našoj policiji, iskustva su prilično loša. Naša policija često ne reaguje, kao ni samo tužilaštvo, čak i onda kada postoje evidentni dokazi da je neko učinio neko kažnjivo delo. U skladu s tim, na javljanja i pritužbe građana često gledaju kao na smetnju u poslu, pa ih ignorišu – priča Radovanović.
Iz takve loše prakse razvio se sistem opšteg nepoverenja.
– Moramo razumeti da u nekim malom mestima postoji sprega između obične ulične policije i sitnih dilera droge i građani prosto nemaju druge mogućnosti nego da se samoorganizuju i dignu glas – zaključuje Radovanović.

Primer Britanije
Kriminolog Dobrivoje Radovanović objašnjava da je u sistemu Velike Britanije do tančina razvijena saradnja između građana i policije, kao i da su u čitavom svetu na tu temu rađene ozbiljne studije.
– Kod Britanaca je razvijena kultura u kojoj građani imaju osećanje moralne dužnosti da prijave svako kršenje zakona i oni to rade bez ikakve sramote, stida i snebivanja. Kod nas takav model teško može da prođe, jer bi se to kulturološki smatralo najnižom vrstom ponašanja, odnosno cinkarenjem.

Izvor: Blic