Frapantni podaci o nespremnosti nastavnika da prihvate svu decu
Škole neće decu sa teškoćama u razvoju

Samo u dve škole u Srbiji realizuje se projekat inkluzije, odnosno uključivanje dece sa posebnim potrebama u redovan vaspitno-obrazovni sistem. Deca sa lakšim oblikom autizma, govornim smetnjama i drugim teškoćama u razvoju upisuju se bez problema u osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu i „Sonja Marinković“ u Subotici. U ostalim školama upis ove dece prepušten je „dobroj volji“ direktora, iako po zakonu svi imaju obavezu da ih prime.

Uvođenju inkluzije u ove škole prethodilo je istraživanje koje je rađeno u 15 osnovnih škola u Subotici, Beogradu i Nišu. Cilj je bio da se proceni stav učitelja, nastavnika, roditelja i učenika prema zajedničkom školovanju dece sa teškoćama u razvoju ili bez njih.

Na osnovu istraživanja izabrane su osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu i „Sonja Marinković“ u Subotici, jer su u njima nastavnici pokazali najpozitivnije stavove prema primeni inkluzivnog programa u nižim razredima.

- I kod nas je 22 odsto nastavnika zastupalo stav da je deci sa posebnim potrebama mesto u specijalnim školama. Trenutno u školi imamo 15 učenika sa posebnim potrebama, što znači po dvoje dece u svakom odeljenju. Tu su deca sa intelektualnim smetnjama u razvoju, visokofunkcionalnim autizmom, govornim smetnjama, cerebralnom paralizom, hiperaktivna i slabovida deca - priča za „Blic“ Snežana Stojaković, psiholog u OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu.

Naša sagovornica kaže da to ne znači da svako dete sa posebnim potrebama može da se upiše u redovnu školu, već se procenjuje šta je u najboljem interesu deteta.

- Strašno je što su mnoga deca sa posebnim potrebama van obrazovnog sistema, neka i po 20 godina ne izlaze iz kuće jer ih se roditelji stide - kaže Stojakovićeva.

Trogodišnji rad sa decom sa posebnim potrebama u ovoj školi dao je izvanredne rezultate. Roditelji su prezadovoljni, deca su se odlično uklopila, a u školi ističu da je najvažnije to što se svi učenici trude da pomognu svojim vršnjacima koji imaju teškoće u razvoju.

- Pre nego što sam došao u školu „Ivan Goran Kovačić“, obišao sam sedam osnovnih škola. Bio sam očajan. Nigde nisu hteli da upišu moju ćerku koja ima smetnje u govoru. Dete se ovde odlično uklopilo i prezadovoljni smo kako napreduje - kaže Đorđe Blagojević, čija je ćerka ove jeseni krenula u prvi razred.

Sličan problem imao je i otac čije dete, koje ima smetnje u govoru, nije htela da upiše nijedna škola na opštini gde živi. Dečak je primljen u OŠ „Ivan Goran Kovačić“, ali svakodnevno mora da putuje više od deset kilometara do škole. U ovoj školi ne postoji ni rampa za invalide, pa deca u kolicima mogu da pohađaju nastavu samo ako imaju pratioca.

Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ i „Sonja Marinković“ imaju saglasnost Ministarstva prosvete da nastave realizaciju projekta inkluzije, ali problem je što im nedostaju finansijska sredstva.

- Ministarstvo prosvete mora da insistira na tome da sve škole otvore vrata deci sa posebnim potrebama i da u praksi primene ono na šta su obavezne po zakonu - kaže Snežana Stojaković.

Violeta Nedeljković

Izvor: Blic

pa ne moze se ochekivati da se zrtvuje obrazovanje normalne dece zbog posebnih potreba ove dece. nashe shkole ionako premalo podstichu i prosechnu decu,da ne govorim o onima nadprosechnim. zamislite josh kad bi uchitelji/ce morali da se bakcu i sa ovom hendikepiranom decom i dodatno snize kriterijume.

C,C,c.. Jadni profesori! Kako bi to izdrzali?! Da jos dodatno moraju da snize kriterijume..?
Nisi gledao Film 'Forest Gump' ?

profane bash briga ,a i deca ce se verovatno obradovati. i ja sam kad sam bio u osnovnoj shkoli voleo kad uchitelj pochne da ponovo objashnjava "sporijoj" deci ono shto ja vec znam . i ko nije voleo profane koji te ne opterecuju sa domacim zadacima i drugim glupostima. tek kasnije shvatish da si kod onih koji su bili stroziji nauchio vishe ...

 Problemi dece sa posebnim potrebama
Škole krše zakon

Otac sedmogodišnje devojčice, koja ima govorne smetnje, uzalud je letos obilazio osnovne škole na jednoj beogradskoj opštini. Nigde nisu bili raspoloženi da upišu njegovo dete, a objašnjenje je bilo da nemaju adekvatno obučen nastavni kadar. Nije pomoglo ni očevo pozivanje na zakon, pretnja da će se žaliti Ministarstvu prosvete, molbe...

Devojčica je upisana u Osnovnu školu „Ivan Goran Kovačić“, u kojoj se realizuje inkluzivno obrazovanje, jer je jedino ova škola bila spremna da je primi. Otac devojčice morao je da promeni radno mesto kako bi ćerku svakodnevno vodio u školu koja je od mesta njihovog stanovanja udaljena više od 10 kilometara.

Prema postojećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u redovnu školu mogu da se upišu deca sa blažim senzornim smetnjama vida i sluha, granični slučajevi teškoća u intelektualnom razvoju, svi oblici logopatija, deca sa telesnim invaliditetom i hroničnim oboljenjima, deca sa težim emocionalnim teškoćama i problemima u socijalizaciji. Međutim, u Srbiji se ova deca upisuju u redovnu školu samo ako njihovi roditelji imaju sreću da naiđu na razumevanje direktora.

- Deca sa posebnim potrebama treba da se uključe u redovno školstvo i obaveza svake škole je da ih primi, ali prvo treba proceniti da li je to u najboljem interesu deteta. U našoj školi smo imali dete obolelo od mišićne distrofije, ali i dečaka sa Daunovim sindromom, koji je zahvaljujući razumevanju nastavnika uspešno završio osmi razred. Međutim, naši učitelji i nastavnici nisu dovoljno pripremljeni za rad sa decom sa posebnim potrebama - rekao je za „Blic“ Goran Vilotijević, direktor OŠ „Banović Strahinja“.

Inkluzivno obrazovanje polazi od stava da je neophodno menjati školu da bi svako dete (obdareno, prosečnih ili smanjenih sposobnosti) moglo da napreduje prema svojim mogućnostima.

Istraživanje koje su 2003. godine sproveli Ministarstvo prosvete i sporta i Unicef pokazalo je da u Srbiji samo 24 odsto nastavnika i učitelja smatra da je zajedničko školovanje dece sa i bez razvojnih teškoća neotuđivo pravo svakog deteta.

- Inkluzija je na osnovu dosadašnjeg rada preporučena kao vrednosna potreba dece i porodice. Međutim, Ministarstvo prosvete smatra da to treba uraditi odgovorno, postepeno i temeljno, bez pogrešnih koraka - rekla je za „Blic“ Dragoslava Dragić, pomoćnik ministra prosvete i sporta.

V. Nedeljković

    Inspekcija će reagovati na svaki prigovor

    - Škole su dužne da upišu svu decu koja imaju prebivalište na opštini na kojoj se škola nalazi. Nisu u obavezi da upišu samo decu koja su od Komisije za kategorizaciju dobila rešenje da ne mogu da pohađaju redovnu nastavu. Ako škola odbije da primi decu sa posebnim potrebama, koja prema važećem zakonu imaju na to pravo, roditelji treba da napišu prigovor prosvetnoj inspekciji na teritoriji gde se nalazi škola, koja je u obavezi da direktoru naloži meru da upiše dete. Ukoliko ni tada škola ne upiše dete roditelji mogu da se obrate Ministarstvu prosvete i Republičkoj prosvetnoj inspekciji, Nemanjina 22 u Beogradu - rekao je za „Blic“ Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.


Izvor: Blic