Usporeno disanje može da bude odličan način da se smirite. Pomaže kada to radite s vremena na vreme, onako, bez posebnog povoda, a može da pomogne i kad vas nešto razbesni, pod pretpostavkom da se u takvom trenutku setite da usporite disanje.

Kada smo opušteni, dišemo polako, puls nam je sporiji, pritisak niži. Mada je moguće naučiti da usporite svoj puls i snizite pritisak, za to je potrebno vreme i vežba; za usporavanje disanja nije potrebno ni vreme ni vežba, potrebno je samo setiti se da to učinite.

Šta da učinite? Udahnite duboko, koliko god možete a da vam ne bude neprijatno. Zatim izdahnite, polako, i to dok ne izbacite sav ubačeni vazduh. Ponovite nekoliko puta, onoliko koliko osetite da vam je potrebno i koliko vam prija.

Šta ovim postižete? Lagano disanje je signal vašem mozgu da je sve u redu, sve je opušteno, i onda mozak daje komandu da se luče hormoni koji će vas dalje opustiti. Zato je ovaj postupak koristan onda kad ničeg što vas nervira nema, malo se opustite i bude vam prijatno, osetite se bolje, a veoma je koristan i onda kada vas nešto iznervira ili razbesni.

Ako se setite da na opisani način dišete i onda kada vas nešto iznervira, vrlo brzo osetićete da vam bes slabi. Osetićete se mirnije. To vas može sprečiti da "dreknete" na nekog onda kad ne bi trebalo, kad bi to vama više štetilo nego vam koristilo, i/ili povredilo nekog vama dragog, i ne samo to; jednostavno, time što ćete se malo smiriti, osetićete se bolje. Nije da će situacija koja vas je iznervirala nestati sama od sebe ili se problem rešiti sam od sebe, ali ćete se vi osetiti manje pogođeno time, plus će vam i glava biti bistrija, što će vam olakšati izlaženje na kraj s problemom.

Nekoliko sporih, dubokih udaha i izdaha, i osećate se bolje i mirnije i lakše rešavate probleme.



Izvor: Krstarica