Direktori železnica planirali utaju
20. februar 2009. | 08:00 -> 14:27 | Izvor: B92, FoNet, Tanjug

Beograd -- Bivši šefovi hrvatske i srpske železnice Davorin Kobak i Milanko Šarančić planirali su utaju 3 miliona evra, navodi hrvatski Jutarnji list. Šarančić to negira.



Davorin Kobak, bivši predsednik Uprave Hrvatskih željeznica, planirao je, s takođe smenjenim direktorom Železnica Srbije Milankom Šarančićem, utaju tri miliona evra u složenoj operaciji vraćanja duga Srpskih železnica Hrvatskim željeznicama, tvrdi novinar hrvatskog Jutarnjeg lista Drago Hedl, koji se ovom temom bavio u saradnji sa B92.

Prema navodima Jutarnjeg lista, srpska policija ima snimke razgovora Kobaka i Šarančića o operaciji u čijem planiraju je učestvovalo i nekoliko posrednika.

Prema navodima Jutarnjeg lista, priča je počela maja 2007, kada je u Zagrebu, na inicijativu Turskih železnica, održan sastanak o vozovima za prevoz kamiona između terminala u Turskoj i Austriji.

Železnice Srbije su bile zainteresovane za taj posao, ali je hrvatska strana postavila uslov da se reši i pitanje duga srpske kompanije. Da bi se projekat finansirao, Železnice Srbije trebalo je, uz učešće Hrvatske i Bugarske, da podignu kredit.

Uz saglasnost Kobaka i Šarančića, trebalo je pronaći model kako da se iz kredita i vraćanja duga Hrvatskim željeznicama ostvari "profit" od tri miliona evra i prebaci u "of šor" kompaniju Fajnenšal ejndžels u američkoj državi Delaver.

Policije Srbije i Hrvatske imaju o tome mnoštvo podataka. Detalji su, prema saznanjima policije dvaju država, čini se, precizirani na sastanku u Minhenu krajem 2007. godine.



Operacija je propala jer se hrvatska vlada nije saglasila s načinom na koji je menadžment Hrvatskih željeznica nameravao da zatvori dug Železnica Srbije.

Direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić smenjen je tri meseca pre Davorina Kobaka, a iza Šarančića ostale su brojne afere, podseća Jutarnji list.

Prema pisanju Jutarnjeg lista, policije Srbije i Hrvatske raspolažu dosijeima o tome kako je akcija planirana, ko su njeni glavni akteri i gde su se sastajali.

Zanimljivo je da su Kobak i Šarančić izgleda postali "kolateralne žrtve" policijske akcije kodnog naziva "Memfis", u kojoj je sredinom 2007. na beogradskom aerodromu Surčin uhapšen Anton Stanaj, vlasnik firme Rokšped, koga mnogi smatraju vođom grupe švercera cigareta.

Uloga posrednika

Prema navodima Jutarnjeg lista, kredit za taj posao ponudila je austrijska Majnl bank AG, sa sedišem u Beču, a trebalo je da posreduje i beogradska filijala te firme.

Kao posrednik se pominje i izvesni 45-godišnji Slobodan Resimić, poznat kao Sloba Talijan. Inače, prema nekim navodima, Resimić je imao veze i sa Zemunskim klanom, a u javnosti je bio naročito eksponiran kao ključni svedok na suđenju za ubistvo generala srpske policije Boška Buhe, koji je ubijen u junu 2002 na parkingu beogradskog Hotela Jugoslavija.

Dopisnik austrijske televizije iz Beograda Kristijan Versić za B92 kaže da je kompanija Majnl bila respektabilno ime u Austriji do pre nekoliko decenija.

Ipak, posle propasti svog poslovanja, nastavila je da radi samo Majndl banka, koja je i osnovala firmu Majndl juropijan lend, umešanu u skandal sa železnicama.

On navodi da je ta firma za svoje poslovanje koristila i reputaciju bivšeg austrijskog ministra finansija Karla Hajnca Grasera, a kaže da je ta banka i trenutno umešana u jedan skandal u Austriji.

"Jedna kompanija u okviru Majnl grupe, koja se zvala Majnl juropijan lend, izdala je veliki broj deonica i obećala, sa nekretninama u jugoistočnoj Evropi, Austrijancima puno para i dobiti", objašnjava on.

"Ta kompanija je skoro propala, Majnl juropijan lend, i deonice su izgubile drastično vrednost", kaže on.

"I taj skandal još uvek nije gotov i pre nekoliko dana, u okviru ovog skandala, austrijska policija je napravila pretres u Majnl banci ili u organizaciji Majnl juropijan lend", objašnjava Versić. O tome više u posebnoj vesti.

Šarančić odbacuje optužbe

Milanko Šarančić za B92 odbacuje sve optužbe.

"Apsolutno nije tačno, nisam pregovarao ni sa kim, pa ni sa Hrvatskom železnicom da se izvrši utaja", kaže on.

"Ono što je bio moj stav, ili stav radne grupe koja je zbog toga oformljena u Železnicama Srbije, jeste da se prema svim železničkim uprava u Evropi, a njih je 27, kojima smo dugovali novac za period od 1995. do 2005. otpiše kamata i deo duga. Takav isti princip primenjen je i na hrvatske železnice", kaže Šarančić.

On kaže i da su te tvrdnje "vezane interno za Hrvatsku i da tu postoje neke druge relacije i neke druge potrebe". Šarančić je precizirao da je dug srpskih prema hrvatskim železnicama pre nekoliko godina bio skoro 20 miliona evra i da su bili veliki zahtevi da se on vrati.

Prema njegovim rečima, nije bilo posrednika u ovom slučaju, osim radne grupe sačinjene od finansijskih stručnjaka koji su radili sa UIC-om, međunarodnim udruženjem železnica.

"U saradnji sa UIC-om smo raspisali i prikupili ponude od banka koje su bile spremne da nas prate u ovom poduhvatu. Banka koja je dala najbolju ponudu je ta austrijska banka i preko nje je trebalo da se izvrši zatvaranje tih dugova. Ono što znam je da deo tih dugova do danas nije zatvoren", rekao je Šarančić.

On je, komentarišući tvrdnje da srpska policija istražuje taj slučaj, rekao da od Ministarstva unutrašnjih poslova do sada ni po tom ni po bilo kom drugom slučaju nije dobio nikakve zahteve, pozive ili traženje da za posebne izjave.

Dačić: Akcija u toku

Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić danas nije hteo da komentariše navode o proneveri uz objašnjenje da je "akcija u toku".

"O akcijama koje su u toku policija ne govori", rekao je Dačić novinarima na predstavljanju istraživanja o poverenju građana u Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

A generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković izjavio je da je to javno preduzeće potpuno otvoreno u svom radu i spremno za saradnju sa svim državnim i stražnim organima.

Kompletno poslovodstvo kompanije, u skladu sa utvrđenim principima pune javnosti u radu, otvoreno je i spremno za saradnju", rekao je Marković.

"Nijedna afera u ovom preduzeću ne sme ostati nerazjašnjena, niti će bilo ko na železnici biti zaštićen", istakao je Marković.

Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbije, kaže da zbog ovih navoda mora da bude sprovedena ozbiljna istraga.

"Šta će biti danas - videćemo. Šanse da državni organi reaguju rastu kada neki direktor i njegova stranka odu sa vlasti i može se reći – bolje ikad nego nikad", kaže on.

"Ali, sasvim sigurno da nećemo biti ozbiljna država dok se takve istrage ne sprovode i protiv ljudi koji su na državnim funkcijama", smatra Nenadić.

Novi direktor: Ništa nećemo sakriti

Generalni direktor JP "Železnice Srbije" Milovan Marković izjavio je da nijedna afera vezana za Železnice neće ostati nerazjašnjena, navodeći da istraga nije posao Železnica već nadležnih organa.

"Nije naš posao da vodimo istragu, već to rade državni organi. Ja samo mogu da garantujem da ništa neće biti prikriveno, niko neće biti zaštićen niti će javnost biti uskraćena za informacije", poručio je direktor Marković, koji je sa ministrom za ljudska prava Svetozarom Čiplićem danas posetio sektor Zaštite Železnica.

Marković je rekao da će sva dokumentacija o poslovanju Železnica biti dostupna nadležnim organima i da je kompletno rukovodstvo ovog preduzeća "otvoreno i spremno za saradnju".

Izvor: B92

MUP ipak istražuje slučaj Šarančić-Kobak
Petak, 20. februar 2009. 14:54    


Hrvatska štampa objavila je da srpska policija sumnjiči bivše direktore Hrvatskih železnica Davorina Kobaka i Železnica Srbije Milanka Šarančića da su pokušali da utaje oko tri miliona evra poreza. Šarančić to demantuje, dok je srpski ministar policije odbio da govori o akciji policije koja je u toku.

Kako piše "Jutarnji list" bivši rukovodioci železničkih preduzeća Srbije i Hrvatske su planirali da uzmu tri miliona evra prilikom vraćanja duga srpskih železnica Hrvatskim železnicama u složeno osmišljenoj operaciji.

Prema navodima tog lista, srpska policija poseduje audio-vizuelne zapise razgovora Kobaka i Šarančića o toj operaciji, u čijem planiranju je učestvovalo nekoliko posrednika.

Ministar policije Ivica Dačić nije hteo da komentariše ove navode uz objašnjenje da je "akcija u toku".
"O akcijama koje su u toku policija ne govori", rekao je Dačić novinarima.

Generalni direktor JP "Železnice Srbije" Milovan Marković izjavio je danas da nijedna afera vezana za Železnice neće ostati nerazjašnjena, naglasivši da istraga nije posao Železnica već nadležnih organa.

Mediji u Srbiji i Hrvatskoj danas su objavili vest o navodnom planu bivšeg direktora srpskih železnica Milanka Šarančića da, zajedno sa smenjenim direktorom Uprave Hrvatskih železnica Davorinom Hobakom, uzme oko tri miliona evra prilikom vraćanja duga Hrvatskoj železnici.

"Nije naš posao da vodimo istragu, već to rade državni organi. Ja samo mogu da garantujem da ništa neće biti prikriveno, niko neće biti zaštićen niti će javnost biti uskraćena za informacije", poručio je direktor Marković, koji je sa ministrom za ljudska prava Svetozarom Čiplićem danas posetio sektor Zaštite Železnica.

Marković je dodao da će sva dokumentacija o poslovanju Železnica biti dostupna nadležnim organima i da je kompletno rukovodstvo ovog JP "otvoreno i spremno za saradnju". (kraj) dm/pe 14:19

Hrvatski "Jutarnji list" piše da je policija Srbije hrvatskim kolegama dostavila informacije da su u okviru vraćanja duga srpskih železnica njih dvojica nameravala da pronevere deo ukupnog duga, i da su se o tome dogovarali na nekoliko sastanaka tokom 2007.

Hrvatskim železnicama bi bio vraćen deo duga, dok je deo novca trebalo da bude prebačen na račun kompanije Fajnenšel ejndžels (Financial Angels), registrovane u američkoj državi Delaver.

Dug je trebalo da bude vraćen uz pomoć austrijske Majnl banke (Meinl) i nekih posrednika, a u posao se uključio i izvesni Beograđanin, 45-godišnji Slobodan Resimić, poznat kao Sloba Talijan, navodi "Jutanji list".

Kako se ističe, Kobak i Šarančić su planirali da uz pomoć Resimića, predstavnika Majnl banke i beogradskog preduzeća Majnl kepital advajzors (Meinl Capital Advisors), pronađu način da iz kredita za povratak duga ostvare ilegalni "profit" od tri miliona evra.

Kobak i Šarančić sastali su se poslednji put u zimu prošle godine, neposredno pre Šarančićeve smene, a njihov je razgovor tada "registrovala" srpska policija.

Operacija nije sprovedena jer hrvatska vlada, vlasnik Hrvatskih železnica, nije odobrila taj plan za zatvaranje duga Železnica Srbije.

Dogovaranje je, prema pisanju "Jutarnjeg lista", počelo u maju 2007. godine.

Prema navodima zagrebačkog dnevnika, Šarančić, koji je smenjen tri meseca pre Kobaka, ostavio je iza sebe brojne afere i nesavesnim poslovanjem oštetio srpske železnice za oko 3,5 miliona evra.

List navodi i da je tokom proteklih sedmica, prilikom kontrole poslovanja Hrvatskih železnica, uočen veliki broj finansijskih operacija koje se odvijaju preko raznih "offšor" kompanija.

Kako se navodi, finansijski kontrolori i policija koji su proverili te transakcije sumnjaju da je na račune nekoliko kompanija registrovanih u inostranstvu na osnovu fiktivnih faktura u prethodne tri godine sa računa HŽ-a prebačeno najmanje 2,4 miliona evra.

Milanko Šarančić je, međutim, demantovao da je sa Kobakom nameravao da uzme tri miliona evra.
On je, u izjavi FoNetu, istakao da je vrlo neprijatno iznenađen tim navodima, jer nije bio direktno umešan ni u kakve poslovne dogovore i provizije vezano za neke velike poslove i "of-šor" kompanije po bilo kom osnovu ni u bilo kojem projektu ŽS, pa ni u tom koji navodi list.

On je rekao da je, za 4,5 godine koliko je proveo na mestu generalnog direktora ŽS, sve što je urađeno napravljeno isključivo u interesu kompanije i da su ove tvrdnje koje su se pojavile "vezane interno za Hrvatsku i da tu postoje neke druge relacije i neke druge potrebe".

Šarančić je precizirao da je dug ŽS prema HŽ pre nekoliko godina bio skoro 20 miliona evra i da su bili veliki zahtevi da se on vrati.

Zbog toga je, dodao je on, oformljena radna grupa, koja je, uz saglasnost međunarodnog udruženja železnica u Parizu, radila na usaglašavanju obaveza, da se otpiše kompletna kamata i deo duga.

"U tom slučaju otpis prema HŽ bi bio više od pola duga, a manja polovina bi bila otplaćena. Ako je greh u tome što sam tražio da se plati manji dug nego što je postojao, onda prihvatam tu krivicu. U ovom slučaju, ne postoje ni ofšor kompanije ni posrednici ŽS koji su učestvovali u tom poslu", naglasio je Šarančić.

On je, komentarišući tvrdnje "Jutarnjeg lista" da srpska policija istražuje taj slučaj, rekao da od Ministarstva unutrašnjih poslova do sada ni po tom ni po bilo kom drugom slučaju nije dobio nikakve zahteve, pozive ili traženje da za posebne izjave.


Izvor: MTS-Mondo