Otkazi u zdravstvenim ustanovama
Direktori spiskali tri milijarde dinara namenjenih za lekove
Autor: Sonja Todorović | Foto:n. kostić | 08.08.2009. - 08:06


Direktori u pojedinim zdravstvenim ustanovama po Srbiji ne plaćaju struju niti lekove, ali bez bilo kakvih problema zapošljavaju po 200 ljudi više nego što je propisano. I dok oni primaju plate, čak i stimulacije, takvi zdravstveni centri tonu u dugove, koji su u ovom trenutku oko tri milijarde dinara. Zbog neodgovornog ponašanja menadžmenta uskoro bi mogli biti smenjeni direktori oko 20 takvih institucija.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje nedavno je kontrolisao zdravstvene ustanove i registrovao njihova dugovanja od oko tri milijarde dinara. Uz to, neke bolnice su u ovom trenutku u problemima jer njihovi dugovi, pre svega za lekove i sanitetski materijal, prevazilaze godišnje budžete predviđene za te namene. Između ostalih, tu su apoteke Užice, Pančevo, Leskovac, zdravstveni centri Zrenjanin, Knjaževac, Sremska Mitrovica, Vrbas, kao i Klinički centar Niš i Dom zdravlja Grocka. Neki od direktora u tim ustanovama primali su nove zaposlene, a onda ih plaćali od sredstava namenjenih za kupovinu lekova.
- Od 331 ustanove u Srbiji, u proteklih nekoliko meseci između 15 i 20 ustanova ima problema sa početkom gomilanja nenaplaćenih obaveza. I to je ozbiljan problem za koji su, pre svega, odgovorni oni koji tim ustanovama upravljaju. To su direktor, upravni odbor i nadzorni odbor. Zakonom je predviđena ozbiljna odgovornost za direktore, koji mogu biti smenjeni zato što su gomilali dugove i što nisu obezbedili finansijsku održivost sistema. Mislim da je to nedopustivo, bez obzira o kakvim se spoljašnjim i objektivnim okolnostima radi - kaže za „Blic” dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

Dugovanja zdravstvenih ustanova ranije su iznosila više od 100 miliona evra. Krajem 2007. godine izmireni su svi dospeli dugovi, tako da je svaka zdravstvena ustanova u Srbiji bila na pozitivnoj nuli.
- Direktori nemaju opravdanje da je dug nastao ranije i da nisu mogli da ga reše. Od kraja 2007. godine morali su da budu odgovorni za poslovanje ustanove i da se kreću u okviru opredeljenih sredstava, pogotovo što se ona raspoređuju na osnovu određenih parametara koji su unapred poznati i jednaki prema svima. Sve ustanove prema obimu svoga rada i kapacitetu dobijaju novac, i to za plate zaposlenih, lekove, sanitetski materijal, energente. Generalno, nije bilo razloga da prave nove dugove ukoliko se menadžment racionalno i odgovorno ponaša - objašnjava Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.
Analiza situacije pokazala je, na primer, da Zdravstveni centar Zrenjanin ima 200 zaposlenih viška za koje svaki mesec mora da isplati plate. Višak radnika, koji je ova bolnica zaposlila mimo svih pravila i dogovora, ipak je finansiran redovno, ali na uštrb dobavljača medikamenata i, po staroj srpskoj tradiciji, EPS-a. Zato sada u ovoj bolnici kubure s dugom za struju, lekove i sa 200 radnika kojima će morati da objasne zašto će uskoro poneti kući svoje radne knjižice.
Svetlana Vukajlović kaže da se ova praksa mora prekinuti, budući da godinama unazad dolazi neodgovoran menadžment koji pravi dugove, a svu odgovornost i novi i stari direktori svaljuju na one pre njih.
- Dođe novi menadžer i kaže da za dugove nije kriv, već da je to nasledio. Pa da, ali RZZO nema nadležnost da to rešava. I kada bi krenuli u rešavanje takvih stvari, dodajući uvek nova sredstva, onda bi podsticali neodgovornost. Onda, hajde da svi budemo neodgovorni i da neko stalno plaća tuđe greške. Generalno, neke stvari se moraju rešiti, uz pokretanje odgovornosti za one koji su i doveli do takve situacije - kaže Vukajlovićeva.
Kontrolom u Apoteci Pančevo ustanovljen je enormni dug za lekove u odnosu na ostale apoteke. Ispostavilo se da apoteka zaradi 80 miliona dinara godišnje, a potroši 160 miliona na plate zaposlenih, što znači da svake godine napravi novi dug od 80 miliona. Pri tome, direktorka apoteke je isplaćivala i stimulacije zaposlenima, koje zdravstvena ustanova ima pravo da isplati iz sopstvenih prihoda ukoliko ima prihode. Međutim, apoteka je definitivno bila u minusu. Bez obzira na to, oni su isplaćivali stimulacije, dok je prosečna plata 55.000 dinara.
- To, takođe, spada u neodgovorno ponašanje. Naša evidencija pokazuje da je 20 zaposlenih primljeno u toku prošle godine u Apoteci Pančevo. Plata za te radnike se isplaćivala od sredstva namenjenih kupovini lekova. Ovo je klasično nenamensko trošenje novca. Sada je pitanje šta će dalje biti urađeno - pita se direktorka RZZO.
Ako se utvrdi nenamensko trošenje novca, nastavlja ona, budžetska inspekcija ima mogućnost da pokrene pitanje odgovornosti, da sprovede određene mere.
- Nadam se da će oni nakon što mi izvršimo prve kontrole, to i uraditi. Predložićemo Vladi da donese zaključak, gde ćemo mi, kada uoči takvo ponašanje, jednostavno tražiti da se sredstva Fonda više i ne prenose toj zdravstvenoj ustanovi, nego da mi vršimo direktno plaćanje. Nije nam želja, niti potreba da radimo dupli posao, ali jeste jedna od mera da se direktoru pokaže da je neodgovoran i da mu tako oduzmemo poslovnu sposobnost. Jednostavno, ne može da raspolaže sredstvima, osim da nama dostavlja naloge za plaćanje - ističe Vukajlovićeva. Ona kaže da RZZO neće platiti taj dug.
- Moje mišljenje je da se mora postaviti odgovoran menadžer koji će kroz racionalizaciju poslovanja, otpuštanja viška zaposlenih, dovesti situaciju u stanje da može da servisira svoje obaveze. Ako je neko nenamenski trošio novac, onda mora da odgovara za to, i novčana šteta treba da se nadoknadi od njega - tvrdi Vukajlovićeva.

Direktori moraju da budu menadžeri
Svaki menadžer zdravstvene ustanove mora da shvati da je to što prihvata mesto direktora bolnice ozbiljna funkcija koja mora da se radi 12 sati. Tu bi se moglo postaviti pitanje kako neko može da radi dva posla odjednom, jer mnogi direktori su istovremeno i doktori. Kao da je posao direktora nešto što se radi usput. Dok ne nađemo takve ljude koji će drugačije shvatiti ovaj posao, ne možemo imati ni napredak ni reformu, kaže Svetlana Vukajlović.

Izvor: Blic