Dinkić: Građani neće umreti zbog povećanja PDV-a

Beta/I. Milićević/Fonet    | 16. 09. 2012. - 22:13h   00:09h | Foto: D. Danilović-Arhiva    | Komentara: 0
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je večeras da je javni dug na kraju 2011. godine bio 50 odsto bruto domaćeg proizvoda, a ne u granicama, kako je prethodna vlada objavila.

- Milijardu i 200 miliona evra, odnosno 135 milijardi dinara duga koji je napravljen je sakriveno, a narodu je prikazano da nije probijena granica javnog duga od 45 odsto - rekao je Dinkić za emisiju "Utisak nedelje" Televizije B92.
 
On je rekao da je došao do tih saznanja jer je tražio da se uradi analiza da bi se utvrdilo "kako je moguće da javni dug sa 45 odsto BDP naraste na 56 odsto za manje od godinu dana".
 
- Uvideo sam da dug nije ni bio 46 odsto za Novu godinu nego su slagali, bio je 50 odsto, i narastao na 56 odsto kako je i ukazao Fiskalni savet - rekao je Dinkić.
 
Prema njegovim rečima neki ljudi iz Demokratske stranke i tadašnji premijer Mirko Cvetković su lagali javnost, a nisu tada bili kritkovani, zbog čega je prema njegovoj oceni "besan" premijer Ivica Dačić.
 
Dinkić je rekao da o tome niko nije znao jer podaci nisu objavljeni u javnosti.
- Ne znam da li je to naredio Mirko Cvetković ili je neko naredio njemu - rekao je Dinkić.
 
Upitan kako je moguće da drugi ministri nisu znali za to Dinkić je rekao da svako odgovara za svoj resor. On je ponovio i da će poslušati preporuku Fiskalnog saveta i da će do sledeće godine minus u kasi dodatno smanjiti na 3,5 odsto.
 
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, rekao je u “Utisku nedelje” da smatra da je neophodno povećati PDV na 20% i da se nada da će Vlada usvojiti predloge Saveta.
 
Na pitanje kako tumači reči premijera Dačića, koji je rekao da Savet radi isključivo protiv interesa naroda, Petrović je kazao da "niko u Savetu nije protiv socijalnog programa, samo da smatra da isplate trinaestih penzija za budžet ne bi bile najidealnije rešenje".
 
Na pitanje da li će građani Srbije zbog povećanja PDV-a živeti još teže, Dinkić je odgovorio: "Da, živeće, neće umreti".
 
Novinar Milan Ćulibrk tvrdi da je takve mere trebalo preduzeti još početkom godine, kada je svima postalo jasno da je javni dug premašio 50% bruto domaćeg proizvoda, o čemu je i pisao nedeljnik "NIN". Ćulibrk je postavio pitanje "bačenog novca" na železaru u Smederevu.
 
Dinkić očekuje da će smederevska Železara proraditi do kraja godine, pošto je vlada pronašla veliku kompaniju iz Rusije koja je zainteresovana da bude strateški partner, a da će u narednih nedelju dana ući u finalne razgovore.
Ruska kompanija ima godišnji promet od šest milijardi dolara i 70.000 zaposlenih u Rusiji.
 
On je istakao da u javnom sektoru neće biti otpuštanja dok traje kriza jer ti ljudi ne bi sada mogli da nađu posao, država nema novca da im plati socijalna davanja, a ne postoji garancija da se neće vratiti na neko drugo radno mesto u javnom sektoru.

Predsednik Fiskalnog saveta je ocenio da bi sledeća neophodna mera vlade, ako se želi smanjenje budžetskog deficita, trebalo da budu otpuštanja u javnom sektoru.
 
 
Dinkić: Voleo bih da se Jelašić vrati u Srbiju

Komentarišući medijske najave da bi nekadašnji guverner Narodne banke Srbije  Radovan Jelašić mogao da bude izabran za predsednika Saveta NBS, Dinkić je naglasio da bi "jako voleo" da se Jelašić vrati u Srbiju.
- Jelašić je odličan poznavalac monetarne politike, ali nisam siguran da li će prihvatiti ponudu - rekao je Dinkić, koji je najavio da će se sutra znati odgovor nekadašnjeg guvernera NBS.

Izvor: Blic

Inace, ako želite da mu "twittnete" svoje mišljenje o ovim merama i ovom vrhunskom i genijalnom delu ekonomije, možete to da učinite preko naloga https://twitter.com/MFPRS i FB: http://www.facebook.com/MinistarstvoFinansijaiPrivrede

Doduše, pošto smo mi shhhhh država, moguce je da će vam poste "twittovanja" policija zakucati na vrata....

Ako je stvarno to izjavio onda je definitivno ljudski sljam

A ima i ovo:

и треба

ипак су опет геноцидни фашисти на власти

 

Nikad ga nisam simpatisala. NIkad. Akko je neko strani agent, ili tako neka picka materina, koja ima zadatak da sluzi jabuku razdora - to je on.
Kao sto rekoh ranije, ima on srece gde zivi. Da je u nekim drugim fundamentalistickim drzavama kenjao ovako sad bi mu Jasar nosio kozu preko ledja.
Jedi govna Dinkicu govno jedno.

Rekorderi smo po cenama
D. I. KRASIĆ | 16. septembar 2012. 20:58    | Komentara: 9
Naša zemlja će ovu godinu završiti sa dvocifrenom inflacijom, najvišom u Evropi. Slabljenje dinara dugotrajan izvor inflatornih pritisaka. Neophodno podići proizvodnju


CENE u Srbiji ne miruju, a inflacija će, prema proceni Narodne banke, u ovoj godini sigurno premašiti 10 odsto, što nas stavlja u sam vrh evropskih zemalja po visini ove stope.

Da ćemo 2012. završiti sa dvocifrenom inflacijom, bilo je jasno već u avgustu, kada je zabeležena značajno veća stopa od uobičajene za ovaj mesec. A sve zbog poskupljenja mesa, cigareta, ali i, što je za avgust neuobičajeno, rasta cena voća i povrća. I tu se poskupljenja ne zaustavljaju. Uz sve to, očekuje nas i porast poreza na potrošnju - veća stopa PDV, što će imati dodatni udar na cene u trgovinama.


Ipak, ekonomista Ljubomir Madžar smatra da ne postoji pretnja od drastičnih udara inflacije.

- Naravno uvek može da se desi ono čemu se najmanje nadamo. Ali smatram da je veoma mala verovatnoća da se inflacija zahukta do nivoa koji je zabeležen u 1993. i 1989. godini i da “upadnemo” u hiperinflaciju - ističe za “Novosti” profesor Madžar.


DRUGI BOLJE STARTOVALI

ZEMLJE EU su u globalnu recesiju 2008. godine ušle kao ekonomije sa visokim nivoom privredne aktivnosti. To je razlog što je inflacija u EU na nivou od 2,7 odsto. - Mi smo u tu recesiju ušli sa nedovoljnim nivoom privredne aktivnosti - ističe Dragan Đuričin. - Prema tome, ako u EU potrošnja pada, zalihe roba i količine proizvodnje koje održavaju prelomnu tačku rentabiliteta proizvođača, su na takvom nivou, da nema neravnoteže između ponude i tražnje u korist u tražnje. Kod nas, zbog niskog nivoa proizvodnje, ta neravnoteža je prisutna.

Svoj stav objašnjava činjenicom da će pojedine promene imati jednokratan udar na cene, poput porasta PDV sa 18 na 20 odsto.

- Isto to bi se moglo reći i za uticaj cena uvoznih sirovina, materijala i gotovih proizvoda - dodaje Madžar. - I tu će promene cena u dolarima i evrima biti jednokratne.

Ono gde leži opasnost za našu inflaciju jeste - kurs dinara.

- Slabljenje dinara bi moglo da bude dugotrajan izvor inflatornih pritisaka - navodi naš sagovornik. - Celu deceniju smo imali jaku valutu i slabu privredu. Sada se dinar vraća “na svoje mesto” i to može da bude ponajveći rizik kada je inflacija u pitanju.

Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da opšti trend rasta cena energenata i hrane utiče na rast inflacije u Srbiji jer smo uvoznik i jednog i drugog.

- Mi imamo problem nedovoljne proizvodnje i pritisak uvoznih proizvoda koji su u kalkulacijama vezani za evro, a dinar slabi što vrši pritisak na inflaciju - objašnjava Đuričin.

- Nekoliko faktora utiče na inflaciju i to se neće moći, jednom merom, otkloniti. Jedino, dugoročno održivo rešenje jeste rast ekonomskih aktivnosti i proizvodnje.

On ističe da Srbija treba da drži stopu inflacije ispod 10 odsto, ali je glavno rešenje tog problema “leži” u povećanju proizvodnje i izvoza.

Problem srpske ekonomije je nizak nivo proizvodnje i neravnoteža između ponude i tražnje, koja stvara pritisak na cene, čak i u smanjenoj potrošnji. Prema rečima Đuričina, rešenje naših problema jeste da se inflacija kontroliše koliko god je moguće, ali da se podiže i ekonomska aktivnost kroz investicije pa će i inflatorni pritisci bitno manji.


NEĆE VALJDA DVAPUT

NEZAPAMĆENA suša prepolovila je rod, poskupljuje stočna hrana, što posledično diže cenu “žive vage” tovljenika. Meso u trgovinama je značajno poskupelo, a cene nastavljaju da rastu. Mlečni proizvodi kreću istim putem.

- Udar na cene hrane biće još veći i teško će se podnositi. Ali to će opet biti jednokratan porast cena. Kada nešto sa 100 dinara poskupi na, recimo, 125 dinara, neće nastaviti da raste i u budućnosti, tako da neće biti trajnijih efekata od tog porasta. Pa neće nas valjda, posle jedne nerodne i sušne godine, pogoditi još jedna ista takva - zaključuje Madžar.

Izvor: Novosti

Какав кретен. 

nece valjda susha?
I to je izlaz koju nudi struchnjak?  
Kapiram da sam se zajbao jednom u zivotu, a to je kad nisam pobegao iz zemlje na vreme...