Па у праву је. Неће крепати од повећања ПДВ-а већ од глади. 

Pre neki dan sam citala da smo spali na to da se u radnjama kradu pastete i hleb.....

Sto mene onda  prodavacica uvijek gleda kad sam blizu Milkama koji kurac 

Rekorderi smo po cenama
D. I. KRASIĆ | 16. septembar 2012. 20:58    | Komentara: 9
Naša zemlja će ovu godinu završiti sa dvocifrenom inflacijom, najvišom u Evropi. Slabljenje dinara dugotrajan izvor inflatornih pritisaka. Neophodno podići proizvodnju


CENE u Srbiji ne miruju, a inflacija će, prema proceni Narodne banke, u ovoj godini sigurno premašiti 10 odsto, što nas stavlja u sam vrh evropskih zemalja po visini ove stope.

Da ćemo 2012. završiti sa dvocifrenom inflacijom, bilo je jasno već u avgustu, kada je zabeležena značajno veća stopa od uobičajene za ovaj mesec. A sve zbog poskupljenja mesa, cigareta, ali i, što je za avgust neuobičajeno, rasta cena voća i povrća. I tu se poskupljenja ne zaustavljaju. Uz sve to, očekuje nas i porast poreza na potrošnju - veća stopa PDV, što će imati dodatni udar na cene u trgovinama.


Ipak, ekonomista Ljubomir Madžar smatra da ne postoji pretnja od drastičnih udara inflacije.

- Naravno uvek može da se desi ono čemu se najmanje nadamo. Ali smatram da je veoma mala verovatnoća da se inflacija zahukta do nivoa koji je zabeležen u 1993. i 1989. godini i da “upadnemo” u hiperinflaciju - ističe za “Novosti” profesor Madžar.


DRUGI BOLJE STARTOVALI

ZEMLJE EU su u globalnu recesiju 2008. godine ušle kao ekonomije sa visokim nivoom privredne aktivnosti. To je razlog što je inflacija u EU na nivou od 2,7 odsto. - Mi smo u tu recesiju ušli sa nedovoljnim nivoom privredne aktivnosti - ističe Dragan Đuričin. - Prema tome, ako u EU potrošnja pada, zalihe roba i količine proizvodnje koje održavaju prelomnu tačku rentabiliteta proizvođača, su na takvom nivou, da nema neravnoteže između ponude i tražnje u korist u tražnje. Kod nas, zbog niskog nivoa proizvodnje, ta neravnoteža je prisutna.

Svoj stav objašnjava činjenicom da će pojedine promene imati jednokratan udar na cene, poput porasta PDV sa 18 na 20 odsto.

- Isto to bi se moglo reći i za uticaj cena uvoznih sirovina, materijala i gotovih proizvoda - dodaje Madžar. - I tu će promene cena u dolarima i evrima biti jednokratne.

Ono gde leži opasnost za našu inflaciju jeste - kurs dinara.

- Slabljenje dinara bi moglo da bude dugotrajan izvor inflatornih pritisaka - navodi naš sagovornik. - Celu deceniju smo imali jaku valutu i slabu privredu. Sada se dinar vraća “na svoje mesto” i to može da bude ponajveći rizik kada je inflacija u pitanju.

Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da opšti trend rasta cena energenata i hrane utiče na rast inflacije u Srbiji jer smo uvoznik i jednog i drugog.

- Mi imamo problem nedovoljne proizvodnje i pritisak uvoznih proizvoda koji su u kalkulacijama vezani za evro, a dinar slabi što vrši pritisak na inflaciju - objašnjava Đuričin.

- Nekoliko faktora utiče na inflaciju i to se neće moći, jednom merom, otkloniti. Jedino, dugoročno održivo rešenje jeste rast ekonomskih aktivnosti i proizvodnje.

On ističe da Srbija treba da drži stopu inflacije ispod 10 odsto, ali je glavno rešenje tog problema “leži” u povećanju proizvodnje i izvoza.

Problem srpske ekonomije je nizak nivo proizvodnje i neravnoteža između ponude i tražnje, koja stvara pritisak na cene, čak i u smanjenoj potrošnji. Prema rečima Đuričina, rešenje naših problema jeste da se inflacija kontroliše koliko god je moguće, ali da se podiže i ekonomska aktivnost kroz investicije pa će i inflatorni pritisci bitno manji.


NEĆE VALJDA DVAPUT

NEZAPAMĆENA suša prepolovila je rod, poskupljuje stočna hrana, što posledično diže cenu “žive vage” tovljenika. Meso u trgovinama je značajno poskupelo, a cene nastavljaju da rastu. Mlečni proizvodi kreću istim putem.

- Udar na cene hrane biće još veći i teško će se podnositi. Ali to će opet biti jednokratan porast cena. Kada nešto sa 100 dinara poskupi na, recimo, 125 dinara, neće nastaviti da raste i u budućnosti, tako da neće biti trajnijih efekata od tog porasta. Pa neće nas valjda, posle jedne nerodne i sušne godine, pogoditi još jedna ista takva - zaključuje Madžar.

Izvor: Novosti

Па у праву је. Неће крепати од повећања ПДВ-а већ од глади.