Карађорђeво порекло
   
      


Карађорђeво порекло није везано ни за Куче ни за Васојевиће...
Кључ за утврђивање порекла Карађорђевог се налази међу Гурешице са Црнче, из Бихора.
Трипко Гуриш Кнежевић, Карађорђев прадеда је по свом изгледу физички сличан самом Вожду.
Његова повијеност му је донела надимак Гуриш. По предању је био велики јунак и заклети
противник Турака. Трипко је пето колено кнеза Богдана, потомак Војиновића, опеваних у песми
'' Женидба Душанова''. У народној песми ''Трипко Гуриш и Бећир-ага'' опевано је Трипково јунаштво.
У Вељем дубоком побио је колашинске Турке на челу са Бећир-агом, који су дошли да од њега према
наводима плене Немањићко благо из манастира Морача. После тога Трипко се склања у село Драговољиће
код Никшића, а потом бежи у Васојевиће где ће и погинути у једном окршају са Турцима. Његова породица
се сели у Бихор одакле ће неки његови синови прећи у Шумадију. По родословном памћењу Трипко је имао
шест синова: Петронија, Марка и Јована који се помињу у народној песми и Симеона, Радака и Митра.
По некима имао је и сина Антонија и једну кћер. Карађорђев деда Јован који се населио у Вишевцу код
Раче имао је четири брата. Један је остао у Васојевићима, други у селу Босиоцу у Ужичкој нахији, а
преостала двојица; Радак се насели у Мраморцу и Митар се насели у Башину.
Карађорђево рођење је везано за село Вишевац и то 21. децембра 1762. године, од оца Петра и мајке
Марице. Према турским изворима, на дан његовог рођења, а по узору на многе легенде, тог дана
"појавила се чудна светлост на небу". Поред Ђорђа, Петар и Марица имали су још три сина,
Маринка, Марка, Јована и две кћерке, Марију и Милицу. У свом детињству је углавном чувао
свиње поред реке Кубршнице, где је негде у мају 1777. године имао и први сукоб са једним
Турчином. Три године иза тога Карађорђев отац Петар умире. Његова мајка Марица
се по други пут удаје, за Петронија, сељака из истог села а одмах после


тога селе се за Тополу.


Као млад деветнаесто- годишњак Карађорђе се


више интересовао за лов него за земљорадњу, и уз


себе је увек имао оружје. Карађорђе 1781. год. упознаје


Јелену чији су родитељи били; отац кнез Никола и мати



Босиљка из села Маслошева. Јелена је остала без родитеља



и живела је код своје удате сестре у селу Јагњило. Венчали су

се те године у жабарској цркви. У том браку Јелена је изродила
четири ћерке и два сина. После женидбе, Сали-ага Спахија, који је
био у кући када се родио Карађорђе, постави га за свог намесника

који је од села ,десетке и деције скупљао, и дугове наплаћивао,


све док са породицом није код Умке прешао Саву. По доласку у


Срем одлази у Крушедол где постаје шумар крушедолског манастира.


У пролеће 1787. године Карађорђе напушта шумарство у манастиру и ступа у аустриску војску као прост


војник. Врло брзо је напредовао до чина каплара и под командом пуковника Вулета Михаљевића одлази


да ратује против италијана. Тада у Италији са њим је ратовао и Милутин Гарашанин. У Србију се враћа


25. марта 1796. године. На Благовести, у манастир Благовештење одлази код архимандрита Глигорија

Студеничког да би се исповедио и замолио га за опроштај што је наредио свом другу (Ђорђу Остојићу),
manastir Krusedol да му очуха убије. Тог дана на манастирску славу после службе,
архимандрит Глигорије очита опроштај Карађорђу. У Тополи је
живео, ту је трговао и земљорадњом се бавио. Стално је био
на опрезу због Турака. Дању је у шуми чувао стоку до касно
увече. Тек када је падала ноћ долазио је кући, да би из
ње одлазио у зору. Уз себе је увек носио оружје јер
је знао да Турци мотре на све Србе који су за
nazad аустријанце ратовали и "оружју вични били.   

Vladimir Jablanov - Istorija dinastije Karadjordjevica