А ево имамо сад и безалтернативно воће и поврће :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

ЕУ жели регулисати култивацију свог воћа и поврћа

Регулатива за маркетинг репродуктивног биљног материјала наћи ће се пред члановима Европске комисије 6. маја 2013. године. ЕК жели у будуће наметнути пољопривредницима и баштованима употребу стандардизованог семења. Старе и ретке сорте имају малу вероватноћу да ће бити одобрене, а њихова култивација бити ће кажњива законом - чак и када се биље сади на приватном земљишту.

Европска комисија ради ревизију Европске трговине семењем у виду нове регулативе. Одлука Европског суда из 2012. године дозвољава да пољопривредници могу продавати само ауторизовано семење. До сада, старе и ретке врсте које су се узгајале у малим количинама биле су изузете од ових правила. Но, нова ће регулација онемогућити малим пољопривредницима или приватним лицима да у будућности дистрибуирају властито семе.

Аустријске еколошке организације тврде да ће тако многе врсте конвенционалног поврћа и житарица нестати из култивације. Регистрација свих сорти постаје обавезна и доводи до комплетне унификације. Мали ће пољопривредници бити принуђени задовољити непрегледне бирократске и финансијске препреке не би ли регистровали своје варијетете семења. Еколози се боје жестоке службене контроле која ће резултирати великим казнама за оне који узгајају нерегистроване варијетете биљака.

Потрошачи ће имати све мање слободе избора, мање разноврсности хране, мање боја и укуса, и мање нутритивне вредности воћа и поврћа на својим тањирима. Свим потрошачима би требало бити доступно сво биљно семе, а посебно оно које је прилагођено локалном узгоју. Локално воће и поврће третира се са мање пестицида и ђубрива, захтева мање воде и тако смањује загађење околине. Ко ће имати користи ако нестану ретке и локалне сорте биља? Ко ће имати користи од стандардизације семена? Само оне групе које већ поседују главнину тржишта семеном. Циљ великих мултинационалних компанија је контрола над целокупном производњом хране.

ЕК ће предати нацрт регулативе Европском Парламенту 06. маја 2013. године, а парламентарци ће подићи своје руке. Европски грађани највероватније не знају пуно о овој фундаменталној одлуци која ће бити изгласана у Парламенту. Да ли сте чули нешто о регулацији трговине биљним семењем на дневницима великих телевизијских кућа? Вероватно не.

Нацрт регулације рефлектује потребе индустрије, а не појединаца. Регулација захтева регистрацију биљних варијетета и сертификацију појединих лотова производње пропагацијског материјала - семења. Да би се регистровао у службеном каталогу, варијетет треба бити одређен (Distinct), високог степена једноликости (Uniform) и стабилан (Stable). Енгл. Скраћеница ових карактеристика је ДУС. У неким случајевима, већином за агрокултурне биљке, треба задовољавати критеријуме "вредности за култивацију и употребу" (Value for Cultivation and Use – VCU). Ове се карактеристике тестирају кроз узорковање на пољу, лабораторијске анализе и поређењем већ постојећим регистрованим варијететима.

Шта ће Мајка Природа рећи на тачно одређене, једноличне и стабилне биљне варијетете? Нити једна култивисана, а нити "дивља" биљка неће побећи природним законима eволуције, а тако нити овa вештачкa и бирократскa каталогизација. Живи организми никада неће бити тачно одређени и једнолични, а неће бити ни стабилни јер се прилагођавају условима у којима живе и јер се тако развијају. Зашто се у продаји смеју наћи само одређени, једнолични и стабилни организми, и зашто бисмо тим чином угрозили постојећи спектар биолошке разноликости?

Тестови одређености, једноликости и стабилности (ДУС) су намењени разврставању биљака како би се на основу тих карактеристика добио сертификат о биљном варијетету или приватно ексклузивно право на биљни варијетет. Модерни биљни варијетети су генетички веома слични због заједничке генеалогије, и тада постаје лако оствариво приватно право власништва. Било би јако тешко доказати ко је власник варијетета када би варијетет био врло хомогена (различит).

Тестови одређености, једноликости и стабилности (ДУС) се спроводе у интензивном пољопривреди иу условима где се могу упоредити са индустријским семењем добијеног интензивним узгојем. Стога је процес регистрације дискриминација према мањим пољопривредницима, а погодује само великим системима.

Историјски гледано, систем сертификације уведен је двадесетих година прошлог века с циљем побољшања транспарентности и квалитета биљног семења на тржишту. Регистрација је у почетку била произвољна, али је преуређена у легалну обавезу средином прошлог века у ратним условима како би се форсирала агрокултурна продуктивност. Целокупан је процес уско повезан са фашистичком идеологијом одвајања "чистог и вредног" од "инфериорног" материјала, нпр. у немачком Трећем Рајху. Обавезна законска регистрација се касније проширила у сврху подстицања модернизације и индустријализације агрокултуре истовремено штитећи интересе агро-индустрије.

Током задњих пар деценија постали смо сведоци масовног губитка генетичке разноврсности, индустријализација пољопривреде створила је огромне еколошке проблеме, док је агро-хемијска индустрија наставила да доминира над тржиштем семења - стога регулатива за маркетинг репродуктивног биљног материјала наставља исти деструктивни приступ према изворима хране. Систем обавезне регистрације и сертификације ће бити још више тоталитаристички, рестриктивнији и регулисан до најситнијих детаља - какав није било у прошлости. И наравно, мало је механизама заштите остало у рукама држава чланица ЕУ које сада неће моћи осигурати суверенитет хране на сопственом територију. Баштовани, мали пољопривредници, сељаци, фармери - сви они који желе да сачувају биљно семе са својих поседа и који ће га размењивати бавиће се противзаконитим радњама!

http://www.nutricionizam.com/index.php/novosti/51-eu-zeli-regulirati-kultivaciju-svog-voca-i-povrca