Osveta, ljubomora, mržnja, neraščišćeni imovinsko-pravni odnosi među komšijama, kao i među bivšim supružnicima, koji se svađaju oko imovine ili dece - najčešći su motivi pretnji koje oštećeni svakodnevno prijavljuju policiji. Nezavisno od polne i starosne strukture građana, beogradska policija dnevno primi između 10 i 15 prijava u kojima se preti ubistvom ili se iznose intimni detalji iz privatnog života određene osobe.

Oštećeni koji prijavljuju pretnje su muškarci i žene, mladići i devojke, maloletnici, bivši supružnici i bivši ljubavnici…

Samostalni policijski inspektor Ivan Cvijović iz Odeljenja za javni red i mir, PU Beograda, kaže za "Politiku" da je policija veoma uspešna u rasvetljavanju ovih slučajeva.

- Policija se odnosi prema pretnjama u zavisnosti od njihovog intenziteta, kao i od toga kako ih oštećeni doživljava i shvata. Više od 60 odsto slučajeva prijavljenih pretnji i uznemiravanja policija reši i identifikuje počinioce. Kada otkrijemo njegov identitet, obaveštavamo oštećenog ali ga istovremeno upozoravamo da te podatke ne sme da upotrebi u cilju osvete. O rezultatima istrage obaveštavamo pravosudne organe, tužilaštvo i sud, posle čega se oni izjašnjavaju da li ima elemenata krivičnog dela ili ne - objašnjava Cvijović.

U poslednje vreme sve učestalije su pretnje putem SMS-a i mobilnih telefona.

- Kako koja upotreba sredstava komunikacije postaje masovnija, preko nje su učestalije i preteće poruke. Tako su trenutno najzastupljenije pretnje putem mobilnih telefona i SMS-a, ali ih je sve više i putem i-mejl poruka i Interneta. Pretnje se upućuju i iz telefonskih govornica, sa kućnih telefona i putem pismenih pošiljki iz pošti - navodi Cvijović.

Počinioci ovih dela uglavnom prete ubistvom i često, kako kaže Cvijović, u svojim porukama konkretno navode šta će u tom slučaju "raditi" oštećenom.

- Ukoliko žele da što više zastraše oštećenog, počinioci mu prete da će mu likvidirati i najužu porodicu. Takve vrste pretnji pokušavamo da rešimo u što kraćem roku - tvrdi Cvijović.

Prema rečima našeg sagovornika, pretnje se upućuju kako građanima tako i firmama, pravnim licima i raznim organizacijama.

- Ovaj vid pretnji se uglavnom svodi na poruke tipa "baciću ti bombu ako to uradiš" ili "nećeš dobro proći ako to uradiš"… Po hitnom postupku postupamo i u slučajevima kada su pretnje upućene javnoj ili ličnosti iz političko-društvenog života. Ovakve pretnje se često upućuju i preko sistema "92", a procedura ovih provera je ista kao i u ostalim slučajevima, samo se radi po ubrzanoj proceduri zbog opasnosti po društvo - ocenjuje naš sagovornik.

Kada oštećeni prijavi pretnju, kako kaže Cvijović, najbitniji je prvi razgovor sa njim i njegova ili njena iskrenost.

- Ukoliko oštećeni zaista želi da se otkrije identitet onoga koji je uputio pretnju, daće sve podatke policiji i biti u potpunosti iskren. Ipak može da se desi da oštećeni nešto i prećuti, što bi nama koristilo u istrazi. Kako god, mi u svakom slučaju uglavnom otkrijemo počinioca, koji prvo negira da je uputio pretnje ali kada mu predočimo dokaze na kraju ipak popusti i prizna - napominje naš sagovornik.

Cvijović kaže da svaki slučaj pretnje ima određenu težinu, ali da policija relativno lako svakoj od njih može da uđe u trag.

- Trenutno je nemoguće da se pretnji ne uđe u trag. Imamo tehnička sredstva koja koristimo u skladu sa zakonima, tako da vrlo lako otkrivamo počinioca, bilo da su pretnje upućene sa javne telefonske govornice, mobilnog telefona, i-mejla, običnog telefona ili pismom. Imamo odličnu saradnju sa Telekomom, sa mobilnim operaterima, sa svim internet provajderima u Srbiji i sa svim poštama. Imamo svoj šablon u rešavanju ovih slučajeva koji se vremenom iskristalisao u praksi i po njemu postupamo - objašnjava Cvijović.

Saveti građanima

- Ukoliko se pretnje dobijaju na mobilni telefon, najbolje je ne dopisivati se sa tom osobom, jer odgovaranjem na poruku njemu dajete na znanje da ste je primili i da ste to ozbiljno shvatili. Najbolje je prvo se obratiti mobilnim operaterima, jer imaju pravo da taj broj upozore, a ukoliko se pretnja ponovi i da isključe broj. Naravno, ako se pretnje opet nastave, trebalo bi slučaj prijaviti policiji. Ukoliko je reč o pretnjama putem i-mejla, tu poruku bi trebalo dostaviti policijskim službenicima - savetuje Ivan Cvijović.

Izvor: Krstarica