a on će da dobije 20-40 godina

Kada sam sa svojom devojkom , vodim racuna i o tome ... a kamoli kad budem vodio dete .. moras da razmotris sve opcije, moras da pazis na sve kada imas dete  ... pritom ja ne branim vozaca vec samo osudjujem i roditelje :
1. Zbog toga sto se desilo ( a to je i nebitno skroz, da  li je roditelj kriv ili ne ... ne mora uvek da bude roditelj kriv )
2. Zbog ubistva ( i zena je znala , sta ce muz da ucini )

Malo sam paranoik , ali to me do sada nije izdalo ... mislim da svako treba da ima i tu crtu ...

btw opet sam se upleo u nebitne stvari ...

Ubistvo ? Ne ! 

pa sta ce.. doslo mu je to da uradi, u tom trenutku, bio je besan, ubijen, ej! izgubio sina a zena ne moze vise da radja. I pomislio, ''jbg on oduzeo zivot mom sinu, ja cu njemu, pa samnom sta bude''.. razumem ga.
Ali zao mi je njegove zene jer je izgubila i muza i sina.

Ala ovde neki ljudi vole olako da sude i traze krivca,mislim na one koji optuzuju oca za nebrigu.Prvo ga optuze za nebrigu, a onda ga optuze za ubistvo.
Kako je lako nekima da budu sudije, a ja bih njih pitala kako bi oni reagovali u datoj situaciji, i zasto misle da bi kod njih uvek sve bilo pod kontrolom.I najjaci ljudi mogu da puknu kad je bol prevelika,ne treba to zaboraviti.

Razumem ga i ja sto ne znaci da ga opravdavam ...


Ako je neko olako sudio , to je bio taj covek koji je ubio drugog coveka ...

Sudio jeste,ali verujem ne olako.Znao je sta ga posle toga ceka, nije pobegao od kazne.On se pomirio sa tom kaznom unapred.

Zao mi je sto ce morati krivicno odgovarati,a vrlo verovatno i zaglaviti robije.
S druge strane,i ja bih isto postupila kao taj otac!

 
Ne mora da znaci,mozda ce,uz dobrog advokata,uspeti da se izvuce na neuracunljivost,jer u toj situaciji,takvo stanje traje... 

Znaci vi ste svi latentne ubice ?

I prilicno glupi , jer bi vas nakon 5 min uhvatili

I sta time dobijate ? Samo sebi odmazete ...

Apsolutno se slazem....

onog trenutka kada vam neko ubije nekog koga volite,a još je član vaše porodice...rascjep koji se dešava u vama je nevjerovatan i zastrašujuć.

trenuci nakon apsurdnog saznanja da je neko,namjerno li nenamjerno ugasio život voljenog bića,a time narušio svetost života i pomjerio granicu u vama...je period u kome je tanka linija između apatičnog prihvatanja apsurdnosti i neminovnosti smrti(u ovom slučaju nasilne) i gorućeg(nemoćnog) bijesa toliko tanka...da vas boli mentalno-a to se ne da uporediti ni sa jednim fizičkim bolom.

osjećaj koje imaju žrtve je najnemoćniji osjećaj iz čitavog spektra ponižavajućih osjećaja koji vas parališe.nemoć prouzrokovana pomjeranjem granice i rušenjem svega onog u šta ste vjerovali  kao čovjek -dolazi u pitanje.vlastiti identitet dolazi u pitanje.nemate uporište,a kad čovjeku oduzmete uporište...to je ruševina.ruševina koja je spremna na sve...jer osjeća da više ništa nema.nema sebe samoga.to više nije on.i nikada neće biti.

smijem li govoriti o pitanjima,moru pitanja koja traže odgovor,a koje postavljaju ljudi kojima su najmiliji oduzeti na takav način?

ubistvo je...neprihvatljivo.
sa kojeg god hoćete stanovišta.religijskog,moralnog,ljudskog...
ono je suprotno logici...a logika je čovjeku jedino što ga drži u svjetu koji je često konfuzan i haotičan.

priča o onima koji ubiju,o onima koji su ubijeni...i onima koji ostaju iza njih je priča...prastara priča o oprostu,osveti,prihvatanju,životu i smrti.

a tu već...neukusno je da bilo šta kažem.

osim da mi je beskrajno žao što je čovjek nemoćan.

i kada ubije...i kada trpi nepravdu i postupak onih koji se usude biti oni koji ubijaju.
namjerno ili nenamjerno.
ishod je isti.